Laguna - Bukmarker - Igor Marojević: Sida u 24 zida - Knjige o kojima se priča
Sajamski dani od 15. do 31. oktobra
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Igor Marojević: Sida u 24 zida

Prvi roman o sidi u srpskoj književnosti – „Dvadeset i četiri zida“ Igora Marojevića objavljen je još davne 1998. godine. Iako je po njemu kasnije igrana pozorišna predstava u BDP-u, kao da tema side u to vreme baš i nije bila na dnevnom redu, ili kako je autor primetio „ispalo je da je jedina dobra strana izolacije zemlje bila ta što smo bili više zaštićeni od bolesti poput HIV-a“. Dvanaest godina kasnije Marojević odlučuje da obnovi priču o sidi, sada u drugačijoj (ili ne) društvenoj klimi.

Drugo izdanje romana naznačeno je kao „značajno izmenjeno izdanje i konačni tekst“. „Dvadeset i četiri zida“ je roman o životu sa obolelim od HIV-a, ljubavna priča, priča o životnim promašajima, traženju i sazrevanju, roman sa otvorenim krajem.

B92: Šta ste smatrali da treba izmeniti u odnosu na prvo izdanje „Dvadeset i četiri zida“?
Igor Marojević: Menjao sam „Dvadeset i četiri zida“ mnogo više na rečeničnom nivou nego na strukturnom. Ipak, neki kritičari su primetili da nova verzija romana jače naglašava priču o bolesti, ali i ljubavi kao još jednoj temi ovog romana. Odlučio sam da publici ponudim bolje napisan roman jer je prošlo izdanje „Dvadeset i četiri zida“ ostalo na relativno malom broju čitalaca. To se desilo što zbog skromnije izdavačke kuće koja ga je objavila, što zbog toga što je izašla krajem 1998.godine, a svi znamo šta je počelo da se dešava u martu ’99.

Koliko je danas priča o životu sa obolelim od HIV-a manje tabu nego devedesetih?
Ovo društvo je gurnuto u integracije ka Evropi i kao takvo mora da se stara više o manjinama nego devedesetih. Ono se danas za nijansu više brine o Romima, gej populaciji, pa tako i o obolelima. Ipak, da sam danas prvi put pisao ovakav roman, bojim se da bi sve bilo isto. Glavni lik bi možda bio malo otvoreniji prema ovoj bolesti, ali ne bi bio mnogo drugačiji. Ja sam imao prilike da upoznam na Zapadu veliki broj parova, u kojima jedno ima sidu, a drugo ne. To ovde još uvek zvuči dosta utopistički i, u isti mah, antiutopistički. Međutim, u bolje uređenim društvima pojedinci imaju uslova da se više okreću duhovnom, mentalnom, za razliku od našeg gde je glavna duhovna kategorija isprepadanost.

Dvadeset i četiri zida je poznat kao „prvi roman o sidi u srpskoj književnosti“. Koliko je to zapravo „roman o sidi“?
Ovo jeste donekle priča o sidi, ali i o transformaciji glavnog junaka kroz priču o sidi. On se suočava sa jednim tabuom u svom životu ili onim što je dugo smatrao tabuom i primajući ga u svakodnevnicu, on na drugačiji način postaje svestan sebe. Na početku knjige stoji citat Crnjanskog: „Bolesti su bile moji najlepši doživljaji“. Hteli mi to ili ne, bolest je uvek blizu smisla. U dodiru s njom svi propitujemo smisao života, svog i tuđeg. Glavni junak romana u početku vodi život koji nije inspirativan, radi posao koji ga ne zanima previše, zabavlja se sa devojkom iz poželjnog, da ne kažem, malograđanskog miljea. Onda upoznaje devojku koja mu se istinski dopada, a koja boluje od side. Ja sam siguran da bi većina pojedinaca koji su bar donekle oslobođeni i samosvesni izabrali ovu drugu opciju.

