Fransin Rivers je već imala uspešnu spisateljsku karijeru. Njene knjige su nagrađivane i nominovane za brojne nagrade, kada se 1986. priključila protestantskoj struji ponovo rođenih hrišćana. Fransin je roman „Iskupljenje ljubavi“ napisala kao svojevrsnu objavu vere. Nakon ovog romana, objavila je brojne knjige sa hrišćanskom tematikom – sve su bestseleri – od kojih je svaka pobrala veliki broj priznanja i nominacije za nagrade, poput Rita nagrade, Kristi nagrade, Zlatne medalje Evangelističkog udruženja izdavača, kao i Počasno priznanje za izuzetne književne talente. Fransin je 1997. dobila svoje mesto u Američkoj kući slavnih kao jedna od najcenjenijih autorki ljubavnih romana. Sa suprugom Rikom živi u Severnoj Kaliforniji, uživajući u vremenu provedenom sa troje odrasle dece i koristeći svaku priliku da razmazi petoro unučića.
O kojoj aktuelnoj knjizi ili projektu biste voleli da razgovaramo?
O poslednjem naslovu iz serijala „Sons of Encouragement“ („Sinovi ohrabrenja“) – „The Scribe“ („Pisar“). Trenutno radim na novom romanu koji će biti mešavina savremenog i istorijskog dela. Okosnica priče je odnos majka-ćerka tokom četiri generacije, i različit način na koji svaka generacija shvata Boga i veru.
„Iskupljenje ljubavi“ je neverovatan roman koji se bavi izuzetno mračnim temama. Ima onih koji citirajući Sveto pismo, preporučuju bavljenje onim što je dobro, čisto i lepo – istovremeno tvrdeći da čitanje knjige u kojoj je opisano silovanje, abortus, alkoholizam, preljuba itd, nije u skladu sa Svetim pismom. Kako vi gledate na to?
Nekoliko stvari mi pada na pamet. Prvo, ono što se izvuče iz konteksta najčešće postaje laž. Drugo, ne bi trebalo da se plašimo da posmatramo oko sebe i pronalazimo načine da u sve unesemo Hrista. Treće, moramo da mislimo na ljude, i da izbegavamo uopštavanje. To je ono što pokušavam da postignem svojim pisanjem. Bavila sam se mnoštvom veoma ozbiljnih tema, neke od njih ste pomenuli, ali to sam radila kroz likove.
Uvek je isti cilj – pronaći Božiju perspektivu. Postoji li tema kojom se Sveto pismo ne bavi? Kako da se ne bavimo ozbiljnim temama koje su svuda oko nas – pa čak i u našim crkvama? Živimo u posrnulom svetu. Suviše dugo hrišćani su se držali dalje od kulturnih sfera koje se mogu smatrati zlim; politika i industrija zabave su najbolji primeri. Sada se pitamo zašto je u našoj zemlji Bog izbačen iz svega! Bog nas poziva da budemo so i svetlost ovoga sveta, da sledimo Hrista na pravi način, a ne da se krijemo iza crkvenih vrata. Moramo živeti otvoreno, moramo znati šta se dešava u našem okruženju, moramo progovarati kada nam se za to ukaže prilika. Potrebno je samo pročitati dnevne novine ili pogledati vesti da bi postalo jasno da je ljudima Isus očajnički potreban. Hrišćani bi trebalo da oblikuju društvo, a ne obrnuto. Šta nas sputava? Nemamo razloga za strah! Naš Bog je svemoćan i on nam utire put!
Koliko je teško biti otvoren u pisanju, otkrivati lične neuspehe, snove i borbe, i kako prevazilazite prirodne prepreke koje većina pokušava da zaobiđe?
To je izuzetno teško. Najteže mi je bilo da napišem knjigu „The Atonement Child“ („Dete pokajanja“), u kojoj se bavim sopstvenim i iskustvom moje majke kad je reč o abortusu. Iako sam osećala da me Gospod podržava, bilo mi je potrebno da prođe mnogo vremena da se uhvatim u koštac sa ovom pričom jer sam bila svesna da ću morati da se vratim u prošlost i zaista pogledam sebe očima Gospoda. Bila sam uplašena. Išla sam i na časove posvećene prevazilaženju abortusa dok sam radila na knjizi. Strah me je gotovo paralisao, ali znala sam da ne mogu da odustanem. Bog mi nije dozvoljavao. A prijatelji su se molili za mene i ohrabrivali me. Te godine, Bog mi je dao šansu za potpuno isceljenje, i to ne samo meni, već i drugima. Ono čega sam se plašila, nije se dogodilo. Bilo je to iskustvo koje je osnažilo moju veru.
Često sam u potpunom mraku, ne znam gde će me priča odvesti i koja će biti njena svrha. Sve što znam je da mi je Bog ubacio pitanje u um i da će me On tom pričom nečemu naučiti. Moj posao je da se oslobodim predrasuda, da budem otvorena za ono što On ima da mi kaže i da odgovorim na poziv koji mi uputi.
Jednom prilikom ste izjavili da tri godine niste pisali nakon što ste se okrenuli veri. Kada pogledate unazad, šta je bio rezultat toga? Kako ste povratili svoju kreativnost?
Pre nego što sam postala hrišćanka, godinama sam pisala za opštu populaciju. Prvo što mi se dogodilo kada sam se okrenula Hristu – nestala je moja sposobnost da pišem. Bog je znao da je pisanje bilo neka vrsta idola u mom životu. Ja to nisam shvatala, jer sam bila previše zauzeta pokušavajući da mu se oduprem i da nastavim sa svojim životom (pisanjem) kao i pre. Nije mi polazilo za rukom. Tokom te tri godine, koliko je trajala ta moja 'autorska blokada', počeli smo da praktikujemo izučavanje Biblije kod kuće. Molila sam se Bogu da ukloni moje interesovanje za pisanje ljubavnih romana i umesto toga mi podari strast da prenosim njegovo učenje. To se i dogodilo. Čitala sam Bibliju iznova i iznova.
