Ima li pomoći u ljubavi

Alen de Boton, „O ljubavi“

„De Boton je filozofiji vratio njenu najvažniju svrhu: da nam pomogne da živimo svoje živote.“ Independent

Kako nastaje, rađa se i umire jedna ljubav? Iako ćete sigurno reći da je svaka ljubav (a vaša naročito) posve drugačija, lako je uvideti neke pravilnosti. Da li ste ikad pomislili da ćete sa odabranom osobom ostati doveka pa se pokazalo da je vaš vek oročen na godinu, dve, dok nesporazumi i razlike konačno ne utanje nežnost, strast i razumevanje koje gajite jedno prema drugom? I nadasve, da li je moguće da vas iko nauči da budete pametniji u ljubavi?

Ova priča počinje kao i svaka ljubavna priča: čovek i žena se upoznaju, ovog puta sede jedno do drugog u avionu, a šarmantna Kloi trabunja o strategijama preživljavanja za slučaj da se avion sruši. Avion se nije srušio, ali dok su sleteli, Alen je bio do ušiju zaljubljen u Kloi. Razmenili su brojeve telefona, on je njen zabeležio u glavi – jer kako bi mogao baš njen telefon da zaboravi – pa se ispostavilo da je toliko bio usplahiren da je pomešao brojke. Od trenutka kad će pronaći Kloin broj telefona i pozvati je prvi put, pa njenog ravnodušnog „radim nešto, sačekaj čas“, do prvog jutra u njenom krevetu kada je ona spremila slasan doručak dok se on tuširao, i nadalje, Alen de Boton u knjizi „O ljubavi“ opisuje – sa mnogo duhovitih opaski na svoj račun i filozofskih promišljanja na temu ljubavi – jednu vezu koja kao da je izašla iz scenarija romantične komedije. Iako, kako i sam kaže, filozofu nigde nije manje mesto nego u spavaćoj sobi.

Jedan od meni naročito zanimljivih delova jeste kada Alen konačno provede veče kod Kloi o kojoj je nedeljama maštao i pokušavao da dopre do nje, da bi se ispostavilo da to jutro kada mu je spremila obilan i slastan doručak on prigovara što nema džema od jagoda – jer koji drugi džem ona smatra pristojnim? Naravno, problem nije u džemu od jagoda, objašnjava De Boton, nego što je odjednom dobio neobjašnjiv poriv da upropasti tu idiličnu romantičnu scenu. U ovome se krije samo jedan od zaključaka o iracionalnoj a ipak tako ljudskoj prirodi ljubavi: pošto se zaljubljujemo tako što tendenciozno i polusvesno idealizujemo tog nekog ne bi li ta osoba ispala kompletnija i savršenija od nas a mi pobegli od sebe – nesvršenih, nedovršenih i obeleženih nebrojenim manama – kako je moguće da ta osoba nama uzvrati ljubav? „Ako je on(a) stvarno tako divan(na), kako može da voli nekoga kao što sam ja?“, pita se De Boton. I zašto je kupidonovu strelu „lakše otposlati nego primiti“?

„O ljubavi“ je u međuvremenu prodata u četiri miliona primeraka i postala je kultna knjiga, a Alan de Boton predvodnik jednog novog pristupa u psihoterapiji koji kombinuje filozofiju, psihologiju, popularnu kulturu i zdrav razum. Danas, Jutjub stranica, blog, predavanja, onlajn terapije, zajednica, pa i filozofska učenja koje okuplja organizacija „School of life“, čiji je De Boton osnivač, uspeva u prethodnih četvrt veka od objavljivanja ove knjige da povrati zaboravljenu svrhu filozofije: da nam pomogne da se snađemo u svakodnevnom životu.

Pa ipak, sve čemu danas Alen de Boton uči o ljubavi sadržano je i u njegovoj prvoj knjizi. Od prvih aksioma ljubavi koje je mapirao u ovoj knjizi do danas, on insistira da se obrazujemo u svim aspektima života, ali da smo za ljubavi potpuno nepripremljeni. Prepušteni smo sami sebi na vetrometini popularne kulture koja romantizuje ljubav, Holivuda koji stvara čitavu fantazmagoriju o „onom pravom ili onoj pravoj“ i opšte rasprostranjenih uverenja poput onih da je ljubav predodređena sudbinom i da je dovoljno da nas prosto strefi (bolje reći „srčka“), pa da živimo srećno do kraja života.

Ovi paradoksi (nuspojave ili gradivni materijal, zaključite sami) ljubavnog osećanja protežu se duž cele knjige, a De Boton ih jedan po jedan – poput predanja o sudbini – razobličava: valjda je sudbina neophodna da bi se dao smisao sitnim nesporazumima i poražavajućim nesuglasicama i kompromisima koje moramo da činimo u ime ljubavi?

De Boton, naprotiv, veruje u emocionalno obrazovanje i inteligenciju, i zalaže se za jedan manje ostrašćeni a više asertivni pristup vezama. On često u svojim govorima kaže da ćemo zasigurno venčati sa pogrešnom osobom, jer se ne može uticati na ono što smatramo privlačnim. Najčešće, to je nizom kompleksnih motivacija uobličeno još u detinjstvu. Ali to nije razlog da ne pristupite konstruktivno vašem odnosu i malo bolje razumete iracionalne porive koji čine da se zaljubljujemo fatalno i naizgled potpuno besmisleno. Po njegovim učenjima, može se poraditi na tome da budete srećniji iako ste neosporivo drugačiji. Jer, da, ljudi se menjaju. Samo retko nam pada na pamet da smo u toj kombinatorici podjednako zastupljeni i mi. On se zalaže protiv fatalizma i radikalnih rešenja, za nešto mnogo prizemnije i realističnije – a možda i radikalnije po sebi – za sporazum koji uzima u obzir da smo svi teški za život i uvrnuti na svoj način.

Autorka teksta: Nevena Milojević