Intervju sa autorkom romana „Kći plantažera čaja“
Dženet Maklaud Troter pažljivo bira svaku reč dok piše. Njena proza je elegantna, a svoje likove i mesta nosi poput druge kože.
Gde ste i kada otkrili svoje likove?
Jednom sam stvorila lik snažne sifražetkinje po imenu Megi Biton. Na jednoj konvenciji Ženskog instituta, jedna žena mi je rekla da se njena prabaka zvala Megi Biton i da je imala karakter kao moja heroina! To me je dirnulo.
Druge likove inspirisali su ljudi koji su živeli bliže mom domu. Moji baka i deka su živeli i radili godinama u Indiji, moj deda je tamo bio šumar. Koristila sam se njihovim iskustvom i životom tamo. Pre tri godine smo moj muž i ja otišli na putovanje u Indiju, kako bih pronašla gde su živeli moji baba i deda, kao i gde je moja mama odrastala prvih osam godina života. Uspela sam da pronađem staru gostinsku kuću u Šimli, u podnožju Himalaja, kojoj se moja porodica smestila 1928. godine.
Šta vas inspiriše?
Pišem od kako sam bila devojčica. Živela sam u muškom internatu gde je moj otac predavao istoriju i bio nadzornik. Ljubazna nadzornica je kucala moje priče, tako da su u mojim očima delovale kao prave štampane stranice! Moj otac je bio odličan pripovedač plemenske i porodične istorije, a majka nam je često čitala, tako da sam odrasla žedna priča. Dodajte tome i ljubav prema istoriji, tako da je za mene bilo prirodno da svoje priče smestim u prošlost.
Šta vam je bitnije? Likovi ili siutacija?
Mislim da je najvažnije mesto na kome se radnja odvija. Počinjem istorijskom prekretnicom ili nekim incidentom (Prvi svetski rat, sifaržetkinje, štrajk rudara itd.) i onda se bavim radnjom. Prvo, moram da dobijem sliku mesta. Kada jednom osmislim gde će se radnja odvijati – dom, selo, plantaža čaka, sirotinjski kvart, Hebridi – onda dolazi ideja za zaplet i likove.
Ko ili šta je vaša muza u ovom trenutku?
Moja mama. Upravo sam počela da pišem još jedan „čajni“ roman čija se radnja odvija krajem Drugog svetskog rata, o ženi koja se vraća u Indiju, nakon što je „proterana“ u Britaniju tokom svog školovanja i ratnih godina. Istih je godina kao i moja mama, kada je bila u sličnoj situaciji – razdvojena od svog oca u Indiji zbog rata. Iako se ona nikada nije vratila iz Indije, pokušavam da zamislim šta bi uradila da jeste.
Izvor: writeratplay.com
Prevod: Miloš Vulikić
Jednom sam stvorila lik snažne sifražetkinje po imenu Megi Biton. Na jednoj konvenciji Ženskog instituta, jedna žena mi je rekla da se njena prabaka zvala Megi Biton i da je imala karakter kao moja heroina! To me je dirnulo.
Druge likove inspirisali su ljudi koji su živeli bliže mom domu. Moji baka i deka su živeli i radili godinama u Indiji, moj deda je tamo bio šumar. Koristila sam se njihovim iskustvom i životom tamo. Pre tri godine smo moj muž i ja otišli na putovanje u Indiju, kako bih pronašla gde su živeli moji baba i deda, kao i gde je moja mama odrastala prvih osam godina života. Uspela sam da pronađem staru gostinsku kuću u Šimli, u podnožju Himalaja, kojoj se moja porodica smestila 1928. godine.
Šta vas inspiriše?
Pišem od kako sam bila devojčica. Živela sam u muškom internatu gde je moj otac predavao istoriju i bio nadzornik. Ljubazna nadzornica je kucala moje priče, tako da su u mojim očima delovale kao prave štampane stranice! Moj otac je bio odličan pripovedač plemenske i porodične istorije, a majka nam je često čitala, tako da sam odrasla žedna priča. Dodajte tome i ljubav prema istoriji, tako da je za mene bilo prirodno da svoje priče smestim u prošlost.
Šta vam je bitnije? Likovi ili siutacija?
Mislim da je najvažnije mesto na kome se radnja odvija. Počinjem istorijskom prekretnicom ili nekim incidentom (Prvi svetski rat, sifaržetkinje, štrajk rudara itd.) i onda se bavim radnjom. Prvo, moram da dobijem sliku mesta. Kada jednom osmislim gde će se radnja odvijati – dom, selo, plantaža čaka, sirotinjski kvart, Hebridi – onda dolazi ideja za zaplet i likove.
Ko ili šta je vaša muza u ovom trenutku?
Moja mama. Upravo sam počela da pišem još jedan „čajni“ roman čija se radnja odvija krajem Drugog svetskog rata, o ženi koja se vraća u Indiju, nakon što je „proterana“ u Britaniju tokom svog školovanja i ratnih godina. Istih je godina kao i moja mama, kada je bila u sličnoj situaciji – razdvojena od svog oca u Indiji zbog rata. Iako se ona nikada nije vratila iz Indije, pokušavam da zamislim šta bi uradila da jeste.
Izvor: writeratplay.com
Prevod: Miloš Vulikić
