Intervju: Nikolas Sparks o svojim romanima

„On pruži ruku i dotakne vam dušu“, kaže ona između jecaja, rasplakanog lica, dok Nikolas Sparks potpisuje stotine knjiga u knjižari.

Malik je ustala pre zore i vozila tri sata iz Grejt Beringtona u Masačusetsu gde živi da bi je Sparks rasplakao. „Ne mogu opisati rečima koliko mi tvoje knjige znače“, kaže ona Sparksu, grleći dva primerka knjige „Udvoje“, njegovog novog srceparajućeg romana.

Njegovi obožavatelji su kupili preko 98.000 primeraka njegovog novog romana već prve nedelje po objavljivanju, što je još jedan dokaz Sparksovog neodoljivog šarma. Sve ukupno je prodao više od 100 miliona knjiga na 50 jezika. Ovo je značajna prekretnica u Sparkslandiji: 20 godina i isto toliko knjiga od prvog romana nekadašnjeg farmaceutskog tehničara iz Severne Karoline.

„Beležnica“ je preko godinu dana kraljevala top-listama najprodavanijih knjiga. Film, čije se snimanje zbog zastoja odugovlačilo, konačno se pojavio 2004. i napravio je zvezdu od Rajana Goslinga. Film je proslavio Sparksa kao kralja ljubavne literature, bez opasnosti da će neko ugroziti tu titulu.

„Moje knjige spadaju u ovaj čudni, mali podžanr koji se zove ljubavna priča“, priča Sparks  (52), dok sedi u kancelariji svog agenta i puderiše se za silu fotografija i selfija koja će uslediti. „Ljudi ih čitaju jer im omogućavaju da osete ceo spektar emocija.“

Sparks je nekada pobeđivao na trkama i još uvek ima snažno telo čoveka koji fanatično vežba. Na pitanja odgovara sa iskrenom neposrednošću koja podseća na ispovest. Često mu se otme uzvik „O, bože“ dok govori u isprekidanim rečenicama.  

Pre dve decenije, Sparks je bio običan prodavac sa neobičnom željom ‒ želeo je da napiše knjigu poput „Ljubavne priče“ Erika Segala i „Mostova okruga Medison" Roberta Džejmsa Valera koji su svojevremeno bili bestseleri.

Ako mu sa ljubavnim romanima ne bude išlo, razmišljao je tada, „možda ću preći na horore ili trilere.“

Ali nije bilo trilera. Umesto toga, Sparks je postigao nešto što niko nije u ovom malom čudnom podžanru, prepunom romana čiji autori više ne uspeju da napišu hit knjigu.  Sparks je postao brend.

Jedanaest knjiga je filmovano. Ti filmovi o običnim, zaljubljenim ljudima koje glume izuzetno zgodni glumci, zaradili su preko 885 miliona dolara u bioskopima širom sveta. „Mislim da su ovi filmovi prilika za ljude koji žele da dobiju ulogu u njima jer sami glumci glume i osećaju čitav spektar emocija“. Svaka knjiga je završila na Njujork Tajmsovoj listi bestselera, a neretko su se dokopale i samog vrha.

Da bi proslavio svoju 20. godinu u izdavaštvu, Sparks je odlučio da napiše ni manje ni više, nego roman o ‒ razvodu.

Sa prvim tiražom od skoro milion primeraka, roman govori o junaku Rasu i njegovoj maloj ćerki koju podiže sam nakon što ga žena ostavi. Sparks kaže da je Ras „saosećajan, ali da ponekad nema pojma šta da radi.“

Vidimo da je tako kada Rasova žena počinje da se porađa, a Ras se tušira da bi izgledao sveže na fotografijama posle porođaja, što Sparks priznaje da je uradio svojoj ženi Keti; kada se porađala sa jednim od petoro dece, koji su danas uzrasta od 17 do 27 godina.

„Udvoje“ je vašar pometnje ‒ bolesti, smrti, očaja, prevare ‒ ali razvod je glavna tema. (Ne bojte se, čitaoci, ima i ljubavne priče.)

