Intervju sa Aleksandrom Mekol Smitom

Postoje autori koje vremenom počnemo da poistovećujemo sa njihovim delima. Ako mi pomenete Poaroa, ja odmah pomislim na Agatu Kristi. Kada čujem ime Skaut, setim se Harper Li i romana „Ubiti pticu rugalicu“. Slično je i sa „Prvom damskom detektivskom agencijom“ i Aleksandrom Mekol Smitom. Čak i ako pročitate samo jednu njegovu knjigu, asocijacija će zauvek ostati u vašoj glavi.



Na pomen piščevog imena na pamet mi ne pada samo čuveni serijal, već i njegova heroina Mma Dragocena Ramocve. Na početku intervjua pitam ga šta mu je poslužilo kao inspiracija za ovaj lik i metode koje koristi u rešavanju zločina.

„Ona je divna osoba. Želeo sam da pišem o ženi iz Bocvane, ali i da dočaram čitaocu koliko su intuitivni i koliko prijatni ljudi koji žive u toj zemlji. Tako sam došao do lika kome sam dao ime Dragocena Ramocve“, priča Aleksandar Mekol Smit. „Radi se o izuzetno prijatnoj, ljubaznoj ženi, nekome ko je uvek spreman da oprosti. To su najvažnija obeležja njenog karaktera. Uopšteno govoreći, to je jedna od onih žena sa kojima biste rado popili šolju čaja.“

Mekol Smit dodaje: „Mma Ramocve je veoma vedra osoba i ima izuzetno optimističan stav prema životu, a to je nešto na šta većina nas poztivno reaguje, jer ovaj svet ume da bude veoma ružno i mračno mesto, puno konfrontacija i konflikata. Čitaoci vole da provode vreme u društvu junakinje koja zna šta su pristojnost i ljubaznost i veruje da se prema drugima treba odnositi sa poštovanjem. Zato je ovaj lik veoma omiljen.“

O metodama koje njegova junakinja koristi u rešavanju slučajeva Mekol Smit kaže: „Dektivski posao je drugi deo njene ličnosti. Ona radi kao detektiv i naziva sebe 'privatnim detektivom', ali ono sa čim se suočava nije kriminal kao takav. Ona rešava sitne misterije iz svakodnevnog života svojih sugrađana, psihološke probleme, poneki slučaj neprimerenog ponašanja. Najveći deo njenog posla svodi se na pomaganje ljudima da reše životne probleme. Tu se pre svega radi o ljudskoj prirodi i mestu na kome svi oni žive. Mislim da je lokacija često veoma važna u ovakvim romanima.“

Na pitanje zbog čega je odlučio da radnju svog serijala smesti u Bocvanu, Smit sa osmehom odgovara: „Živeo sam u Bocvani i radio na jednom tamošnjem univerzitetu. To je prelepa zemlja, veoma mirno mesto za život. Ljudi su divni. Želeo sam da svoje poštovanje i ljubav prema tom svetu podelim sa drugima.“

Kakvi su mu planovi za budućnost?

„Počeo sam da radim na dvadesetom tomu ovog serijala, a pored toga pišem i sledeći tom serijala Školski brod Tobermori i trinaesti tom serijala Scotland Street“, sa entuzijazmom odgovara Mekol Smit. „Planiram da ove godine objavim šest knjiga... Dakle, knjige. Očekujte još knjiga!“


Autor: Leo Vinaj
Izvor: abookwormsmusing.wordpress.com
Prevod: Jelena Tanasković
Foto: Library of Congress Life