Intervju sa doktorom Stivenom Gandrijem (Jednostavan) lek za autoimunu bolest

Autoimune bolesti poput lupusa, Kronove bolesti, multiple skleroze, reumatoidnog artritisa i kolitisa frustrirajuće su dijagnoze, delom zbog toga što ne mogu da se leče konvencionalnim putem, jer se o njima ne zna mnogo. Zbog toga mnogi pacijenti menjaju ishranu i načina života, tj. stvari koje zapravo mogu da kontrolišu, što je, kako se ispostavilo, sjajna ideja. Prema mišljenju doktora Stivena Gandrija, poznatog hirurga i kardiologa koji je čitavu karijeru posvetio lečenju ovih teških slučajeva, koren autoimunih bolesti nalazi se u  mikrobiomima naših creva. Otkako je otvorio kliniku u Palm Springsu, doktor Gandri leči  hiljade slučajeva autoimunih bolesti, koristeći ishranu kako bi manipulisao našim genima (i genima našeg mikrobioma). U ovom intervjuu, on govori o dijeti koju pripisuje pacijentima, kao i o suplementima koji prate takvu ishranu.



Niste verovali u moć u suplementacije i unošenje dodatnih vitamina i minerala u organizam. Šta vas je nateralo da promenit mišljenje?

Na Jejl univerzitetu specijalizirao sam evolucionu biologiju čoveka, sa tezom o tome da ako velikom čovekolikom majmunu promenite ishranu i okruženje, nakon određenog perioda evolucije, taj majmun će postati čovek. Polje koje istražuje kako hrana i drugi faktori okoline utiču na gene sada se naziva epigenomika. Sada znamo da hrana i drugi faktori životne sredine ne utiču samo na ljudske gene, već i na gene našeg mikrobioma, kao i na bilione bakterija i virusa koji žive u našim crevima i koži. U stvari, i moja lična istraživanja i drugi radovi pokazuju da hrana, suplementi, životna sredina, pa čak i svetlost imaju snažan uticaj na aktiviranje gena mikroorganizama u našim crevima. Mi smo superorganizmi, simbiotska živa smeša koja neprekidno prima informacije iz svog okruženja i kao odgovor na to manipuliše našim ljudskim genima, ali i bakterijskim i virusnim genima u našem organizmu. Budući da bakterijski i virusni geni čine 99 procenata naših kombinovanih gena (ako se gledaju geni, samo 1% nas čini ljudskim bićem, a ako gledamo stavaran broj ćelija, onda smo 90% ljudi), sve što nam se dešava započinje u crevima.

Dvehiljadite godine radio sam kao šef katedre i profesor kardiotorakalne hirurgije na Univerzitetu Loma Linda, gde sam obavljao transplantacije srca na bebama i deci, proučavao imunologiju i radio revolucionarni posao štiteći srce tokom operacije. Prihvatao sam slučajeve koje su drugi ocenili kao previše rizične. Te godine iz Majamija je došao čovek sa tako ozbiljnim zakrčenjima koronarnih arterija da niko nije želeo da mu ugradi bajpas. Imao je samo četrdeset osam godina i sto dvadeset kilograma. Pogledao sam angiogram njegovih koronarnih arterija koji je urađen šest meseci ranije i složio sam se sa svim ostalim hirurzima kod kojih je išao pre mene: nije postojala šansa da se ovaj čovek operiše. Kada sam mu to rekao, objasnio mi je da je krenuo na dijetu, počeo da uzima suplemente i izgubio dvadeset kilograma za šest meseci. Pitao me je da li postoji šansa da su mu se zakrčenja u krvnim sudovima smanjila, te je zatražio novi angiogram. Čestitao sam mu što je izgubio na kilaži, ali sam verovao da je bacao pare na suplemente i da mu ništa nisu pomogli. Bio je uporan, pa smo uradili test, koji je, na moje iznenađenje pokazao da je zakrčenje u arterijama zaista manje! Ugradio sam mu bajpas i sve je prošlo u najboljem redu. Pošto sam bio zaintrigiran ovim slučajem, zamolio sam ga da mi opiše način ishrane i kaže koje je suplemente uzimao. Ishrana koju je opisao bila je ista ona koju sam ja pominjao u mom završnom radu na Jejlu. A suplementi koje je koristio bili su isti oni suplementi koje ja koristim kada želim srce da održim u životu 48 sati, ili da pokrenem rad srca koje nije kucalo sat vremena. Ja sam ova jedinjenja davao intravenozno, ali mi nikada nije palo na pamet da mogu da se progutaju!

