Intervju: Holi Blek i Kasandra Kler o saradnji na serijalu „Magisterijum“

Dva najveća imena u domenu fantastike za mlade – Kasandra Kler i Holi Blek – udružile su snage u magičnom serijalu „Magisterijum“, a prva knjiga ovog serijala „Gvozdeni ispit“ već je izazvala veliko interesovanje čitalaca.

Autorke su za sajt „Parade“ pričale o svojoj saradnji, različitostima i o tome da jedna drugoj pozajmljuju cipele tokom turneje.



Kako ste pisale serijal „Magisterijum“?

Holi: Jedna od nas bi napisala 300 do 500 reči, onda bi druga prošla kroz njih i napisala još 300 do 500 reči i onda ih vratila ovoj prvoj. Iskreno, ispostavilo se da je to dobar način jer smo pisale sve dok se ne bismo negde zaglavile. Ideja je bila da svaku scenu obe napišemo. Nismo delile poglavlja niti menjale perspektivu likova. Moja mama je bila iznervirana jer nije mogla da kaže koja je šta pisala. A ona je veliki ljubitelj Kasinih romana! Mislim, moji joj se dopadaju ali Kasine baš voli.

Šta se prvo pojavilo – svet ili likovi u njemu?

Kasi: Zajedno smo bile na turneji i dok smo sedele na aerodromu Holi mi je ispričala ovu ideju koja joj se duže vreme vrzmala po glavi – ispričati priču glavnog junaka, ali sa začkoljicom. Pomislila sam kako je to interesantna ideja i veoma mi se dopala priča. U tom trenutku sam čitala knjigu Rika O’Riordana i prokomentarisala sam kako volim srednju školu, ali kako nikada nisam imala dobrog protagonistu tog uzrasta. Holi je bila u fazonu „ja imam sjajnog junaka koji je u tom uzrastu“. A ja sam bila u fazonu „hvala, ali...“ Onda smo počele da razmatramo ovu ideju i Holi je odmah razumela šta sam mislila. Počele smo da pričamo o tome i dok smo  se ukrcale u aivon, imale smo Kaluma, njegovu priču, svet i gotovo sve što će se dogoditi u pet knjiga.

Holi: Već duže vreme smo želele da zajedno radimo na nečemu, ali svaki put kada bismo imale ideju, ona bi nestala. Ovoga puta, što smo više pričale o tome, to je bilo sve bolje i znale smo da će se konačno dogoditi.

Kasi: Meni je srednja škola bila zabavna. Brinula sam se da ćemo neke stvari morati da uprošćavamo, ali sam ubrzo shvatila da se to neće dogoditi. Srednja škola je komlikovana, zabavna, menja vam život. Jedna od sjajnih stvari koje sam naučila o srednjoj školi jeste da su prijateljstva važnija od romansi – tu je sve tako intenzivno! Porodica i prijatelji. Zbog toga smo bile u stanju da napišemo sve ove komplikovane i divne momente iz jednog prijateljstva.

Holi: Moja omiljena stvar u knjigama je kada neko napravi grešku. Znate da će se to dogoditi i sve vreme mislite „nemoj to da uradiš!“ Naravno da će uraditi upravo to. To je tako uverljivo. I shvatate da je to ok. Gledanje nekoga kako donosi užasnu odluku je poput uzbudljivog pada, a tu je i element zadovoljstva.

Kasi: To pokreće priču. Kao kad biste rekli „Ne, Katnis, nemoj se dobrovoljno prijaviti!“ Ali, kakva bi bila knjiga (Igre gladi) ako to ne bi učinila?

Da li ste unapred znale šta će se desiti?

Kasi: Znale smo šta će se dešavati u kojoj sceni, ali smo ostavile mnogo „lufta“.

Holi: Znale smo šta će se desiti kroz celu knjigu, ali kako smo napredovale, neke stvari nisu funkcionisale pa smo ih menjale. Ali mislim da pomaže ako znate gde idete, naročito u serijalu.

Škola se nalazi u pećinama Larej u Virdžiniji. Kako ste se toga setile?

Holi:  Postoji mnogo knjiga o školama magije. Želele smo da napišemo nešto drugačije, da imamo okruženje koje nije toliko poznato a istovremeno je i zastrašujuće. Znale smo od samog početka – to je bila Kasina ideja – da on ne želi da ide u školu magije. Pročitala je neku knjigu o kampu.

Kasi: U pitanju je Gordon Korman i zove se „I Want To Go Home“ (Želim da idem kući). To je priča o klincu koji mora da ide u kamp, mrzi kamp i sve vreme pokušava da pobegne iz njega.  Tu knjigu sam pročitala kada sam imala deset godina. Naterala sam i Holi da je pročita. Najinteresantnije je šta junak želi. A nikada nisam pročitala knjigu o školi magije u koju junak nije želeo da ode. Zato sam to htela. Da on jednostavno ne želi da ide. A Holi je lično vezana za pećine.

Holi: Provodili smo tamo raspuste kada sam bila klinka. Moja mama je imala slomljen članak. I ušla je u pećine u invalidskim kolicima. Brzo smo se odvojili od vodiča. A pećine su zaista predivne i zaista jezive, naročito ako se izgubite sa mamom koja je u kolicima!

Magija u knjizi je složena, ali istovremeno i jednostavna. Koliko vam je trebalo da napravite takav balans?

Kasi: Mnogo meseci. Razmatrale smo razne sisteme magije, ali je tek japanski sistem imao emotivnog smisla. Taj sistem ima mnogo veze sa dušom a pošto je ovde u pitanju dečak sa tuđom dušom, savršeno se uklopilo.

