Intervju sa Ernestom Klajnom, o romanu „Prvi igrač na potezu“, radu sa Spilbergom i budućnosti virtuelne stvarnosti

„Ernest Klajn je veliki vizionar“, rekao je Stiven Spilberg jednom. „Video je budućnost pre nego što je bilo ko drugi mogao da je zamisli.“

Uticajni reditelj pričao je, naravno, o Klajnovom prvom romanu „Prvi igrač na potezu“, priču koju je Spilberg adaptirao za veliko platno. Za vas koji još niste pročitali ovaj bestseler, priča se dešava u distopijskoj budućnosti gde većina svetskog stanovništva provodi vreme ulogovana u virtuelnu stvarnost pod imenom Oaza, punoj referenci na popularnu kulturu. U Oazi, sve je moguće: želite da živite kao ork? Budite ork! Želite da se trkate sa King Kongom? Ništa vas ne sprečava! Bacajte čini, borite se protiv čudovišta, putujte kroz svemir, pomoću Delroijana putujte kroz vreme... igrači u Oazi mogu sve to da rade.

Klajn je posvetio deset godina svog života da napiše „Prvi igrač na potezu“, i prvo izdanje objavljeno je 2011. godine, u vremenu kada su setovi za virtuelnu stvarnost kao što su HTC Vive, Oculus Rift, i PS VR, tek počeli da se pojavljuju. Danas se ti uređaji mogu naći u svakom domu (ukoliko dom ima dovoljno finansija za takvu igračku). Iako trenutno ti setovi nisu dovoljno moćni da pokrenu Oazu, developeri nastoje da Klajnovu viziju budućnosti učine stvarnom.

„Na neki način cela priča je samoispunjujuće proročanstvo“, rekao je Klajn. „’Prvi igrač na potezu’ je objavljen istog meseca kada je osnovan Oculus. Osnivači, Palmer Lakej i Brendan Ajrib, su mi rekli da su počeli da poklanjaju kopije ’Prvog igrača na potezu’ svojim zaposlenima kako bi ih motivisali za rad u virtuelnoj stvarnosti.“

Oculus nije jedina kompanija koju je knjiga inspirisala: Google i HTC koristili su Klajnovu knjigu da bi im pomogla da formiraju viziju virtuelne stvarnosti.

„Milioni ljudi su pročitali knjigu, i još više njih će videti film“, rekao je Klajn koji je sa Zakom Penom pisao scenario. „Ovo je prvi put da je virtuelna stvarnost prikazana realistično, o njenom potencijalu i mogućim zamkama. Promeniće brzinu kojom će čitava civilizacija usvojiti virtuelnu stvarnost. Smatram da su filmovi toliko uticajni, a Stiven je jedan od najuticajnijih reditelja. Neki ljudi će zahvaljujući filmu po prvi put isprobati virtuelnu stvarnost, a neki će možda poželeti da rade na razvoju tehnologije.“

Naravno, postoje mnoge razlike između filma i romana – uprkos činjenici da je sam Klajn radio na scenariju. Morao je da prihvati zahteve studija i učini priču filmičnom. Za Klajna je  to sigurno bilo neobično iskustvo ‒ adaptacija delova priče za scenario. Na to relativno jednostavno pitanje Klajn je ponudio odgovor kako je tekao proces prenosa priče iz knjige na veliko platno, kako je izgledao rad sa Spilbergom i koautorom scenarija Penom, kao i prihvatanje nekih promena koje su napravljene.

Ispostavlja se da su prava za film i za knjigu prodata u razmaku od 48 sati. „U junu 2010. godine počela je licitacija za prodaju prava za objavljivanje knjige, a narednog dana i licitacija za prodaju filmskih prava u Holivudu. Pošto sam karijeru počeo kao scenarista, i bio sam deo gilde scenarista, dogovor je bio  da ako se prodaju prava za film, moći ću da napišem prvih nekoliko verzija scenarija.“

Iako to zvuči kao san snova svakog pisca, Klajnova situacija nije bila sjajna. Zbog ubrzanog procesa ugovora, Klajn je morao da napiše scenario pre nego što su prodata prava za snimanje filma, i mnogo pre nego što je i sama knjiga objavljena. „Nisam mogao da kažem da je priča bestseler, a kamoli internacionalni bestseler, tako da nisam imao mnogo mogućnosti da sačuvam integritet priče dok sam pisao scenario“, objašnjava Klajn.