Ovaj posao koji obavljam predstavlja za mene nešto jako lično. Kada je ovaj pacijent došao kod mene na pregled, ja sam imao oko trideset kilograma viška. Iako sam nedeljno trčao po pedeset kilometara, svaki dan išao u teretanu i bio na adventističkoj vegetarijanskoj ishrani (Loma Linda je medicinski fakutlet Adventističke crkve), bio sam u rizičnoj grupi da dobijem dijabetes, imao sam visok krvni pritisak, migrene i artritis. Probao sam svaku moguću dijetu, skinuo bih deset kilograma, a vratio petnaest. Borio sam se sa kilažom, iako sam vodio „zdrav“ život.

Zatim sam krenuo na dijetu koju pominjem u svom radu, počeo sam da uzimam dosta suplemenata, radio sam detaljnu analizu krvne slike asvaka tri meseca i upoređivao rezultate. Ovakva krvna slika je zaista detaljna, pojazuje vam dobar i loš holesterol, markere upale koji su daleko osetljiviji od CRP-a i fibrogena (kao što su inflamatorni citokini) markere srčane funkcije, nivo insulina i HbA1C, marker za šećer i proteine. Izgubio sam dvadeset kilograma za godinu dana, a od tada sam izgubio i dodatnih deset. Toliko sam bio iznenađen svojim rezultatima, da sam svojim zaposlenima i nekim pacijentima pripisao isti režim ishrane, što je i na njih imalo pozitivne rezultate.

Nisam više imao dijabetes, krvni pritisak mi se normalizovao, artritis me više nije mučio, a drugim ljudima su se arterije pročistile. Posle godinu dana bavljenja ovim, podneo sam ostavku i preselio se u Palm Springs, gde sam osnovao Međunarodni institut za srce i pluća, a u okviru njega i Centar za restorativnu medicinu. Sedam dana u nedelji učim ljude iz celog sveta da promenom ishrane i unosom suplemenata mogu da uspore i izleče bilo koju bolest ili problem koji imaju, a sve na osnovu najsavremenije analize krvi koju šaljemo u laboratorije širom zemlje.

Šta mislite zašto nam toliko nutritiva nedostaje u savremenoj ishrani i da li možemo da ih nadoknadimo ako jedemo kvalitetniju, organsku hranu?

Već 1936. godine američki senat je uvideo da je kvalitet našeg tla toliko loš i toliko lišen minerala, da bi, čak i ako bi jeli ogromne količine povrća, ljudima nedostajali nutritivi. Kao što kažem svojim pacijentima: naši drevni preci jeli su približno 250 različitih biljaka, a ove biljke su rasle u glinenom tlu. Životinje koje su jeli takođe su jele te biljke. Sada, ako mislimo da možemo da dupliramo taj ogroman broj minerala, vitamina i biljnih fitohemikalija jedući organsku ishranu od oko 20 različitih vrsta voća i povrća, onda smo u velikoj zabludi, jer je to prosto nemoguće.

Verujete da su creva duboko povezana sa pojavom i prevalencijom autoimunih bolesti.  Šta se tu događa?

Hipokrat, otac medicine, podučavao je da sve bolesti počinju u crevima. Posle godina i godina proučavanja desetina hiljada pacijenata, menjanja njihove ishrane i suplementima i posmatranja promena u njihovom organizmu (delom i putem njihove krvne slike), mogu da kažem da je bio u pravu. U sledećoj knjizi „Paradoks biljaka: Hranite li se zdravo?“ govorim o sedam smrtonosnih stvari koje su potpuno promenile našu crevnu floru, mikrobiom, zid creva i odgovor našeg imunog sistema na te promene.

Šta u ishrani najviše utiče na crevnu floru i koji faktori doprinose tome?

Neke od najvećih dijetetskih zamki često uključuju jedenje takozvane zdrave hrane nikada nije bila namenjena ljudskoj ishrani. Koliko god bilo teško poverovati, biljke ne žele da ih jedete! One štite sebe i svoje seme stvaranjem proteina, koji se zovu lektini, u lišću i semenu. Gluten je daleko najpoznatiji lektin, ali ono što većina ljudi ne zna jeste da je sasvim sporedan i da većina namirnica kojima zamenjujete gluten u sebi sadrži daleko gore lektine! Polovina mojih pacijenata sa autoimunom bolešću, pre nego što su došli kod mene, izbegavali su konzumiranje namirnica koje sadrže gluten, ali se ništa nije značajno poboljšalo dok nisam uklonio i druge lektine iz njihove dijete. Kinoa, kukuruz, pasulj, krompir, paradajz, paprike i druge biljke pune su lektina.

Centri za kontrolu i prevenciju bolesti navode da se od 20 do 30 procenata svih slučajeva trovanja hranom u SAD javlja zbog lektina u nedovoljno kuvanom pasulju. Biljke jednostavno ne žele da jedete njihovo seme (kuvanje pasulja smanjuje količinu lektina, ali ne u potpunosti).

Koje autoimune bolesti najviše reaguju na promene u ishrani? Šta preporučujete?

