Laguna - Bukmarker - Ijan Mekdonald: Ljudi na mom Mesecu su pakao - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Ijan Mekdonald: Ljudi na mom Mesecu su pakao

Sa višestruko nagrađivanim piscem naučne fantastike Ijanom Mekdonaldom razgovarali smo o Mesecu kao svemirskoj stanici, fascinaciji Marsom kao sledećom destinacijom u osvajanju svemira, kreiranju likova negativaca, planiranoj TV adaptaciji trilogije Luna i uticaju 3D štampača na društvo.

Imate li omiljenu uspomenu u vezi sa Mesecom?

Prvi koraci na Mesecu! Sećam se da sam se po vrelom, sunčanom danu igrao napolju, imao sam devet godina, i u jednom trenutku su me pozvali da gledamo kako Nil Armstrong silazi na površinu Meseca. Kada malo bolje razmislim, to je morala biti repriza, jer se sećam da je Bi-Bi-Si snimak emitovao pre podne, a iskrcavanje se dogodilo u 3.56 ujutru.

Da li Vas iznenađuje što je čovečanstvo danas daleko zainteresovanije za Mars nego za Mesec?

Nimalo. Obrazloženje za to leži u činjenici da većina nas ima romantičnu fantaziju o osvajanju novih svetova. Mnogi maštaju o tome kako u skafanderu stoje na nekom udaljenom svemirskom telu i mirno posmatraju beskrajni horizont dok im u glavi odzvanja: „Sve je ovo naše!“ Čovek uvek upire pogled ka novim granicama. Mesec možda trenutno nije toliko popularan, ali on ne ide nigde, a ako jednog dana krenemo u industrijalizaciju izvan naše planete, on će biti pogodnije rešenje od Marsa. Mesec je idealna lokacija za poletanje i sletanje svemirskih brodova i izgradnju svemirske luke iz koje ćemo imati daleko lakši pristup ostatku Sunčevog sistema. Najbolje bi bilo da ga zamislite ne kao naseljeni svet – čak ni kao Mesec – već kao veliku, resursima bogatu svemirsku stanicu u našoj orbiti. Mars je možda „kul“ i aktuelan, ali velike pare će se zgrtati na Mesecu.

Zašto ste se posle toliko knjiga o budućnosti različitih država na Zemlji okrenuli svemiru i Mesecu?

Već više od dvadeset godina pišem o ekonomijama u razvoju i tu se zapravo ništa nije promenilo: jedina razlika je u tome što se ovog puta, igrom slučaja, ekonomija u razvoju koju opisujem nalazi na nebu. Veoma mi se dopala ideja o tome da čovek noću izađe iz kuće, usmeri pogled naviše i ugleda svetla ljudskih naseobina i industrijskih postrojenja na tamnoj strani Meseca. Zamislite samo: stojite na jednom nebeskom telu i golim okom vidite dokaze o postojanju ljudskih bića na drugom! Osim toga, volim da pišem o mestima koja drugi pisci naučne fantastike ignorišu. Indija i Brazil se gotovo i ne pominju u zapadnoj naučnofantastičnoj literaturi. Isto važi i za Tursku. Mesec trenutno nije u modi – Mars je poslednjih godina prigrabio svu pažnju – ali ja sam oduvek voleo priče o bazama na Mesecu. Zato sam pomislio da je pravi trenutak da se vratim tom zanemarenom podžanru i pokušam da mu udahnem novi život.

Da li je istraživanje za pisanje o budućim kolonijama na Mesecu teže od istraživanja za pisanje o Indiji ili Brazilu?

Nešto je teže organizovati posete lokaciji, ali zato su mogućnosti da se dâ mašti na volju beskonačne.

Čitaoci su oduševljeni spletkama i intrigama kojima ste ispunili svoju trilogiju. Da li ste svesno odlučili da premostite jaz između ljubitelja fantastike i naučne fantastike služeći se intrigama nalik onima iz „Igre prestola“?

Moj britanski izdavač u promociji Lune koristi slogan „’Igra prestola’ na Mesecu“. Nemam ništa protiv tog poređenja ako će im pomoći da bolje prodaju knjige. Moj prvobitni predlog je bio „Dalas na Mesecu“, što s jedne strane pokazuje koliko sam mator, ali sa druge pogađa suštinu onoga što sam želeo da stvorim, a to je kombinacija sapunice i mafijaške priče na mestu gde se od obračuna između porodica i osvete ne može pobeći. Nisam želeo vanzemaljce, nisam želeo važna otkrića o svemiru, nisam želeo tajanstvene artefakte. Želeo sam da pišem o ljudima. Žan-Pol Sartr je jednom prilikom rekao: „Pakao, to su drugi“, a na mom Mesecu drugi ljudi su sve što imate. Oni jesu pakao, ali i jedina šansa da pronađete raj. Njihovi životi, njihove ljubavi, njihovi snovi i ambicije i strahovi, njihova odanost, njihovo osećanje odgovornosti i njihova briga su jedino što stoji između vas i negostoljubivog okruženja koje u svakom trenutku može da vas ubije.

Da li pre pisanja pravite skicu priče i koliko je ona detaljna?

Jedan sam od onih pisaca koji moraju da znaju kuda ide njihova priča. Za „Vučji mesec“ sam, na primer, napravio samo grubu, površnu skicu, i zato sam tu knjigu pisao znatno duže od druge dve. Prilično me je namučila. Priču planiram unapred zato što ne volim da izmišljam u hodu, ali nikad suviše detaljno. Za mene je skica pre mapa nego plan: ne govori mi koje delove da sklopim i kojim redom, već mi pokazuje mesta koja želim da posetim i različite načine da do njih stignem.

