Dramaturg Mina Aleksić (26), inače ćerka legendarnog basiste „Riblje čorbe“ Miše Aleksića, objavila je za Lagunu debitantsku knjigu „Dnevnik jedne ključaonice“. Reč je, kako piše i na koricama, o avanturama gradske devojke Anje Stefanović, koja sa svetom deli svoju muke oko pronalaženja pravog momka za gubljenja nevinosti, ali i smehotresne dogodovštine iz noćnih provoda sa svojim najboljim drugaricama.
Da li je Anja Stefanović, glavna junakinja tvoje knjige, zapravo beogradska Bridžit Džouns?
-Da, može se reći da jeste. Mada je ja češće upoređujem sa Keri Bredšo, možemo reći da je Anja zapravo Keri sa 19 godina.
Koliko u Anjinom dnevniku ima autobiografskih epizoda i ako nije indiskretno pitanje da li si i ti poput nje izgubila nevinost sa 19 godina?
-Ima jako puno. Svaki pisac unese dosta svog ličnog u delo koje piše, a Dnevnik je upravo inspirisan doživljajima mojih drugarica i mene. Da, ja jesam izgubila nevinost sa 19 godina, ali nisam smatrala da je to preterano kasno, za razliku od Anje. Anja je ipak naprednija generacija u kojoj se sve mnogo brzo odvija.
Može li se reći da je ključaonica u nazivu tvoje knjige zapravo sinonim za društvene mreže?
-Ključaonica je sinonim za devojku (od njene duše do onog najintimnijeg dela tela). Danas devojke, više nego muškarci, provode vreme na društvenim mrežama. Skoro da su spremne da se otključaju on-line. (smeh)
U tvojoj knjizi Fejsbuk ima značajnu, ako ne presudnu ulogu na živote tvojih junaka. Kako bi njihovi i naši životi izgledali bez Fejsbuka, da li bismo živeći u blaženom neznanju bili srećniji i spokojniji, a naša mašta izraženija?
-Fejsbuk je sastavni deo našeg života. Lično jako volim društvene mreže i smatram da mogu biti jako korisne. To je idealan način da ljudi budu informisani o svemu, da se druže, da prate dešavanja, pronalaze kontakte i šire poznanstva. Međutim tu postoji i ta mračna strana, a to je upravo ono čemu smo mi žene jako sklone, kao moj glavni junak Anja. Uhođenje! Prevelika dostupnost informacijama ili konkretno saznanja o jednoj osobi mogu biti pogubna. Neke stvari je bolje ne znati ili spoznati vremenom - uživo!
Jesu li fizički kompleksi zajednički za sve devojke od devetanestak godina i koliki uticaj na njihovo kreiranje imaju modni magazini i portali?
-Devojke su nezadovoljne svojim izgledom celog života. Ali kada imate 19 godina, a nemate, ili nikada niste imali momka, onda definitivno smatrate da je ogroman problem u fizičkom izgledu. Kroz sazrevanje shvatimo da je mnogo bolje imati šta da se kaže nego pokaže. Ogroman uticaj imaju portali. Dovoljno je da par uglednih ličnosti postavi trend nekog izgleda, sve devojke koje imaju mogućnosti, počinju da ga prate. S druge strane devojke koje nemaju novca, ili pak, nemaju atributa za istaći, smatraju da im nema pomoći.
Anja ima problem zbog malih grudi i ravne guze, koje si ti probleme od te sorte imala u njenim godinama?
-Imam i dalje, kao što kaže Anja: „Nekome grudi prerastu iz breskvica u lubenice, moje ostanu u fazi zgažene šljive“. (smeh)
Jesi li svesna da je tvoja knjiga triler u kojem umesto razotkrivanja ubice čitaoci napeto iščekuju ko će biti taj s kojim će Anja „skinuti mrak“? I iskreno, ko je bio tvoj favorit za tu „čast“?
-Da, svesna sam. Svi koji su pročitali rekli su da su uzeli knjigu da čitaju u etapama, ali su morali da je pročitaju u jednom dahu iščekivajući počasnog „skidača“. Iskreno moj favorit je Uroš Simonjić iz knjige. Moj život se vodi strašću i ludošću, jer to su stvari koje se pamte.
Koliko ti je vremena trebalo da napišeš knjigu i da li si je ispisala u cugu?
-Jesam u cugu, oko 6 meseci. Počelo je kao interne beleške mojih doživljaja kako bi mi se ortakinje smejale. Sada ih delim sa smehom cele Srbije.
Čini mi se da si kroz humor pokušala da se zapravo pozabaviš i nekim vrlo ozbiljnim problemima današnjeg društva, grešim li?
-Svakako da jesam. Živimo u konzervativnoj zemlji, to je činjenica. U knjizi moj glavni lik je otvoren prema svemu i sva seksualna i religiozna opredeljenja prihvata kao nešto normalno.
U podnaslovu knjige stoji „Avanture za gradske devojke“, znači li to da one sa sela neće moći da se pronađu u njoj?
-To je samo fora. (smeh) Naprotiv, može da se pronađe apsolutno svaka devojka. Kažemo „za gradske“, jer su moja tri glavna lika devojke iz grada i koriste sve benefite toga.
Zašto toliko visoku cenu danas na pijaci frajera imaju momci sa Dorčola i Vračara, odnosno da li su oni personofikacija sređenih i situiranih frajera za koje bi se trebalo udati?
-Sve frajere koje sam upoznala su sa te dve lokacije. Momci sa Vračara su uglavnom strašno zanimljivi kada progovore. Dorćolci ipak idu više na fizičke atribute (od kola preko mišića). Tako da ih delim na umetnike i ekonomiste. Pa ko šta više voli na pijaci, neka „kupi“.
Pisala si predstave za decu, koliko ova knjiga predstavlja odmak od tvog dosadašnjeg dramaturškog rada?
-Stilski ogroman. Predstave za decu su duhovite, ali i bajkovite, nežne i bezbrižne. Dnevnik je surova realnost.
Pišeš kolumnu za ženski magazin „Joy“, da li si i ti na taj način deo modne, lajfstajl industrije koja devojkama nameće određeni stil života, kulturu šopinga i sleđenje šablona na koji način biti bolji u krevetu ili na'vatati frajera na foru a ne na bebu?
-Hahaha, nikako ne na bebu! Htela bih da budem deo modne lajfstajl industrije, jer sam vrlo unikatna, gradnja sopstvenog stila je presudna u ostavljanju utiska. Moja kolumna je „25+ i singl“, kao i knjiga, vrlo realna i iskrena. Ne postoji nikakav šablon u tome kako biti singl, a da znam kako na'vatati frajera verovatno tu kolumnu ne bih pisala. (smeh)
Da li je tvoj tata, poznati roker i član „Riblje čorbe“, pročitao knjigu i kako je reagovao?
-Iznenađujuće dobro. Zabrinula sam se kako će mu se svideti izrazi koje moja junakijna koristi kao i kompletno njeno ponšanje. Ona puno pije, izlazi, juri frajere i na kraju krajeva - SLUŠA HAUS MUZIKU.
Koja ti je omiljena pesma od „Riblje čorbe“?
-„Ostaću slobodan“. Iako volim vezu, ova pesma me uvek oraspoloži.
Autor: Dejan Katalina
Izvor: Informer