Intervju sa doktorkom Džudit Orlov: Moć predaje

Dr. Džudit Orlov je psihijatar, intuitivni iscelitelj i autor Njujork tajmsovog bestselera. Ona spaja bisere tradicionalne medicine sa vrhunskim znanjem o intuiciji, energiji i duhovnosti. Dr Orlov veruje da budućnost medicine uključuje integrisanje svih ovih mudrosti kako bi se dostigli emocionalna sloboda i  zdravlje.



Džudit, počastvovan sam i oduševljen sam što ću vas intervjuisati i što ćete sa mnom podeliti svoje mišljenje na temu predaje. Šta je predaja? Kako nas to može naterati da doživimo veću intimnost i pronađemo smisao u životu?

Počeću od onog što nije predaja. To nije neuspeh, poraz, podizanje bele zastave ili slabost, kako se tradicionalno definiše. Ja definišem predaju kao mogućnost da se u potpunosti date nečemu, u procesu koji je intuitivno usklađen.

To znači da sami odlučujete na čeme želite da radite, šta vam odgovara a šta ne. Osluškujete vaš unutrašnji glas koji vam govori u kom pravcu da idete, i da u skladu sa tim donosite odluke. Na primer, recimo da ste sreli nekoga ko se ne uklapa u celu tu sliku. Ali postoji energija i postoji nekakva veza. Predaja može značiti odustajanje od bilo kakvih prethodnih ideja o tome ko bi mogao biti „savršena osoba“ za vas.

To je zaista važna tačka za ljude koji traže ljubav.

Da, i kada ste u vezi s nekim koga želite da volite... kada odlučite „Stvarno to želim“, tu dolazi do predaje, u smislu prepuštanja srcu. Ne treba da se čuvate, ne treba da zakočite.

Prepustiti se znači čuvati odnos, a ne svoje srce, najbolje što možete. U isto vreme, osoba vam mora dokazati da možete da joj verujete.

Tačno. Dakle, predaja uključuje i rasuđivanje.

Da, i tu intuicija igra ulogu. Ne možete se predati glavom ili egom. Predaja dolazi iz srca.

I to je evolucija u ljudskoj svesti, donošenje odluka koje su u skladu sa srcem i intuicijom, a ne samo racionalnim umom. I zato je poenta u otkrivanju mesta gde postoji veza, a ne u forsiranju stvari. A takođe, u knjizi postoji poglavlje o uklanjanju barijera koje vas sprečavaju da primate ljubav, ne samo da je pronađete.
Ljubav je sveprisutna, ali moramo ukloniti barijere koje nas dele od ljubavi. A jedna od tih barijera jeste privlačnost ka nedostupnim ljudima. Ili mešanje požude sa ljubavlju. Ili pokušavanje da nekoga „popravimo“ kako bi se taj neko uklopio u našu sliku. To su barijere koje ne funkcionišu. Dakle, proces predaje uključuje identifikovanje tih barijera, njihovo puštanje i lečenje, tako da možete biti spremni za ljubav.

Kako znate razliku između zdravih i nezdravih koraka ka predaji? Šta ako imate osećaj da je to ljubav i da svaki deo vas želi da se preda, ali da to nije zdrav odnos?

Mislim da je jednostavno; ako je neko nedostupan, to je nezdravo, kao npr. kada je neko u vezi da nekim drugim, kada vas partner ne upozna sa prijateljima i porodicom ili kada su samo povremeno tu za vas. To nije zdrava ljubav; to je disfunkcionalna ljubav. Ne osuđujem nikog skada to kažem, ali to je česta pojava.
Ljudi uvek žele da se predaju stvarima koje su loše za njih. To je prirodno, sindrom lošeg momka/ loše devojke. A ono što ja predlažem u vezi s tim jeste da u sebi posedujete lošeg momka ili lošu devojku, tako da vaš partner to ne mora da bude umesto vas.

Ljudi često žele da pronađu partnera koji je nedostupan, kako bi mogli da ga promene, a to podsvesno znači da na taj način popravljaju odnos koji nisu mogli da poprave sa roditeljima. Ali to gotovo nikada ne funkcioniše; ne možete promenti osobu koja nije dostupna. Ne bih ulazila u vezu sa nadom da će se to dogoditi. To neće izlečiti moj odnos sa roditeljima. Možda treba da pronađemo surogat roditelja.

To je jedan od načina na koji se može rešiti problem. Evo šta sam ja uradila: sebi sam pronašla  tri surogat majke, jer mi je bila potrebna drugačija pažnja od one koju sam dobila od svoje. I tako sam tu energiju dobila od različitih žena u mom životu, starijih žena, koje su prema meni bile majke i bile u stanju da me bezuslovno prihvate. Samo pronađete takve i dopustite da vas prevaspitaju.

Dakle, kroz te zdrave, sigurne veze, možemo izgraditi i ojačati našu sposobnost da se predamo.

Da, kada nađete nekoga ko je sposoban da voli, želećete da mu se postepeno predate. Želite to, igrate se sa tom energijom i primećujete da li se suzdržavate ili čuvate ili se plašite. A zajedno se lečite i uživate, povezujete se, igrate se i zbližavate se na višem nivou.

Dakle, možemo vežbati na zdravim vezama koje imamo trenutno u životu da bismo se predali u vezi sa nekim.

Ne radi se samo o predaji u vezama; to je čitav način življenja, u smislu prepuštanja životu, umesto premišljanja, preispitivanja, borbe ili kontrole.

Način na koji definišem predaju u knjizi jeste trenutak kada treba da znate kada da izađete, da se ističete i ostvarite svoje ciljeve, kao i kada treba da se pustite. To je dvostruki proces. Nije kao da sedite i ne radite ništa dok čekate da se desi nešto. To nije predaja.

