Intervju: Ildefonso Falkones o Kataloniji, istoriji, advokaturi...

Jedan od najtiražnijih španskih pisaca u intervjuu za Nedeljnik pričao je o Kataloniji, svojim knjigama u kojima je i otkrio da je deo robova u prošlosti dolazio ne samo iz Afrike već i sa naših prostora.
  
Ildefonso Falkones se proslavio romanom „Katedrala na moru“ s kojim je stigao do statusa bestseler pisca. Taj istorijski roman postigao je ogroman uspeh i preveden je u četrdeset zemalja. Njegova dela u Srbiji objavila je Laguna koja je protekle jeseni organizovala njegovo gostovanje u Beogradu uz druženje sa čitaocima. U svom novom romanu „Naslednici zemlje“ autor se vraća atmosferi svoje knjige „Katedrala na moru“ i čitaocima poklanja željno iščekivani nastavak.


  
Obično pisci odbace svoje dotadašnje zanimanje kada se probiju njihove knjige. Zašto vi niste napustili advokaturu?

Advokatura i pisanje su različite profesije i ne idu baš jedna s drugom. Ali moram reći da je advokatura pragmatično zanimanje koje mi je pomoglo da stvorim sebi temelje za pristojan život. Da oformim porodicu i da onda omogućim sebi ono što sam želeo od detinjstva, a to je da postanem pisac.
 
Napisali ste istorijski roman „Naslednici zemlje“, a koliko vas, pored istorije, provocira sadašnjost?

Volim istorijske romane i oni me baš zanimaju. To je sve dobro ispalo u mom slučaju. Izdavačkoj kući su se dopali moji istorijski romani, ali i čitaocima. Znam primere nekih drugih pisaca koji su pokušali da promene tematiku i iz jednog žanra pređu u drugi, ali su doživeli neuspeh. Meni ide odlično sa istorijskim romanima i ne bih baš menjao žanr.

A što se tiče vašeg pitanja, pa provocira me nepravda. Kada je reč o situaciji u Španiji, provociralo me je to što je katalonska vlast htela nezavisnost a time se krše ustav, zakoni, građanska prava. Ne može se tolerisati da neko jednu provinciju prevede iz jednog stanja legaliteta u nešto potpuno drugo. Ako pogledamo ekonomske razloge za sve to, oni nisu nimalo opravdani.
 
Povodom slučaja „Katalonija“, nekad se ona poredila sa situacijom u Jugoslaviji, ali se onda dodavalo i da „Španija nije Jugoslavija“.

Mislim da se to neće dogoditi. Ne smemo da pomislimo na raspad. Položaj Španije u odnosu na Evropu nije isti kakav je bio položaj Jugoslavije. Postoje razlike kad se uporedi položaj Jugoslavije pred rušenje Berlinskog zida i situacija u Španiji.
 
Bićete značajni za ove balkanske prostore, ali i za čitav Istok Evrope jer ste u svom romanu  otkrili da su robovi bili i iz slovenskih zemalja. To smo saznali od vas, a uvek smo mislili da su robovi dolazili isključivo iz Afrike?

Postoje studije koje su vrlo specifične, ali su bile dostupne užem krugu korisnika. Imao sam prilike da ih konsultujem i po tim studijama, za taj veliki broj robova ne samo sa Istoka već i iz nordijskih zemalja zaslužni su Venecijanci. Oni su dovodili na tržište robova ljude sa Istoka i iz nordijskih zemalja. Treba reći da su iz nordijskih zemalja dovođene uglavnom žene.
 
U Srbiji zanimanje za Španiju ide uglavnom oko fudbala i TV serija, ali tu su i knjige.

Svestan sam da zanimanje širom Evrope i sveta za španski jezik i Španiju dolazi najčešće preko fudbala i TV serija. To sam video i tokom svojih boravaka u Skandinaviji, ali i u Latinskoj Americi. To su elementi preko kojih španska kultura i jezik ulaze u narode.
 
Kad smo kod fudbala, jedan od aduta za ostanak Katalonije u Španiji bio je baš taj sport. Zaključeno je da bi fudbalski klub Barselona ostao bez velikih derbija i da bi igrao u dosadnoj ligi?

To je tačno. Ali to važi i za druge oblasti, a ne samo za fudbal. Ni univerzitetski profesori ne bi mogli da rade u Španiji već samo u Kataloniji, kao ni ljudi drugih zanimanja.
 
Autor: Branko Rosić
Izvor: Nedeljnik