Još se nisam sreo sa autoimunom bolešću koja se ne može izlečiti ili usporiti jednostavnim promenama u ishrani i korišćenjem suplemenata. U oktobru 2016. godine predstavio sam rad na Pasterovom institutu u Parizu u kojem prikazujem 78 pacijenata sa autoimunim bolestima poput lupusa, Kronove bolesti, multiple skleroze, reumatoidnog artritisa i kolitisa koji su izlečeni ovim izmenama u ishrani. Autoimune bolesti potiču iz creva i leče se u crevima. Ako imate autoimunu bolest, lečite creva i „bolest“ će smanjiti.

Koje suplemente obično preporučujete?

Dodaci su važni, ali prvi korak u svakom programu lečenja je izbacivanje namirnica koje uzrokuju problem. Nije velika razlika u tome šta jedete, već u onome šta ne jedete!

Znamo da naši mikrobiomi u crevima i koži imaju određene potrebe. Na primer, vole probiotike. Probiotici su prvenstveno topiva vlakna i otporni skrobovi koje enzimi u našim crevima ne svare u šećer, ali su upravo hrana koja našim prijateljima u crevima treba da bi rasli i napredovali. Što više uzimamo ove hrane kojom se hrane pozitivni mikroorganizmi, manje su šanse da loši mikroorganizmi prevladaju, jer oni ne mogu da svare prebiotike. Vi i vaš mikrobiom zavisite od biljnih jedinjenja koja se nazivaju polifenoli. To su tamni pigmenti u bobicama, čokoladi i zrnima kafe, za koje sam pokazao da manipulišu i našim genima i genima našeg mikrobioma kako bi poboljšali markere upale. Ekstrakt semenki grožđa, pcinogenol, kurkuma i ekstrakt zelenog čaja su dobri dodaci za polifenole. Takođe biste svakodnevno mogli da pojedete komadić crne čokolade koja sadrži 72 ili više posto kakaoa. Ne mogu dovoljno da naglasim da je i kvalitetno maslinovo ulje neverovatan izvor polifenola. U stvari, jedno istraživanje sprovedeno u Španiji pokazuje da su ljudi koji su pet godina koristili litar maslinovog ulja nedeljno imali bolje pamćenje i 67 posto manje slučajeva raka dojke, nego ljudi koji jedu mediteransku hranu sa niskim sadržajem masti.

Zašto postoji tolika misterija vezana za autoimune bolesti i zašto od toga najviše oboljevaju žene?

Procenjeno je da danas svaka četvrta osoba ima jednu ili više autoimunih bolesti. Većina ljudi veruje da su autoimune bolesti rezultat napada imunološkog sistema na sopstvene ćelije, ali zapravo su te bolesti uzrokovane pogrešnim identifikovanjem pojave kada imune ćelije napadaju proteine u našem telu, jer oni veoma liče na proteine u lektinima. Napadaju sami sebe zbog molekularne mimikrije. Ovo je klasična biljna strategija protiv predatora, podstiču vas da jedete nešto drugo osim njih. Teško je razumeti autoimune bolesti, jer smo ih istraživali na pogrešnim mestima: započinju u crevima, a leče se u crevima.

Zašto najviše oboljevaju žene? Jednostavno rečeno, imuni sistem žene mora biti u stanju da radi dve dijametralno suprotne stvari: da bude u potrazi za patogenima poput bakterija, virusa i parazita, ali i da istovremeno potpuno ignoriše najvećeg parazita kada zatrudne. Verujem da ovo, zajedno sa mnogim drugima stvarima, doprinosi konfuziji imunog sistema.

Između naše hrane, proizvoda poput advila i rasprostranjenosti antibiotika u nama samima i životinjama koje jedemo, naš mikrobiom se potpuno transformisao, čineći ove bolesti sada rasprostranjenijim nego pre.

Koje bi testove trebalo da urade osobe koje boluju od autimunih bolesti? Da li postoje neki koji su važniji od drugih?

Obavezno od lekara tražite da vam proveri nivo vitamina D u krvi. Suprotno onome što su vam verovatno rekli, da vitamin D može biti toksičan u visokim dozama, nastavite da ga uzimate do nivoa od najmanje 70 i nadam se 100 ng/ml. Prema mom iskustvu u proteklih šesnaest godina, još nisam video toksičnost vitamina D, čak ni kod ljudi koji namerno imaju nivo od 270 ng/ml. Većina ljudi treba da uzima 5.000 jedinica vitamina D3 dnevno, ali ljudi sa autoimunom bolešću treba da počnu sa 10.000 jedinica dnevno.

Takođe, neka vam vaš lekar proveri nivo adiponektina i TNF-alfa. ako je bilo koji od njih povišen (Adiponektin veći od 16, TNF alfa 2.9 ili veći), izbegavajte hranu koja sadrži veliku dozu lektina.
 
Izvor: goop.com
Prevod: Lidija Janjić