Kada pisanje više nije bilo važno, Bog mi je pokazao kolika je njegova ljubav dok sam proučavala neke od proroka. Priče proroka su potpuno srušile sve zidove koje sam podigla oko sebe. Kako je moguće da se neko ne zaljubi svim srcem u Gospoda, nakon čitanja proroka Osije? Gospod je taj koji me je podstakao da ponovo pišem. Ali, ovog puta nisam pisala uzbudljive istorijske ljubavne romane, koje sam pisala ranije, već, prave ljubavne priče, priče o istini, o Bogu, alegorije poput onih o Osiji, koristeći istu „romantičnu“ formu koju sam koristila i pre. To je bila prilika da napišem priču za publiku koja je pratila moju sekularnu karijeru i da im pokažem promenu koju je Bog doneo u moj život – i koju bi mogao da donese u njihov. Rezultat je roman „Iskupljenje ljubavi“.
Kakav savet imate za druge pisce koje je Bog stavio „na čekanje“?
Ako vas je Bog stavio na čekanje, za to postoji dobar razlog. Nemojte mu se suprotstavljati. Tražite ga! Možda vam danas nije jasno zbog čega ste na čekanju, ali jednog dana ćete znati. Sačekajte na njega da vas pogura. Smatrajte to vreme dragocenim. Usmerite svoju energiju na produbljivanje svog odnosa sa Isusom i na učenje o njemu. Sve će doći na svoje mesto kada osetite njegov poziv da ponovo pišete.
Koji je najbolji savet koji ste čuli o pisanju/izdavaštvu?
Videla sam plakat u crkvi u kojoj se održavao skup pisaca: Najvažnije je da vodite računa da ono što je najvažnije ostane najvažnije! Nemojte pisati samo da biste objavljivali. Pišite ono što vas Gospod poziva da pišete, a onda će vam on pokazati šta dalje.
Koji je najgori savet koji ste čuli?
Pišite za tržište.
Da li biste podelili sa nama neku tajnu o tome kako istražujete istorijske podatke?
Počnite od opšteg i idite ka posebnom. Pokušajte da pronađete podatke pisane što bliže određenom periodu. Vodite uredne beleške tako da uvek možete da pronađete koji su izvori vaših informacija. Dobar izdavač će uvek proveravati podatke, i postavljati vam pitanja o istraživanju. Potrudite te da potkrepite činjenicama sve što napišete.
Koristite li neka pomagala kada pišete?
Ne bih mogla da ga nazovem pomagalom, ali na zidu iza mog računara nalazi se slika, delo Morgana Vestlinga, na kojoj je prikazan Isus u molitvi. Pri pogledu na njega setim se da je on u središtu svega što radim. On je smisao svega.
Gde radite i imate li neki raspored?
Pišem u radnoj sobi u prizemlju koju delim sa svojim suprugom. Rik i ja svaki dan počinjemo molitvom. Zatim, neko vreme provedem u izučavanju Biblije. Nakon toga, počinjem da pišem. Trudim se da napišem četiri strane dnevno. Nekad mi to ne pođe za rukom.
Roman „The Last Sin Eater“ ima i filmsku verziju. Da li ste zadovoljni rezultatima? Postoji li još neki roman koji biste voleli da vidite na velikom platnu?
Veoma sam zadovoljna tim filmom. Majkl Lendon Mlađi i Brajan Bird su odlično obavili taj posao. Željno iščekujem da vidim šta je sledeće što će uraditi. Kad je reč o drugim knjigama, prodata su prava za film za roman „Iskupljenje ljubavi“. U poslednje vreme, ima napretka na tom projektu. Videćemo da li će Bog pomoći da se sve kockice slože na najbolji način.
Možete li da navedete neke od omiljenih knjiga?
Ovo je veoma teško pitanje jer uživam u svemu što čitam, a čitam najrazličitije knjige.
I jednom intervjuu ste izjavili da biste voleli da pišete o čudima prirode. Da li ste se već okušali u nekim žanrovima koji bi mogli da nas iznenade?
Videćemo šta sledi.
Imate li u planu da napišete neki savremen roman uskoro?
Roman koji trenutno pišem je mešavina savremenog i istorijskog romana. To je višegeneracijska priča koja se bavi porodičnim odnosima.
Šta volite, a šta ne volite u svom poslu?
Volim čitav stvaralački proces. Počnem sa pitanjem, proučavam Sveto pismo i molim se za odgovore, pustim maštu da stvori ljude koji će se iz različitih uglova baviti tim pitanjem i čekam da vidim šta će se desiti. Kada je rukopis „završen“, uživam u kraju procesa – prečitavanju, brisanju, dodavanju, prerađivanju. Ono što ne volim je kad pokušavam da shvatim smisao svih beležaka koje sam nažvrljala na marginama i između redova, i kada te promene unosim u računar. Uživam i u sastancima sa mojim urednicima. Njihova pitanja uvek probude moju maštu. Uživam u razmenama ideja.
Ono što, takođe, ne volim su prvi momenti pred praznom stranicom, kao i kad je rad na knjizi potpuno završen. Nikad ne znam gde ću otići sa sledećom knjigom.
Koliko se bavite marketingom? Imate li neki svet na tom polju?
Marketing i reklamu ostavljam stručnjacima. Moj posao je da u skladu sa svojim sposobnostima napišem najbolju knjigu.
Autor: Đina Holms
Izvor: novelrocket.com
Prevod: Maja Horvat