Intervju sa Dženet Doman: Kako da povećate inteligenciju svoje bebe

Dženet Doman je direktorka Instituta za ostvarivanje ljudskog potencijala od 1980. godine. Odrasla je u Institutima i uskakala je pomogne deci sa oštećenjima na mozgu već u svojoj devetoj godini. Nakon što je završila studije zoologije na Hal univerzitetu u Engleskoj i studije fizikalne antropologije na Pensilvanijskom univerzitetu, Dženet je posvetila svoj život podučavanju roditelja o programima za rano čitanje na Institutima. Dženet provodi većinu svog vremena podučavajući roditelje bolesne i zdrave dece i pomaže im da otkriju velike potencijale svojih beba, ali i svoje – kao roditelja.



U ovom ekskluzivnom intervjuu, susreli smo se sa proslavljenom specijalistkinjom za kognitivni razvoj beba, kako bi sa nama podelila načine na koje roditelji stimulišu inteligenciju svojih beba
 
Kako se meri inteligencija deteta?

Standardni testovi inteligencije, koji su najčešće u upotrebi, nisu istinsko merilo inteligencije i u većini slučajeva, nisu ni pravljeni da to budu. Pokrenuli smo Razvojni profil koji meri neurološki uzrast deteta. Ovaj profil meri zrelost mozga i daje roditeljima sliku opšteg neurološkog razvoja njihovog deteta. Roditelji mogu jasno da vide u kojim poljima je njihovom detetu potrebno više stimulacije i mogućnosti za brži razvoj.  
 
Šta roditelj može da uradi da bi stimulisao i povećao inteligenciju svoje bebe?

Mnogo toga! Roditelji su najbolji učitelji koje će njihova deca imati. Oni deci daju dom bogat stimulacijom i mogućnošću da koriste nove veštine dok se one razvijaju. Najvažniji sastojci su same majke i očevi. Oba roditelja treba da daju svojoj maloj deci svoje vreme i svoju pažnju – pravo vreme i pravu pažnju. To je ono što svako dete želi više nego bilo šta drugo na svetu. Roditelji previše često koriste svoje vreme sa decom kako bi ih vodili od jednog mesta do drugog – vrtići, časovi gimnastike, muzička škola, „grupe za igru“, itd. Možda troše mnogo novca na sve to, ali zapravo provode vrlo malo vremena radeći nešto sa svojim detetom.


 
Napravite od svakog jutra ritual – deca su najbolja ujutru. Ostanite kod kuće ujutru, isključite telefon, radio i televizor. Nađite mesta u svom dnevnom rasporedu i budite sa svojim detetom. Čitajte mu, učite ga da čita, učite ga o stvarima koje ono voli i koje vi volite. Ako ste dvojezični, koristite oba jezika, kako bi i vaše dete bilo dvojezično. Učite ga kvantitetu, napravite mali plan fizičkih aktivnosti u vašoj kući ili stanu i uradite ih više puta na dan sa vašim detetom. Radite sve i svašta. Vaše dete može da nauči bilo šta čemu ga podučavate na otvoren, tačan i zabavan način. Dobro je biti majka-lavica, ali ne zaboravite da su pravi lavovi veoma saosećajni i nežni prema svojim mladuncima, a ne zahtevni i grubi.
 
Kakve vrste stimulacije su najbolje kako bi vaše dete napredovalo i kognitivno se razvijalo?

Ako roditelj može da uradi samo jednu stvar, od srca preporučujem čitanje detetu, i to što pre. Deca koja nauče rano da čitaju i koja mogu sama da čitaju, proždiraće knjige i krenuti stazama celoživotnog puta samoobrazovanja. Za rane čitaoce će škola mnogo verovatnije biti lako i prijatno iskustvo. Zahtevan i konzistentan fizički program je podjednako važan. Dajmo našim bebama maksimalnu mogućnost da se slobodno kreću na svojim stomacima, još od rođenja. Ne uvijajmo ih u slojeve, ne umotavajmo, a ne treba ni da ih ograničavamo premalim prostorom, sem kada ih prenosimo sa jednog mesta na drugo. Postoji ogromna razlika između bebe koja je imala priliku da do 4. meseca propuzi 500 metara na stomaku i bebe koja je provela dane umotana, na leđima, u ogradici za bebe, u nosiljci za bebe, u sedištu za bebe, pri čemu se skoro nikad ne pomera.

Kako će emocionalni razvoj deteta uticati na njegovu ili njenu sposobnost za učenje?

Zdrav razum nam kaže da će srećna beba biti radoznala, druželjubiva i željna novih avantura. Ovo je prirodno stanje bebe kada je sa majkom i ocem. Ako je beba odvojena od majke i oca i smeštena u sredinu koja je napeta, haotična ili nepredvidljiva, postaće uznemirena i zbunjena.
 
Kada roditelji treba da počnu da čitaju svojoj deci?