Da li je teško pisati roman o jednoj ugroženoj manjini, kakvi su oboleli od side, a ne upasti u zamku patetike?
Nisam računao da ovom knjigom probudim sažaljenje čitalaca, mada je patetika u ovom društvu veoma poželjna. To je interesantna pojava s obzirom da ljudi ovde žive u jednom beznađu, kulturnom, ekonomskom i svakom drugom i da su s obzirom na to obično veoma sarkastični. Ja sam se trudio da izbegnem patetiku nekim pripovedačkim strategijama tipa „kidanje“ dijaloga i konteksta u nekim potencijalno patetičnim situacijama... U romanu se, na primer, nigde do kraja ne može pročitati kako je glavna junakinja Ina dobila sidu.

Zašto baš sida?
Ja sam se u svim svojim romanima bavio svojevrsnim tabuima. U „Šnitu“ je to Zemun u NDH, u „Parteru“ impotencija, u „Žegi“ građanski sukobi u prvoj Jugoslaviji. Tabu nosi neku vrstu harizme i pisac, ako je umešan, može tu harizmu da valjano pusti u opticaj kroz roman. Što se tabua tiče, postoji ta neka povezanost side i greha koju pominje pisac i esejista Slobodan Vladušić u pogovoru novog izdanja „Dvadeset i četiri zida“. Sida se sve češće povezuje sa promiskuitetom. Međutim, ja mislim da većina pojedinaca intimno doživljavaju promiskuitet kao poželjnu stvar, tako da, ako je sida posledica toga, utoliko bi trebalo da bude razumljivija i zdravom čoveku.

Svi Vaši romani su ljubavne priče u neobičnim okolnostima. Šta oni govore o ljubavnim odnosima kao takvim?
Ja bih pre rekao da su moji romani - romani o ljubavi. Zapravo, to su ljubavi u senci prepreke. U „Parteru“ je to impotencija i krah muževnosti, u „Žegi“ je ljubavni trougao i građanski rat, kao i u „Šnitu“. U „Dvadeset i četiri zida“ posredi je bolest. Sve te okolnosti iskušavaju ljubav na određeni način. „Dvadeset i četiri zida“ je možda najviše roman o ljubavi jer je u njemu ljubav najdirektnije iskušana i jer u fokusu nosi dve sasvim različite ljubavne priče.

Izvor: www.b92.net

 


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
andrić kao da je pisao juče 60 godina od naše prve nobelove nagrade laguna knjige Andrić kao da je pisao juče: 60 godina od naše prve Nobelove nagrade
26.10.2021.
Može li neki aktuelni srpski pisac dobiti Nobela? Danas to ne izgleda realno, ali za 10 ili 20 godina... Nije ni to nemoguće, kaže Aleksandar Jerkov za Nova.rs. U oktobru pre 60 godina jedan od naš...
više
uzbudljiv nastavak svetskog bestselera anđeo u šumi sova samuela bjerka laguna knjige Uzbudljiv nastavak svetskog bestselera „Anđeo u šumi“ – „Sova“ Samuela Bjerka
26.10.2021.
Skandinavski noar ima novu zvezdu! Njegovo ime je Samuel Bjerk. Nakon velikog uspeha romana „Anđeo u šumi“, stiže nam „Sova“, druga knjiga o Holgeru Munku i Miji Kriger – roman koji je podjednako m...
više
intervju sa svetislavom basarom laguna knjige Intervju sa Svetislavom Basarom
26.10.2021.
O Svetislavu Basari svaki čitalac njegovih dela, pratilac kolumni koje godinama objavljuje u štampi ili pak posrednih i neposrednih učesnika u takozvanom javnom životu Srbije, ima „čvrsto formirano mi...
više
prikaz romana žena francuskog poručnika  laguna knjige Prikaz romana „Žena francuskog poručnika“
26.10.2021.
„Žena francuskog poručnika“ je jedan od onih romana koji dovodi u pitanje čitaočevo razumevanje viktorijanske epohe, pa i ideje samog romana. Opisi svih likova, do dugmadi na kaputu, iscrpni su i prec...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.