„Imao sam osećaj da me sve više teraju iz ekipe, i da sve više odstupam od knjige. Znao sam da će morati da bude promena u priči – i dok sam pisao knjigu znao sam da nema šanse da se snimi film koji će u potpunosti biti veran knjizi zbog prava korišćenja likova i dela koje sam koristio u priči. Dakle, znao sam da će određeni aspekti morati da budu prepravljeni. Ali ja sam želeo da te prepravke budu u duhu moje knjige.“

Gotovo magičnim slučajem, scenario je na kraju dospeo u ruke jedinog reditelja za kog je Klajn verovao da bi mogao da se izbori sa pričom: Stivenu Spilbergu. „Da je scenario otišao bilo kom drugom reditelju, film verovatno nikada ne bi snimljen“, kaže Klajn. Spilberg je došao da se upozna sa Klajnom noseći primerak knjige „Prvi igrač na potezu“ prepunu stikera i označenih pasusa, sa beleškama svega što je reditelj hteo da prenese iz knjige na film. Od tog trenutka Klajnova briga se pretvorila u uzbuđenje, dodatno podstaknuta činjenicom da je Spilberg već ekranizovao mnoštvo knjiga.



„Spilberg je najbolji saradnik kog sam ikada imao. Prihvatao je moje savete kroz ceo proces predprodukcije, dovodio me je na set više puta, upoznao me je sa svakim odeljenjem koje je radilo na filmu. Neki delovi priče koje sam ja izbacio iz scenarija su se našli u filmu jer je Spilberg sve terao da se prilikom predprodukcije oslanjaju na knjigu.“

Neki od primera su baza zlikovaca I0I centar... „Kada čitalac prvi put upoznaje Ačeh van Oaze, u filmu nosi apsolutno istu odeću koju sam opisao u knjizi. To je zato što je dizajner pročitao knjigu. Takve stvari bi trebalo da se dogode svakom romanopiscu.“

Ipak, moralo je biti nekih izmena. „Ljudi me stalno pitaju ’Jesi li zadovoljan promenama koje su napravljene?' Jesam, jer sam sam učestvovao u pravljenju tih izmena. Nikada se nisam toliko zabavljao sarađujući sa nekim, kao kada smo radili na novom drugom izazovu.“

„Prvi igrač na potezu“ prati Vejda Votsa/Parsifala u njegovoj potrazi za tri digitalna ključa unutar Oaze. Ključeve je sakrio sam tvorac Oaze, preminuli Džejms Halidej. Ko uspe da pronađe sva tri ključa, postaje vlasnik Oaze. Najveća promena koja je napravljena u filmu je već pomenuti drugi izazov. Klajn, Pen i Spilberg su smislili predivni omaž jednom od najpoznatijih horor filmova osamdesetih.

„Jako sam srećan kako je sve ispalo“, zaključio je Klajn. „Osećam da film oslikava duh moje knjige. Film se, kao celina, fokusira na nešto suženiju priču, ispričanu u dva i po sata koji deluju kao vožnja rolerkosterom.“

Iako je knjiga bestseler, nekim kritičarima i čitaocima je smetalo kako su ženski likovi predstavljeni u priči, i preterano korišćenje referenci na popularnu kulturu. Vox je napisao tekst pod naslovom: „’Prvi igrač na potezu’ reakcija, objašnjen“. Da li bi Klajn menjao nešto u romanu da je znao kako će sve da se završi?

„Ne“, odgovorio je. „’Prvi igrač na potezu“ je moj prvi roman. Sve što bi pisac voleo da mu se dogodi nakon objavljivanja prve knjige, meni se dogodilo. Ne bih promenio ni reč u knjizi, jer se možda se ništa od svega ne bi ni dogodilo da je u njoj nešto drugačije. Nije savršena, ali je najbolje od onoga što sam mogao da pružim u tom trenutku. Kao i svako umetničko delo, pripada svom vremenu, i ja ne bih ništa dirao.“

U nastavku, Klajn se nada da će umeti da iskoristi sve što je naučio i pružiti nam novu avanturu u Oazi. „Veliki deo priče u ’Prvi igrač na potezu’ je otišao na građenje sveta. Sada kada je svet izgrađen, on je ultimativno igralište. Magija, tehnologija, laseri, čini, sve se to odjednom dešava u Oazi. Oduvek sam želeo da ispričam još priča u tom svetu.“

Oaza jeste ultimativno igralište za pripovedanje, i tu zaista može svašta da se uradi. „Ili da budeš bilo ko, ili da imaš bilo šta. To je svet nesputan pravilima stvarnosti. Oaza predstavlja evoluciju video igara. Jednom kada se ulogujete u video igru, nađete se u njoj, a ne postoji jasna razlika u odnosu na stvarnost... gde biste dalje želeli da idete? To je put kojim su video igre krenule, i to je cilj na kome će prestati da evoluiraju. Jer sa tog nivoa, igre neće moći da idu nigde dalje.“