Vas dve se znate prilično dugo. Koliko često razgovarate? Mislim, kada niste u istoj prostoriji.

Kasi: Živimo blizu jedna druge u istom malom gradu.

Holi: Viđamo se svaki dan.

Kasi: I šaljemo mejlove. I pričamo preko Skajpa.

Holi: Zajednički rad podrazumeva da ste na istom mestu. Neće funkcionisati ako niste u istoj prostoriji. Prošlog leta smo bile tragično rastavljene.

Kasi: Otišla sam u London na nekoliko meseci. Otkrile smo da ne možemo da radimo na knjizi na način na koji želimo ako nismo u istoj prostoriji.

Holi: I tako sam ja otišla tamo.

Kasi: U moju predivnu kuću sa božanstvenim pogledom na okean, da pliva i radi na „Magisterijumu“. Jadna ona.

Dakle, magija se pojavljuje kada ste zajedno.

Kasi: Da, sve ostalo – organizaciju, ideje – možemo da uradimo i razdvojene. Ali kada pišemo, moramo da budemo zajedno.

Da li se ikada smučite jedna drugoj?

Holi: Ne! A znamo se više od deset godina. Upoznale smo se u knjižari. Došla je na potpisivanje moje prve knjige „Tithe“.

Kasi: Pročitala sam knjigu a onda sam je i upoznala. A ona je rekla: „Niko nije pročitao tu knjigu“.

Holi: Tada je niko i nije pročitao. Pa sam odgovorila: „Čisto sumnjam“.

Kasi: I onda smo otišle na ručak. I od tada smo nerazdvojne.

Holi: Kada se „Grad kostiju“ pojavio, otišle smo na turneju zajedno i delile smo cipele.

Kasi: Zato što kad putuješ, ako deliš cipele ne moraš toliko mnogo stvari da poneseš. Dogovorile smo se i svaka je ponela pola.

Poznate ste po tome što nosite sličnu odeću. Kako je to počelo?

Kasi: Bio je to neki događaj odmah pošto je „Magisterijum“ kupljen. Pozvala sam Holi i pitala je šta će da nosi. Rekla sam joj da planiram da nosim određenu haljinu i znala sam da ona ima istu. Drugačiji kroj ali isti dezen. Rekla sam joj baš zbog toga da ne bi obukla istu haljinu.

Holi: A ja sam odgovorila: „Pa, mislila sam da baš tu obučem“.

Kasi: I onda je nastavila: „Pa, možda bismo mogle da nosimo iste haljine. Na kraju krajeva, mi smo jedna osoba samo se malo razlikujemo!“ I tako smo se pojavile u istoj odeći i ljudima se to mnogo dopalo. Pa ćemo nastaviti sa tim koliko budemo mogle.

Da li zajedno kupujete haljine?

Holi: Moramo da pravimo kompromise.

Kasi: Holi nosi samo nekoliko boja. Moramo da ostanemo u okvirima te palete.

Vaše knjige su pune diverziteta – a on je prisutan i kod vaše publike. Recite nam nešto o tome.

Holi: Pokušavamo da pokažemo naš svet i svet koji znamo. Moj suprug je Azijat, sin mi je crn. To je svet u kojem mi živimo. I čudno je kada u knjizi ne vidiš svet koji poznaješ. To nam je veoma važno.

Kasi: To nam je super važno. Jedna od stvari koje me deca čitaoci često pitaju jeste da pišem o nekome poput njih – obojenima, invalidima, neurološki drugačijim likovima, homoseksualcima, lezbijkama, transrodnim likovima, i tako dalje. I ja to radim. Znam da možemo bolje i radimo na tome. I o tome smo definitivno pričale kada smo radile na „Magisterijumu“. Želele smo da napišemo Kala kao junaka sa invaliditetom jer znamo da postoje klinci koji sebe ne pronalaze u knjigama – naročito ne u fantastici. On je pomalo zasnovan na jednom mom prijatelju koji ima jednu kraću nogu i koji posle 26 operacija i dalje šepa. Jednom mi je ispričao kako mu je plivanje bilo omiljena aktivnost kada je bio klinac jer je u vodi bio kao i svi ostali. U knjizi, to je za Kala magija. Kada mu omogućimo da leti, u vazduhu je kao i svi ostali. Nadam se da će to značiti nešto deci koja imaju neki invaliditet i da će moći da se povežu. Tamara je obojena pa se nadam da će se neka deca pronaći u njoj. Postoje klinci koji moraju da se pronađu u knjigama.

Šta vam se dopada u pisanju one druge?

Holi: Mislim da Kasi sjajno ulazi u srce likova i njihove emocije. Moje prve ruke su pomalo siromašne. Kada joj dam laptop sa nekom scenom sa kosturima, ona ubaci sve te snažne emocije i ja budem u fazonu „vauuu, nisam znala da se tako osećaju! Nisam znala da uopšte osećaju!“

Kasi: Holi ima sjajan, intuitivan osećaj kada magija dobija emotivni smisao, kada postaje metafora za stvari u našim životima. Ja to definitivno nemam. Ona je sjajna sa tim – jednostavno to vidi. Postoje stvari u kojima smo dobre i u kojima se preklapamo, ali postoje i stvari gde jedna drugu dopunjavamo.

Holi: Kasi ubacuje mnogo toga i onda izbacuje. Ja pišem manje pa onda dodajem slojeve. Mislim da nam to daje i na brzini – ja izbacujem, ona ubacuje, kao da preskočimo neki korak dok radimo zajedno.
 
Autor: Sona Charaipotra
Izvor: parade.com
Foto: parade.com