Imate li omiljene likove? Ili bar nekoga o kome ste pisali sa posebnim uživanjem?

Loši momci su uvek najzabavniji. Posebno sam uživao u stvaranju čudovišnog Roberta Makenzija, ali i Lukasa Korte, koji, budimo iskreni, nije neko sa kim bismo se rado poistovetili. On ume da bude krajnje okrutan, čak i prema članovima sopstvene porodice, ali je i veoma zaštitnički nastrojen i zapanjujuće iskren u okvirima svog sistema vrednosti. A i veliki je ljubitelj muzike. Bilo je pravo zadovoljstvo pisati i o Marini i Karlinjosu, koji je neverovatno zgodan ali ne preterano inteligentan. Uživao sam i u pripovedanju Adrijanine priče – o njenom dolasku na Mesec i stvaranju porodične imperije. Lukasinjove seksualne avanture su takođe veoma zabavne. On ne bira s kim će spavati, ali je u isti mah i izuzetno pristojna osoba i pokazuje veliku hrabrost kada je najpotrebnije. Bilo mi je veoma važno da u prirodi svakog junaka postoje izvesne kontradikcije.

Na Vašem Mesecu većina stvari iz svakodnevnog života dolazi iz 3D štampača. Verujete li u revolucionarni značaj ove tehnologije?

Želeo sam da stvorim svet u kome, budući da su materijalni resursi vrlo ograničeni, niko zapravo ništa ne poseduje. Energije ima dovoljno, ali sirovih materijala je sve manje. Sve se bespoštedno reciklira, a ako je tako nešto moguće, zgodnije je štampati i nakon upotrebe bacati stvari nego ih posedovati. Uzmimo za primer odeću – ako možete da odštampate bilo koji modni stil, zašto to ne bi bila moda pedesetih kao u „Mladom mesecu“ ili osamdesetih kao u „Vučjem mesecu“? U takvom društvu, gde je većina predmeta praktično izgubila vrednost, istinska vrednost leži u šablonima: dizajnu i programu koji štampa predmet koji želite.

U Luni pišem o kulturi u kojoj niko ništa ne poseduje: sve se iznajmljuje, o svemu se pregovara, a ugovorno pravo je jedino važeće pravo. Na Zemlji, gde svojina poseduje društvenu i emocionalnu vrednost, takva kultura bi se veoma teško primila.

Šta nam možete reći o statusu najavljene televizijske adaptacije Lune?

Polako napreduje. Ne mogu mnogo više da Vam kažem. U kontaktu sam sa producentskim timom u Los Anđelesu i imam puno poverenje u njih. Stvari se odvijaju ili veoma brzo ili veoma, veoma sporo. Ovo je odličan trenutak za naučnu fantastiku na televiziji, a nama naruku ide to što je Luna zapravo naučna fantastika bez klasičnih naučnofantastičnih komponenata. U njoj nema vanzemaljaca, nema svemirskih bitki, nema smešnih kostima (svi nose odeću iz pedesetih, što će sigurno izgledati fenomenalno!), a pažnja je usmerena na likove i način na koji su svojim postupcima oblikovali svet u kome žive.
Imate li poruku za čitaoce?

Hvala svima na godinama čitanja i podrške! Nadam se da ćemo nastaviti da se družimo.

Autor: Kristijan Endres
Izvor: diezukunft.de
Prevod: Jelena Tanasković
Foto: Roberta F. / CC BY-SA 3.0 / Wikimedia Commons
 


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
prikaz romana nortengerska opatija biti gubitnik bez tragedije i farse laguna knjige Prikaz romana „Nortengerska opatija“: Biti gubitnik bez tragedije i farse
28.05.2024.
Engleska književnica Džejn Ostin, rođena 1775, živela je samo 41 godinu, a bila je mlađa ćerka i sedmo dete potomstva koje je brojalo šest dečaka i dve devojčice. Roditelji su joj bili obrazovani i st...
više
prikaz romana deca sećanja finale kosmičke simfonije adrijana čajkovskog laguna knjige Prikaz romana „Deca sećanja“: Finale kosmičke simfonije Adrijana Čajkovskog
28.05.2024.
Roman „Deca sećanja“ Adrijana Čajkovskog je neobična završnica popularnog serijala. Čovečanstvo je najzad uspelo da totalno omane. Planeta Zemlja ubrzano umire, civilizacija puca po šavovima, ...
više
čitanje je avantura koja nikada ne prestaje noć knjige od 7 do 9 juna laguna knjige Čitanje je avantura koja nikada ne prestaje! Noć knjige od 7. do 9. juna
28.05.2024.
Pripreme mogu da počnu! Omiljena manifestacija svih koji vole knjigu i čitanje, jubilarna 30. Noć knjige održaće se od 7. do 9. juna 2024. godine u knjižarama Delfi i Laguninim klubovima čitala...
više
promocija knjige ti i ja smo bili par književnice ljubice arsić 28 maja u knjižari delfi skc laguna knjige Promocija knjige „Ti i ja smo bili par“ književnice Ljubice Arsić 28. maja u knjižari Delfi SKC
28.05.2024.
Književnica Ljubica Arsić predstaviće svoju zbirku priča „Ti i ja smo bili par“ pred beogradskim čitaocima 28. maja od 18 sati u knjižari Delfi SKC. O knjizi će, osim autorke, govoriti i književni kri...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.