Dakle, predaja koju opisujete je dinamična. To uključuje rasuđivanje, da nešto prihvatate a nešto odbijate.

Ponekad kažete „ne“ i predate se tome. Ali poenta je predati se nečemu u potpunosti. Na sanskritu predaja znači: prepustiti se u potpunosti umesto da se kolebate. Kad kažete ne, da li kažnjavate sebe i premišljate se? Ne, predaja znači reći „Ah, ne“ i ne razmišljati više o tome.

Kako možete odrediti razliku između otpora prema predaji koji je zasnovan na starim strahovima i otpora prema predaji koji se zasniva na zdravom osećaju rasuđivanja?

U knjizi govorim o tome kako pronaći intuitivno „da“ i intuitivno „ne“. Morate slušati onaj osećaj u stomaku. Ako vas seksualni hormoni potpuno nadvladaju, a ako vas neko zaista privlači, ali vam osećaj kaže: „Pazi se, ovo neće izaći na dobro“ onda odustanite. Nadam se da ćete slušati taj osećaj.

Ili ako se vaša energija smanjuje pored nekoga, nasuprot tome kada se vaša energija povećava zbog nekoga, to morate da ispoštujete, ne želite da se venčate sa osobom koja vas iscrpljuje. To je energetska kompatibilnost koju vam intuicija može preneti.

Dakle, naučite to da slušate, intuitivno da i intuitivno ne. To je sjajno.

Mozak vam ovde neće pomoći.

U knjizi govorite o tome da ne moramo sve da radimo. Da postoji tok na koji možemo da se naslonimo ili oslonimo, umesto da sebi stvaramo dodatan posao.

Da, život nije protiv vas. Ali je izuzetno naporno, a veze su ogledala, tako da ih pokreće vatra, jer ste sirovi, otvoreni, sve vaše stvari su tu, ako ste se zaista predali vezi. Može biti napeto; nije uvek lako jer je u pitanju duhovni rast.

U vezama, svaka osoba je duhovni učitelj onoj drugoj. I morate da izdržite; ne možete jednostavno otići svaki put kada dođe do neprijatne situacije. I morate biti u stanju da cenite to kako vaš partner izražava emocije.

Pre nekih mesec dana mnogo toga mi se izdešavalo. Uporedo sa turnejom za knjigu, renovirala sam kuću. Morala sam da se iselim iz kancelarije, da obavim gomilu stvari. Pokušala sam da se nosim sa svim tim i bila sam jako isfrustrirana.

Tako sam jednom, usred noći, počela da plačem i jecam. I čovek sa kojim sam u vezi nije rekao ništa, samo me je grlio, a ja sam nastavila da plačem neko vreme. Bilo je lepo što nije ništa rekao.

Sutradan je rekao: „Baš si dugo plakala.“

A ja sam rekla: „Pa, koliko dugo?“

Rekao je: „Dvadeset minuta.“ A zatim dodao: „Za muškarce, to je dugo.“

Nije mu bilo neprijatno jer razume moje emocije. Ali mislim da je za neke muškarce i neke žene neprijatno predati se tom intenzitetu osećanja, jecati, uzdisati, zavijati i plakati... Ali važno je da se ne plašimo tuđih emocija.

Takođe, ako neko počne da plače tokom vođenja ljubavi, partner često misli da je učinio nešto pogrešno. A upravo je suprotno: partner je učinio nešto ispravno. Ako smo u stanju da se prepustimo svojim strastima ili suzama, to je sjajna stvar.

U knjizi pišete da su radost i ekstaza nadohvat ruke, da su to struje povezanosti koje postoje u nama i oko nas, i da kada se predamo nalazimo isceljenje, avanturu i punoću srca. Možete li da nam pojasnite kako da se još više prepustimo i predamo?

Duboko udahnite, polako dišite, pokušajte da se skoncentrišete na trenutak. Jer kad ste u potpunosti prisutni u trenutku, tu je i ekstaza, ali vas vaš um i ego sprečavaju da je osetite. Ali ako duboko udahnete i počnete disati u ekstazi, ako ne razmišljate o budućnosti ili prošlosti, ako probate da uživate u lepoti koja vas okružuje, mogli biste da počnete da u sebe puštate ekstazu.

Možete čak da pijete vodu vrlo sporo i da osetite svaku kap. Postoji način kako da usporite vaše radnje. Kad usporite, možete osetiti ekstazu. Ali ako ste u žurbi, postaćete tupi; nećete moći to da osetite. Kada razmišljate ili ste obuzeti svojim egom, ne možete to da osetite – jednostavno se ne pojavljuje.

Ekstaza dolazi kroz osećaj u srcu. A kad u trenutku usporite sve i u srcu osetite gde se nalazite, šta radite, to je to. To je velika misterija; uvek je tu. Samo ljudi to ne znaju, jer ne osećaju srcem.

To je nadahnjujuće. Imate li još nešto što želite da kažete ili dodate?

Pisanje ove knjige me je potpuno promenilo u pozitivnom smislu u pogledu lakoće postojanja i nivoa moje sreće i zdravlja, privlačnosti, svega… samo zbog toga što sam pustila ono što nije bilo dobro po mene. I to što sam prestala da se nerviram zbog svega.

Ne mogu da predvidim šta sve moji čitaoci treba da puste, ali pouzdano znam da će to nadmašiti njihova najluđa očekivanja kada je reč o pozitivnim rezultatima.


Autor: Ken Pejdž
Izvor: psychologytoday.com
Prevod: Lidija Janjić