Intervju sa doktorom Rezom Aslanom o njegovim religioznim nastojanjima

Doktor Reza Aslan je profesor kreativnog pisanja sa kojim smo se sastali da popričamo o njegovoj knjizi „Bog – Ljudska istorija“. Aslan je međunarodno priznati komentator religija koji je čuven po emisiji na CNN-u pod nazivom „Vernik“ u kojoj je analizirao vere širom sveta. Kroz knjigu, Aslan je istražio kompleksne odnose čovečanstva i uzvišenog – kako tvrdi, Bog je samo uzvišena verzija ljudskih bića.

Odmah na početku intervjua, Aslan kaže da je religija upletena u svaki aspekt ljudske psihe: „Vaša religija je neodvojiva od bilo kog aspekta vašeg identiteta“. Posebno ističe rasu, pol, nacionalnost i etničku pripadnost kao direktne uticaje na evolucije religijskih dogmi: „Na mnoge načine, hrišćanska Biblija govori o tome da su ljudi stvoreni po ugledu na Boga, a u stvarnosti je zapravo suprotno – Bog je stvoren po ugledu na čovečanstvo.“

Aslan je poreklom Iranac i to igra veliku ulogu u njegovom pogledu na religiju, posebno na islam. Trenutno se poistovećuje sa sufi tradicijom islama iako potiče iz šiitskog okruženja. „Ti aspekti šiitskog identiteta su toliko duboko ukorenjeni u moj lični identitet da ih nosim sa sobom bez obzira na religiju ka kojoj težim. Takve stvari su funadamentalni deo onoga što sam i svet vidim u takvoj boji.“ Najveći deo muslimana na svetu pripada sunitskoj grupi, dok 15% njih čine šiiti. Iran je jedna od malobrojnih zemalja na Bliskom istoku koja ima većinsko šiitsko stanovništvo.

Ovo je Aslanova četvrta i poslednja knjiga o religiji, ali se razlikuje od prethodnih dela: „Ovo je jedina knjiga u kojoj možete da pročitate moja lična uverenja, to je nešto što sam pokušavao da izbegnem u prethodnim knjigama“. Ističe da je naša urođena želja da humanizujemo Boga toliko usađena u naše mozgove da predstavlja centralnu stvar u gotovo svakoj religioznoj tradiciji. To takođe znači da „projektujemo svoje negativne tendencije na uzvišenu figuru, bilo da je reč o osveti, pohlepi, aroganciji, bahatosti ili nasilju“.

Još jedan od Aslanovih ciljeva u ovom delu jeste da rasvetli nerazumevanje koje često vlada o određenim religijama, posebno kada je reč o judaizmu, hrišćanstvu i islamu. Kao neko ko je odrastao kao musliman, prešao u hrišćanstvo pa se vratio ipak islamu, Aslan objašnjava: „Nije stvar u tome da mislim da je islam u pravu a da hrišćanstvo greši. Hoću da kažem da religija nije ništa više od jezika sastavljenog od simbola i metafora koje čoveku objašnjavaju veru.“

O motivaciji za stvaranje ove knjige Aslan kaže: „Ovo je prirodna kulminacija mog učenja i deo ličnog putovanja kao čoveka od vere. Povremeno nailazim na loš prijem kop političara i sveštenih lica, ali sam uvek spreman da saslušam konstruktivnu kritiku.“

Posebnu zahvalnost gaji ka univerzitetu Riversajd koji mu je omogućio akademsku slobodu jer su nadležni i zaposleni u kampusu aktivno „podsticali razbijanje barijera kako bi se istražile do tada neprijatne istine“. Ova  sloboda mu je omogućila da istraži daleko više fascinantnih tema koje se ne nalaze u tradicionalnom programu fakulteta. „Volim da razvijam snažne odnose sa studentima, a to je nešto što nisam uspevao na drugim univerzitetima“, kaže Aslan.

Za kraj nam je rekao da je pisanje knjige „Bog – Ljudska istorija“ bio veliki izazov, ali i zadovoljavajuće iskustvo jer je prvi put u njoj govorio, veoma detaljno, o ličnim uverenjima. „Kao akademik i naučnik, svoja lična uverenja nisam unosio u svoj rad, što je zaista ispravno. Međutim, sa ovom knjigom sam imao priliku da zađem duboko u suštinu onoga što pokreće moj religiozni pogled na svet. To je snažno uticalo na moj život.“

Izvor: highlandernews.org
Prevod: Dragan Matković
Foto: Larry D. Moore / CC BY-SA 3.0 / Wikimedia commons