Roman „Gala Dali“ je priča o ženi koja je izvlačila ono najbolje iz genijalnih umetnika sa kojima je bila u vezi.
Idi Sedžvik, Alis Prin i Li Miler su sve bile inspiracija velikim umetnicima – Endiju Vorholu, Koktou i Pikasu, tim redom. Ostale su zabeležene u istoriji kao žene koje su opčinile pisce, fotografe i slikare i bile obožavane koliko i bogovi sa Parnasa. Bile su muze.
„Svaki dobar umetnik koji stremi ka tome da stvori autentična dela, prvo treba da se oženi mojom suprugom. Bilo koji muškarac može da pronađe ženu, ali samo Gala je ona koja mu može izlečiti dušu, ona koja mu može biti prava supruga… ona koja nešto čini i onda kada ne radi ništa.“
Salvador Dali je toliko zavisio od Gale da se potpisivao mešavinom njihovih imena. „Kada potpišem svoje delo kao Gala Dali, samo dajem ime egzistencijalnoj istini jer ja ne bih postojao bez svoje bliznakinje Gale“, rekao je umetnik. Bila je njegov model, usmeravala ga je i vodila. „Gala je uredila moj život u pravom smislu te reči, a to je bilo ono što mi je nedostajalo. Volim Galu više od majke, od oca, od Pikasa, čak i više od novca.“
Dali ju je slikao iznova i iznova, ali iza samih portreta nalazila se „briljantna“ žena, „izuzetno inteligentna“, koja se svim silama trudila da „bude srećna“. Tako je opisuje Karmen Domingo, autorka romana „Gala Dali“, dela koje pokušava da otkrije manje poznato lice Jelene Dmitrijevne Đakonove, to jest Gale Elijar Dali i da je prikaže kao nešto više od supruge jednog od najvećih genija svetske umetničke scene. Roman prikazuje Galin život od njene rane mladosti do smrti i naravno, otkriva ključnu ulogu koju je odigrala u Dalijevom životu i stvaralaštvu.
„Dali je bio kao malo dete koje je trebalo voditi držeći ga za ruku.“
„Dali bez Gale ne bi nikada postigao to što jeste. Svakako ne bi naslikao ni polovinu slika koje sada imamo, ne bi ih promovisao i isticao, ne bi davao intervjue. Nestao bi sa scene mnogo ranije“, rekla je autorka. „Dali je bio kao malo dete koje je trebalo voditi za ruku. Bio je izuzetno kreativan, ali ništa nije umeo da uradi sam“.
Roman pruža potpuno nov pogled na reč muza – „Ja muzu zamišljam kao renesansnu ženu opruženu na divanu, koja svojom lepotom nadahnjuje umetnika. Moj koncept muze se odnosi na žene koje su bile genijalnije od svojih partnera, one koje znaju da izvuku ono najbolje iz osobe koju imaju kraj sebe. One ne daju inspiraciju, nego podsticaj“, kaže katalonska spisateljica.
Gala je bila deo Dalijevog sveta. „Prepravljala mu je slike, govorila mu šta da radi, savetovala ga je gde treba dati intervju, vodila ga više nego što ga je nadahnjivala“, dodala je. Ipak, nije se potpuno uklapala u taj svet. „Zašto? Zbog toga što je bila žena. U ono vreme, kao i sada, biti briljantna žena u muškom svetu imalo je svoju cenu“.
Gala je bila napredna „i za svoje i za naše vreme“, kaže Karmen Domingo. „Čak i danas, odluke koje je ona donosila bile bi šokantne“. Bila je bez inhibicija u svojim odnosima, uvek je imala muškarca na raspolaganju – bilo da su u pitanju paralelne veze, brojni ljubavnici svih dobi ili iz različitih društvenih slojeva. Da je Gala bila muškarac, bili bismo zadivljeni što je imala veze čak i sa mladićima pedeset godina mlađim od sebe. Pošto je žena, pitamo se da li je to u redu ili ne. Čak i činjenica da je Dali angažovao ljude da imaju odnose pred njim i izvode različite erotske nastupe može da nam bude smešna. S druge strane, to što je Gala bila sa mladićima, više nas iznenađuje“.
Kada su se Španac i Ruskinja upoznali, nije se odmah rodila ljubav. „Ono što je otvorilo Galino srce nije toliko bila sama osoba, već ono što je ta osoba mogla da postigne“. A fizička ljubav nikada nije bila način da se njih dvoje zbliže. „Čini mi se da Dali nije bio ni za koga zainteresovan u erotskom smislu, osim za sebe samog“, smatra autorka.
Gala je ostala u pozadini jer „njoj nije bio cilj da bude u prvom planu“. „Ne znam da li bi mogla da preživi u današnjem svetu. Čini mi se da je danas teško pronaći nekog briljantnog kao što su bili Salvador Dali i njen prvi muž, Pol Elijar, ali kada bi ga pronašla, ona bi ga usmeravala. Ostala bi u senci, ali bi ga uzela za ruku i odvela pravo do televizijskog studija“, kaže Karmen Domingo.
Kako bi napisala ovaj roman, Karmen Domingo je provela četiri godine čitajući o Gali, Daliju, Lorki, nadrealistima i ondašnjem vremenu. Na neki način, ovim delom je odala priznanje svim ženama XX veka koje su ostale u senci svojih partnera. „U društvu u kome živimo, uvek se ceni hrabra žena koja stoji iza muškarca, ali umesto da se njoj posveti dužna pažnja, fokus je uvek na njemu. Innteresuju me životi savremenih žena koje su doprinele društvenim promenama. A Gala Dali je svakako jedna od njih.“.
Autor: Laura Galdeano
Izvor: libertaddigital.com