Roditelji treba da čitaju svojoj deci odmah po rođenju (ako ne i ranije). Čitanje bebi je prosto pričanje koje polazi od knjige, tako da ideja čitanja bebi i nije toliko suluda. Bez obzira na to da li pričate ili čitate vašem novorođenčetu, to bi za vas trebalo da bude prijatan i opuštajući trenutak u kome komunicirate sa bebom.   
 
 

Mnogi roditelji se unervoze i zabrinu kada njihova beba ne progovori do određenog uzrasta. Da li je ovo razlog za duboku brigu?

Bebe zapravo komuniciraju sa svojim roditeljima još od rođenja. Problem je što ne možemo da ih razumemo! Zato što ne možemo da razumemo šta nam bebe govore, zaključujemo da one ništa ni ne kažu. Odrasli ljudi veruju da bebe počinju da pričaju onda kada počnu da prave zvuke koji mi odrasli razumemo kao reči. Ali ovo se dešava mesecima nakon što bebe zapravo počnu da pričaju. Tako da je vaše pitanje više pitanje o sposobnosti da se razume dete nego o govoru deteta. Ako roditelji ne mogu da razumeju deset detetovih reči i nekoliko prostih izraza do njegovog 18. meseca, onda detetu možda treba bolji fizički program kako bi se poboljšalo njegovo disanje. Ako dete bolje diše, može jasnije da izgovara reči i biće spremnije da priča.
 
Roditelji ponekad nenamerno porede govor svoga deteta sa govorom druge dece i ovo može predstavljati pritisak na roditelje i njihovo dete. Šta vi mislite o ovome?

Roditelji stalno slušaju kako ne treba da porede svoje dete sa drugim detetom, ali to je budalast savet i roditelji ga sa pravom ignorišu. Ako je neko dete savladalo veštinu važnu kao govor, a vaše dete još uvek ne priča, imate pravo da želite da vaše dete bude sposobno i uspešno kao drugo dete tog uzrasta. Pitanje nije da li vi to želite ili ne, već šta možete da uradite da pomognete vašem detetu da stekne sposobnost koju treba da poseduje.

Pritisak na dete nije rešenje – pritisak samo stvara više problema. Ako dete slabo priča ili ne priča uopšte, roditelji treba da saznaju gde se krije prepreka. To može biti nezreo sistem za disanje, u kom slučaju dobar i konzistentan fizički program može da pomogne detetu, posebno hodanje i trčanje. Ako vaše dete ne čuje dobro, neće biti u stanju ni da pravilno priča. Učenje deteta da čita veoma pomaže u stimulisanju delova mozga zaduženih za jezik i rezultira boljim govorom deteta. To su sve moguća rešenja, ali, naravno, postoje i druge vrste prepreka i druga rešenja.
 
Iz vašeg iskustva, koje su opšte zablude roditelja o intelektualnim sposobnostima dece?

Svi odrasli rutinski potcenjuju inteligenciju svoje male dece. Bebe su lingvistički geniji. Mogu da nauče onoliko jezika koliko se koristi u njihovoj sredini. Ako majka priča kineski, a otac priča engleski, baka koristi bahasa jezik, a deda japanski, dete će lako savladati ove jezike, bez trunke poteškoće. Mozak beba se vrlo lako prilagođava ovome – one razumeju uzrok i posledicu. Beba nauči svoju majku da spava kada i ona spava. One veoma brzo savladavaju prepreke u domaćinstvu u kome žive. Bebe uče svake sekunde, tokom celog dana. Moramo da budemo toga svesni, i da stvorimo sredinu koja je sigurna iz ugla deteta, a ne sredinu koja nama lično više odgovara, a koja je često sterilna sredina za bebu.
 
 

S obzirom na hiljade programa za podsticanje razvoja dece koji se nude roditeljima, kako roditelji mogu biti dobro informisani o tome koji je program najadekvatniji za njihovo dete?

Ovo pitanje implicira da je rešenje za roditelje naći skup programa za podsticaj razvoja deteta i da u njega uključe svoje dete. Ovo nije tačno. Magija je u detetu, ne u programu. Odgovor je da roditelji sami treba da stvore program sa svojim detetom. Odličan program je kada majka i otac ulažu svoje vreme i energiju u to da zajedno rade stvari sa svojim detetom kod kuće, aktivnosti koje će njima i detetu pružiti osećaj čistog zadovoljstva i zbližiti ih.
 
Podelite sa nama nade i snove današnjih roditelja i dece.

Pre mnogo godina, neko kome se nije dopalo ono što smo predlagali je rekao: „Sve što ljudi na tim Institutima rade je zbližavanje majke i deteta.“ Pa, to nije baš sve što radimo i sve što predlažemo, ali da je to jedina stvar koju radimo, bila bi dovoljna. Nadamo se da ćemo ponovo zbližiti majke, očeve i decu. Mala deca su najbolji učenici na svetu i majke su najbolji učitelji. Što više ulažemo u svoje najbolje učenike sa najboljim učiteljima, ovaj svet će biti bolji.
 
Izvor: thenewageparents.com