Sajam 2019.VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoNagradeKalendar

Intervju s katalonskim piscem Ildefonsom Falkonesom

Advokat po struci, u pedesetoj godini postao je svetski slavan pisac zahvaljujući obimnom istorijskom romanu „Katedrala na moru“, posvećenom burnim događajima iz prošlosti rodne Barselone. Prvi put je posetio Srbiju i predstavio nastavak te priče  ̶  „Naslednici zemlje“.



Neobičan je, prilično opušten, taj Katalonac. Izgleda zadovoljan svojim životom, uprkos burnim političkim previranjima u njegovoj Kataloniji i Španiji. Uživa u pisanju i hrani, u skladnom braku i posmatranju kako njegova tri sina izrastaju u ljude. Odgovorni hedonista, tako bih ga u najkraćem opisao.
 
Ima sreću da mnogo zarađuje od svojih knjiga, toliko da čak više ne mora da se uporedo bavi advokaturom, što je doskora činio. Nazivaju ga „olimpijskim šampionom u prodaji knjiga“, još od kada je pre jedanaest godina u knjižare stigla „Katedrala na moru“, njegov prvi roman.
 
Nonšalantno odeven, kao da je iz svoje kuće izašao da kupi cigarete preko puta, dočekuje nas u beogradskom hotelu „Moskva“ gde je odseo tokom proteklog Sajma knjiga.
 
„Katedralu na moru“, koju je kod nas objavila Laguna, baš kao i „Naslednike zemlje“, Falkones je zapleo oko katedrale, jednog od bisera turističke ponude Barselone, čiji je pravi naziv „Santa Marija del Mar“. Izgleda kao tvrđava sa svojim veličanstvenim tornjevima i jedinstveni je primer gotske arhitekture u Kataloniji. Izgrađena je tokom 14. veka, za svega pedeset godina, i jedina je takva i tolika građevina u Španiji stvorena u toku samo jednog stilskog perioda u arhitekturi.
 
Ali, njena istorija je još zanimljivija. Izgrađena je na mestu gde je propovedao apostol Jakov, a prva crkva na tom mestu spominje se još u 10. veku. Sadašnja katedrala je izgrađena na vrhuncu Aragonskog kraljevstva koje je zauzimalo oblast današnje španske pokrajine Katalonije. Katalonija je tada bila glavna pomorska i trgovačka sila Mediterana. Međutim, tokom krvave igre prestola i rata za tron u Španiji početkom 18. veka, katedrala je delimično porušena.
 
Obnovljena je, ali je vatra gotovo sasvim uništila njenu unutrašnjost tokom Španskog građanskog rata u prošlom veku. Obnova je završena tek 1990. godine! Danas je impresivna, i spolja i iznutra, i nije čudo što je Ildefonso rešio da ispriča priču o životu koji se tokom proteklih vekova odigravao oko te katedrale i u široj regiji.
 
Ukrotio je kritičare

Više od deset godina je prošlo od objavljivanja „Katedrale na moru“, kakav je bio dosadašnji život romana?


Eksplozivan. Objavljen je u više od četrdeset zemalja, a konačni ishod je televizijska serija koja je već snimljena i počeće u Španiji da se prikazuje početkom januara. Prvi tiraž romana bio je osamdeset hiljada primeraka i brzo se rasprodao, pa su usledile dodatne male „eksplozije“, čiji je rezultat sedam miliona „Katedrale na moru“ prodatih u celom svetu. Što se tiče kritike, oni su u principu protiv knjiga koje postaju bestseleri, pa i u slučaju mog romana. Nije im bitno da li je štivo loše ili dobro, za njih popularnost kod čitalaca znači da ono nema kvaliteta. Ipak, moram da priznam da se mišljenje kritičara, posle izlaska mog trećeg romana, promenilo i više me ne kritikuju toliko, malo su spustili gard. Zamerali su mi i stil, to što koristim „jednostavan jezik“, kako su govorili. Ali, ja nikada nisam mario za složenost rečenica, već za to da ljudima pružim zadovoljstvo dok čitaju moje romane. Upotreba stilski komplikovanih rečenica i izmišljenih i arhaičnih reči oduvek su mi bili strani.
 
Kako je Vas promenio ovaj roman?

Na ličnom planu mislim da nije, da sam ostao isti čovek, a na profesionalnom jeste, jer sam napustio svoje osnovno zanimanje – advokaturu i počeo isključivo da se bavim pisanjem. Nekada sam prepodne bio pisac, a popodne advokat, i više nije vredelo da tako radim. Sada radim svakodnevno na knjigama, kao i svaki Španac, od devet do jedan, pa mala sijesta, pa opet od četiri do osam. Mislim da formuli uspeha, u bilo čemu, doprinosi svakodnevni i posvećeni rad. Kad završim svoje, onda rukopis dajem supruzi i izdavaču da mi kažu svoja mišljenja.
 
Zašto se toliko bavite istorijom u Vašim delima?

To su izdavači želeli da objave, nikada nisu prihvatali priču sa savremenom temom. Ja sam završio studije prava, ali istoriju sam uvek voleo. I sada mi uvek to traže. Imam neke priče s početka karijere koje niko nije želeo da objavi, i sada stoje u jednoj fioci, ali me više ne zanima da ih objavim. Čak ni da o njima govorim.
 
Protiv haosa u Španiji

Zbog čega je potrebno toliko istorijskih detalja, jer reč je o fikciji, i zašto su Vaši romani toliko obimni?

