Intervju sa Džudit Orlov o pozitivnoj energiji

Džudit Orlov je psihijatar, školovala se na univerzitetu u Južnoj Kaliforniji, ima malu privatnu praksu i radi na medicinskom fakultetu Univerziteta Kalifornije.



Ona kaže za sebe da ima „intuitivnu empataiju“, sposobnost da stekne sjajan uvid u ljude čitajući energiju koju projektuju.

Ljudi koji dolaze na njena predavanja i seminare nisu tamo zbog lekarskog saveta. Ili zbog saveta koji biste mogli dobiti od doktora koje dr. Orlov opisuje kao „dobre, staromodne hirurge“.

Džudit je odrasla na Beverli Hilsu, a oba roditelja poreklom iz Filadelfije bili su lekari. Njena ličnost odražava spoj vredne osobe sa Istočne obale i ležerne osobe iz Kalifornije.

Trudi se da izbegava žargon novog doba, koji tera cinike da preziru ideje poput intuitivnog isceljenja i pozitivne energije. Ali ona takođe uspeva da jasno stavi do znanja da kada opisuje projekat „suptilne energije“ govori o tome što bi prosečni guru nazvao „aura“, „čakra“ ili „či“.

„Ne želim da prikažem intuiciju kao fenomen novog doba“, kaže ona, kad sam je pitala o ovome. „To je ljudska pojava i treba je integrisati u modernu, zapadnu medicinu. Tako da jako pazim koje reči koristim.“

Ipak, koketira sa određenom metafizičkom neozbiljnošću, kad, uzimajući zalogaj pilećih prsa koje je naručila, kaže: „Ova piletina mi daje energiju. Trudim se da ne jedem hranu koja me iscrpljuje.“

Teško je znati koliko ozbiljno treba da je shvatimo. Kad mi je ispričala priču – da je sa desetak godina rekla roditeljima rekla da će se njihov prijatelj ubiti, što je i učinio – ostala sam bez reči. Nakon nekoliko sekundi neprijatne tišine, uspela sam da postavim sledeće pitanje: Da li ste zaista razumeli šta je to značilo kad ste to izgovorili? „Nisam to razumela“, kaže ona. „A roditelji su mi zabranili da kod kuće izražavam bilo kakav vid svoje intuicije, tako da sam odrastala misleći da nešto nije u redu sa tim.“

Kad razmišlja o tome, ona razume da su roditelji, koji više nisu živi, samo pokušavali da je zaštite. Njena majka „samo nikada nije želela da me smatraju čudnom.“

Ali, kaže, to joj je otežalo detinjstvo. Nije znala šta da radi sa komplikovanim mislima i osećanjima koja su, čini se, nesputano stizala u njen um. Nakon što bi napustila gužvu na javnim mestima, poput tržnog centra, osećala se jako iscrpljeno, jer je, kako kaže, apsorbovala svu energiju ljudi koji su bili tamo. Klimam s razumevanjem. I mene tržni centri jako iscrpljuju.

Džudit Orlov je to shvatila kao tinejdžerka, kad su je, nakon teške saobraćajne nesreće, roditelji odveli na razgovor kod psihijatra. Od tada je, kaže, odlučila da da sluša svoje osećaje i snove.

Elegantna, sa velikim očima, koje kao da odskaču od njene svetle kože, Orlova (52) deluje potpuno bezazleno. Govori tiho, a ručak jede u sitnim zalogajima.

Njena knjiga govori o tome kako se ljudi mogu zaštititi od aspekata modernog života – poput obavljanja više zadataka odjednom – koji nam često oduzimaju energiju. (Pomalo predvidivo, propisuje meditaciju i duboko disanje i duge kupke sa svećama.) I sama izgleda kao neko ko baš i ne želi da živi u savremenom svetu.
Ima istu kancelariju 20 godina, ne putuje previše, ne voli da posećuje nove restorane ili upoznaje puno novih ljudi.

„Mislim da sreća dolazi iznutra“,  kaže ona, „tako da je ne tražim u takvim stvarima.“

Ne govori mnogo o svom ličnom životu, osim što kaže da ga definitivno ima. A kad govori o fazama svog života – fakultetu, medicinskom fakultetu, slavi koju je stekla nakon što je objavljena njena prva knjiga i nakon što je priznala da poseduje intuitivnu empatiju – u svakoj od njih pominje drugog dečka.

Ali otkad je 1997. objavila „Second Sight“, otkrila je da biti intuitivna empatija zapravo ne pomaže u vezama.

„U vezama“, kaže ona, „muškarci uvek misle da im čitam misli.“

Da li to radi?

Ona se smeje. „Ne zalazim tamo“, kaže ona. „Ali to uvek misle.“

Njen život se promenio od kad je objavila prvu knjigu. Postala je omiljena tema časopisa i emisija, redovno rasproda karte za velike seminare za ljude željne kontakta sa vlastitom intuicijom. Ona je i dalje psihijatar, mada u njenih 20 redovnih pacijenata sada spadaju i ljudi koji rade u Holivudu. I ima listu čekanja sa 5.000 imena, za slučaj da neko odustane.

Kao prava osoba iz Južne Kalifornije, dobro poznaje prirodu slavnih ljudi. Dakle, u knjizi „Pozitivna energija“, na kraju svakog poglavlja, uključuje intervju sa nekom slavnom ličnošću. Širli Maklejn govori o kreativnosti. A Leri King govori o širenju pozitivne energije. Takođe citira Kenija Loginsa („Footloose“) na temu autoriteta o seksualnost i Šeril Tigs na temu joge.

„Ljudi će to bolje upamtiti“, kaže ona, ako njen savet o tome kako koristiti svoju intuiciju i kako pvećati nivo energije čuju od veoma poznatih osoba.

Ali mora da prizna da poruka ponekad može malo da ih zbuni.

Na njenoj zabavi povodom izdavanja knjige pojavio se Donald Tramp, pa je iskoristila priliku da ga pita da li pozitivna energija igra ulogu u poslu.

„Rekao je: ‚Apsolutno‘, kaže ona, „I rekao je da je pozitivna energija najvažniji faktor u poslu: ‚Morate biti pozitivni... jer je život kučka.‘ “ Ona se ne bi baš tako izrazila, ali kroz smeh kaže da joj se dopada to što je rekao.  A zna da će se dopasti i drugim ljudima.

„Kao psihijatar i neko ko ima izraženu intuitivnu empatiju, mešam klasičnu medicinu sa novim naučnim shvatanjem suptilnih energija. Pošto je sve sačinjeno od suptilne energije, uključujući emocije i fizičke osećaje, lako je razumeti zašto energija sačinjava našu osnovnu životnu snagu. Održavanje pozitivne energije započinje unutrašnjim radom, kako bismo bili spremni za spoljni svet.

Odnosi sa ljudima koji nam isisavaju energiju često su glavni krivci za iscrpljenost u našim životima, ali negativna energija takođe može postojati i na lošem poslu, društvenim mrežama, prilikom obavljanju više poslova odjednom, kada je oko nas nered ili kada nam je loša ishrana. “

Istražite više informacija o njenom kursu Empath Support i rasporedu govora na www.drjudithorloff.com.
 
Autor: Debra Piket
Izvor: drjudithorloff.com
Prevod: Lidija Janjić