Razvod je, nažalost, nešto sa čim je Sparks upoznat. Posle 25 godina, ovaj laureat ljubavi, razveo se od svoje muze Keti pre dve godine, bez objašnjenja za javnost. „Zbog naše dece nam je bitno da to ostane u krugu porodice“, Sparks je izjavio kada se par rastao u januaru 2015. Njegovi obožavatelji su jadikovali na Tviteru: „Onda nema nade ni za nas“.

„Veliki deo knjige je napisan posle našeg razvoda“, kaže Sparks. I dodaje: „Želeo sam da budem siguran da će priča, razdvojenost, bol i sporo zarastanje rana biti autentični. Svi koji su to prošli znaju koliko je oporavak spor.“ On se ipak nada da njegova publika neće odmah pomisliti da je roman biografski, pogotovo njegova žena Vivijen, koja teško da će biti mis popularnosti među fanovima. „Vivijen nije Keti“, kaže on. „I dalje smo prijatelji. Naša priča je drugačija.“

Sparks je naručio pesmu od muzičara Džej Di Ajčera, kao poklon svojim vernim čitaocima. U proseku se 1.000 njegovih pesama dnevno „skine“ sa interneta.

Ajčer je pratio Sparksa na njegovoj književnoj turneji. Pevao je dok su Sparksovi obožavaoci čekali u redu na svoj primerak potpisane knjige. Obožavaoci su takođe trazili od Sparksa da im napiše svoje omiljene citate kako bi ih istetovirali po uzoru na njegov rukopis.

Dve decenije posle svoje prve književne turneje, Sparks je i dalje oduševljen susretima sa svojim obožavaocima, od kojih su po njegovoj proceni 90 odsto žene. Priseća se da je njegov najduži književni nastup trajao 17 sati: „Verujem da sam tada potpisao 6.000 knjiga.“

Kaže da nema šablon za svoje knjige. „Svaki put pomislim da je bunar presušio i da neću više imati ideja“, kaže on. „Jedan od mojih ciljeva je da svaki moj roman bude jedinstven. Zbog toga se trudim koliko god mogu da ih pišem drugačije. Promeniću temu. Promeniću završetak, koji može biti srećan, gorak ili tragičan. Menjaću lice pripovedača, prvo lice, treće lice ili ću imati kombinaciju toga, sveznajućeg pripovedača koji ne zna baš sve. Menjaću period u kome je radnja smeštena, menjaću dužinu romana. Što je važno, menjaću i godine likova.“

Ali on dobro zna šta čitaoci žele. „Znaju da će biti ljubavne priče i da će se odvijati u Severnoj Karolini. To su dve odlike mojih romana koje se ne menjaju.“

Tereza Park, advokat sa Harvarda, bila je literarni agent-početnik koja nikad nije prodala roman pre nego što je izvukla „Beležnicu“ iz hrpe rukopisa u junu 2015.

„Stil je bio tako težak, ali posle dve trećine knjige zagrcnula sam se od suza, a ja sam najneromantičnija žena na svetu“, kaže ona. Priseća se da je pomislila: „Ako je ta knjiga uradila ovo meni, šta li će uraditi drugim ženama? Pomislila sam da nema čoveka na zemlji koga ova knjiga ne bi rasplakala.“

Džejmi Rab, urednica svih Sparksovih 20 knjiga, doživela je istu sudbinu kao i Parkerova. „Plakala sam, a ja skoro nikad ne plačem“. Ponudila je 500.000 dolara pre nego što je aukcija uopšte počela.

„Premalo“, odgovorila je Parkova. „Zamislila sam gomilu novca.“ Deset minuta kasnije, Rabova ih je opet pozvala i ponudila im milion dolara.

Ovo troje su posle toga postali (nerazdvojni) trio i od tada rade zajedno.