Detaljan sam kad pišem, smatram da je to vrlina jednog pisca, da dobro prouči kako su se kretali ljudi tada, kako su jeli, vozili se, kako su poslovali i vodili ratove, jer kada bi ti detalji bili pogrešni, čitaoci ne bi verovali u ono što čitaju, Bilo je situacija kada sam pročitao gotovo dvesta knjiga razne stručne litarure vezane za temu o kojoj sam želeo da pišem. Što se obimnosti mojih knjiga tiče, mogao bih da budem i opširniji kada bi mi izdavači dozvoljavali. Istorijski romani i treba da budu takvi, ako pretenduju da budu ozbiljni.
 
Možda i zbog toga neki kritičari smatraju da mnogo više pažnje posvećujete istoriji nego likovima i sadržajima?

Ipak, mislim da je obrnuto, da je u mojim romanima ono najbolje zaplet, radnja i likovi, a dobio sam potvrdu za to širom sveta. Znate, da je istorija najvažnija u mojim romanima, oni se ne bi toliko prodavali u svetu, niko to ne bi razumeo, a ovako je reč o univerzalnim temama koje se, sticajem okolnosti, dešavaju u mom rodnom gradu.
 
Istorija vodi do sadašnjosti, u vašem slučaji do aktuelnih zbivanja u Kataloniji i Španiji: kako vidite sadašnju situaciju u toj regiji?

Taj pokret za otcepljenje Katalonije krši španski Ustav i prava svih građana, i to je jedna katastrofa. Kršenjem Ustava dolazi se do haotične situacije koju ti ljudi nemaju prava da stvaraju. Srbija je zemlja koja se trudi da uđe u Evropsku Uniju, a katalonski separatisti pokušavaju suprotno, da odvoje katalonski narod od tokova modernog života i blagostanja, da ga uvuku u izolaciju. Mislim da je vlada Španije u pravu i da treba da preduzme sve mere predviđene Ustavom, kako bi zadržala Kataloniju u okviru Španije.
 
Vi znate i za našu situaciju sa Kosovom i Metohijom?

Da, ne preterano detaljno, ali dovoljno dobro i nadam se da Španija neće doći u tako ekstremnu situaciju kroz kakvu vi prolazite.
 
Ljubomora kolega je dobra stvar

U mladosti ste bili šampion u jahanju konja, zašto ste napustili taj sport?

Kad je čovek mlad on ima vremena za razne stvari i misli da će to moći da nastavi uvek, ali dođe vreme kada čovek dobije druge prioritete u životu. Jahao sam do pre dve godine kada sam povredio leđa, slomio sam rebro i sada su mi tri rebra spojena klinovima.
         
Advokaturom ste počeli da se bavite zbog oca koji je takođe bio advokat?

On je bio i advokat i vojno lice, ali ne mislim da sam zbog njega studirao pravo, jer je moj otac umro kada mi je bilo šesnaest godina. Mnogo sam ga voleo, ali nije stigao da uživa u mojoj advokatskoj karijeri. Istovremeno, oduvek sam bio pasionirani čitalac; u detinjstvu Marka Tvena, a u zrelim godinama brojnih istorijskih ili krimi romana. Harolda Robinsa sam, recimo, jako cenio,.

Iako ste pisali sjajne romane posle „Katedrale na moru“, poput „Fatimine ruke“ ili „Bosonoge kraljice“, ona je ostala vaš zaštitini znak. Da li Vam to smeta?

Bilo je u početku pritisaka da se nadmaši uspeh „Katedrale“, ali ja sam oduvek razmišljao o tome da ću biti zadovoljan što sam uspeo da stvorim bar jedno vrhunsko delo. To sam učinio, a prija mi i činjenica da je posle toga usledilo još nekoliko zaista dobrih i vrednih dela, zašta su mi priznanje odali čak i kritičari i dodeljivači nagrada. Mislim da se bolje od toga ne može.
 
Da li uspeh ima i neke loše strane?

U mom slučaju nema, a ljubomora kolega me ne zanima. Zapravo, to i nije mana.
         
Autor: Srđan Jokanović
Izvor: Ilustrovana Politika


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
 kako sam postao detektiv ota oltvanjija u prodaji od 18 oktobra laguna knjige „Kako sam postao detektiv“ Ota Oltvanjija u prodaji od 18. oktobra
15.10.2019.
Oto Oltvanji je podetinjio! Ili je takav oduvek bio? Nakon romana „Iver“ i „Priča misterije i magije“ u izdanju Lagune odlučio je da napiše zabavnu i uzbudljivu knjigu za decu „Kako sam postao detekti...
više
napravite sopstveno čitalačko odmaralište laguna knjige Napravite sopstveno čitalačko odmaralište
15.10.2019.
Da li i vi priželjkujete da odete u čitalačko odmaralište ali vas brine cena? Svima nam je primamljiva ideja o odmoru koji će biti posvećen isključivo čitanju, ali trošenje prevše novca na to nije uve...
više
indijanci o povesti američkog zapada u knjizi sahranite mi srce kraj ranjenog kolena  laguna knjige Indijanci o povesti američkog zapada u knjizi „Sahranite mi srce kraj Ranjenog kolena“
15.10.2019.
Kontroverzna knjiga „Sahranite mi srce kraj Ranjenog kolena“, zbog koje sporenja ne prestaju već gotovo pola veka, govori o sistematskom uništavanju Indijanaca na američkom zapadu u periodu od 1860. d...
više
 dodaj na spisak sajamski hitovi (trileri) laguna knjige #Dodaj na spisak - Sajamski hitovi (trileri)
15.10.2019.
Vi čitate trilere. Tačka. Uzbuđenje, dobar zaplet, iščekivanje, to očekujete od dobrog krimića. Evo liste naslova koje preporučujemo i na koje svakako treba obratiti pažnju na predstojećem Sajm...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.