„Ne zovemo ih ljubavnim romanima“, kaže Rabova. „Mislim da se svi ljubavni romani pišu po istom kalupu. Njegove knjige su drugačije.“

Sparks je radio još 15 meseci kao prodavac posle objavljivanja „Beležnice“, jer je brinuo da će njegov roman biti samo čudo kratkog veka. Iako se obogatio pišući, odlučio je da ostane da živi u Nju Bernu, u obalskom gradiću od 30.000 ljudi u Severnoj Karolini. „Život je tu miran“, kaže Sparks.

Miran, ali ne i skroman. Sparks živi u vili površine 2200 kvadratnih metara; ima salu za projekcije, salu za kuglanje, sobu za dremku, kao i sobu za pisanje, gde pušta serije („Haus", „Big Bang theory ") dok piše. (Iako je okrug Krejven uništio uragan Metju, Sparksova vila je ostala netaknuta.) On piše hitro, obično mu treba šest meseci za knjigu. Kupio je bentlija. Na zglobu nosi Patek Filip sat čija je vrednost pet cifara. To nije sve što ima.

Posvećeni katolik, Sparks je osnovao školu globalnih studija „Otkrovenje“ sa Keti pre deceniju, privatnu instituciju „utemeljenu na judeohrišćanskoj zapovedi da volimo Boga i svog bližnjeg kao sebe“, kako se tvrdi na vebsajtu ove institucije. Njegov uticaj se vidi svuda. „Ovog leta sam imao krajnji rok završavanje romana 'Udvoje' i ujedno pišem studentske priručnike“, kaže on. „Mislim da sam donirao sve ukupno preko 15 miliona dolara.“ Njegov uticaj je svuda. Njegovo lice je na početnoj strani veb sajta.

Ali zašto je otvorio školu? „Iako je državna školu u Nju Bernu odlična za mnoge učenike, nekim učenicima ne odgovara, iz raznih razloga“, kaže Sparks. „Želeo sam da deca u mom gradu imaju izbor gde će se školovati.“

Međutim, 2014. bivši direktor škole Saul Hilel Bendžamin podneo je tužbu protiv Sparksa i „Otkrovenja“ zbog rasne i verske diskriminacije i predrasuda prema gej ljudima. Sparks odbija da to komentariše. „Tužba je u toku“,, kaže on. „Naravno, imam svoje mišljenje o toj temi, ali ne bi bilo mudro da vam ga otkrijem.“

Već dvadeset godina, brend zvani Nikolas Sparks ne slabi. „Beležnica“ je prodata jednoj produkcijskoj kući koja će je pretvoriti u seriju. Sparksov agent kaže i da je veoma blizu sklapanja dogovora sa Brodvejom za „Beležnicu“. To bi možda mogao biti najmokriji mjuzikl ikada ‒ ako se prisetimo onog poljupca na kiši. Fanovi preplavljeni bujicom emocija će vrištati dok Noa bude pevao Ali: „Nije gotovo! Još nije gotovo!“

Nakon što su tri Sparksova filma izašla za 18 meseci, njegov tim je odlučio da zadrži filmska prava za roman  „Udvoje“. „Još Sparksovih filmova u tako kratkom periodu bi bilo previše. Napravićemo malu pauzu i dati svima vremena da predahnu“, kaže Parkerova.

Previše Sparksa?

Dok je Ajčer pevao i svirao gitaru, a Sparksov tim raspakivao i delio njegovu najnoviju knjigu  obožavaocima poput Malik, Sparks je osetio težinu očekivanja svojih čitalaca. 

Osmotrio je ovaj metež, vijugav red koji se protezao kroz celu knjižaru i izjavio da će potpisivati knjige nešto duže od jednog sata. Posle skoro dva sata, 500 potpisanih knjiga i reka suza, Sparks je gotov i spreman za promociju svojih knjiga u Pitsburgu.

Žali se na umor, ali kao da ga je osvežio razgovor o njegovoj novoj knjizi, 21. po redu sa njegovim timom.  
 
Intervju vodila: Karen Heler
Izvor: chicagotribune.com