VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

Igor Marojević: „Prave Beograđanke i one koje to nisu“

Urbana i savremena Emilija Reljić, poslovna i uspešna Aleksandra Rakin, raskalašna i promiskuitetna Nina Obradović, glavni su ženski likovi ili bolje reći – glavne su fatalne dame novog romana Igora Marojevića „Prave Beograđanke“, koji je objavljen nedavno, u izdanju „Lagune“. Ovo delo prikazuje i širu društvenu sliku, gibanje grada kroz ne uvek moralne postupke njegovih žitelja, a uključuje i mnoštvo muških likova, za razliku od Marojevićeve prethodne zbirke pripovedaka „Beograđanke“.

Roman „Prave Beograđanke“ biće predstavljen 16. novembra od 18 časova u Knjižari „Delfi“ u SKC-u, uz učešće teoretičarke Milene Đorđijević, pisca Filipa Davida, kritičara Miroljuba Stojanovića, glumca Pavla Pekića i autora.

Vaša prethodna knjiga posvećena Beograđankama imala je šest izdanja i ambivalentan prijem pre svega kod kritike. Da li je novo delo „Prave Beograđanke“ neka vrsta dopune, korektiva ili opozicije u odnosu na prve „Beograđanke“?

Čak i u svojim ostacima, srpska književna kritika već po mikrotradiciji sudi ambivalentno o mojim knjigama, što me kod slučaja prošle knjige nije ni začudilo, ni baš pogodilo. Ako roman „Prave Beograđanke“ baštini ikakav odnos spram tek pomenute zbirke – sem što su obe knjige sastavni delovi „Beogradskog petoknjižja“ pred krajem – on je najpre opozit „Beograđankama“. Ovde pripovedanje teče iz trećeg lica, dočim je u pričama iz prvog, i to ženskog. „Beograđanke“ gotovo da ne dodiruju muške likove, „Prave“ i njih osvetljavaju, uključujući i njihov odnos prema pojedinim junakinjama i, uopšte, ženskom rodu.

Šta znači epitet „prave“, znači li to da postoje i one Beograđanke koje nisu prave? Da li govorimo o statusu koji se nasleđuje ili stvara?

One su prave, više sa aspekta pripadništva mejnstrimu, nego po zbiru kolena u Beogradu. One koje nisam označio pravima lično pričaju svoje priče sa raznih oblika margine i ne zacrtavaju ideal damstva kao prave Beograđanke. Uostalom, nijednoj od junakinja „Beograđanki“ nije pomenuto poreklo, dok je ono u romanu, apsolutnom većinom, beogradsko.

Izabrali ste literarni postupak koji kao da se uživo dešava pred čitaocem. Junakinje razgovaraju sa autorom knjige (koji je takođe protagonista), one čitaju i žive knjigu koju i čitalac čita. Šta ste želeli da postignete ovim postupkom?

Kao što ste naslutili pitanjem, veću verodostojnost i uverljivost, kao i ulančavanje čitanja. Zapravo, nisam to želeo, tako je ispalo. Kao i u vezi sa življom slikom i plastičnijim otiskom vremena. Sve to su diktirali ovog puta moji junaci i, posebno, junakinje. U prvom delu romana „Ispovesti“, definisao sam ih donekle, dao građu o njima i slobodu njihovim postupcima, a sve što se u preostala tri dela „Pravih Beograđanki“ dešava, ishod je njihove naravi.

Kako da shvatimo lik Marojevića, kao vaš alter ego?

Ukoliko sam opisao i neke realne likove, odnosno pošao od životnih biografija nekih sugrađana i, posebno, sugrađanki i završio izneveravanjem građe, ako sam neke likove zasnovane na realnim ljudima doveo u neprijatne okolnosti kakve savremeni Beograd bez problema priređuje, minimalno korektnim mi se učinilo da se lik koji se zove i preziva kao ja i bavi se istim poslom, prođe gore nego svi ostali likovi romana. Recimo i da sam nekada živeo znatno burnije nego poslednjih godina, Igoru Marojeviću verovatno bi se desilo što i njegovom romanesknom dvojniku. Roman je možda prilično ironičan – nadam se, na duhovit način, pa sam ovog puta naročito uživao u ravnoteži koju mi je omogućilo autorstvo.

Čini se da su Beograđanke uvod u širu priču o Beogradu, o opuštenim momcima iz Zemuna i napetim blokovskim, novobeogradskim likovima, čak o sukobima dva MUP-a (koje su „naduvali“ mediji)...

Slažem se, Beograđanke i dovode do tog konflikta, zapravo jedna od njih, dok se druga samo brani, i uvlače Zemunce i blokovce u sukob, po cenu da bi se na kraju neko možda mogao upitati da li su one zaista Beograđanke kako su tvrdile ili su zapravo nešto drugo, lokalnije. Mediji u romanu i služe da, ako već ne mogu da stvore frku, bar je naduvaju. Da li je mnogo drugačije u stvarnosti? Možda je malo blaže nego u „Pravim Beograđankama“, jer moje junakinje ne beže od jakih izazova, pa ih i prave. One su napravile Beograd „Pravih Beograđanki“ Beogradom iz bliže budućnosti, ali bez SF-štosova.

Pored Zemuna i Beograda, Barselona i Katalonija vaš su literarni i životni toponim. Da li emotivno ili kritički posmatrate tamošnja zbivanja?

Trudim se da ih posmatram kritički, a emotivno moram, jer se razrešava nešto čemu sam bio svedok godinama u Kataloniji, čiji sam rezident. Iako razumem težnje independista, koliko god bile ojačane programskim „naduvavanjem“ lokalnog nacionalizma, u konkretnim okolnostima sam ipak bliži tihoj katalonskoj većini i merama madridske vlade, ne računajući preteranu primenu sile na neustavnom referendumu, mada ni biračka masa nije štedela policiju. Katalonski suverenisti bi morali prvo da izbore viši stupanj autonomije svoje pokrajine, a zatim da u koaliciji sa svim republikanskim formacijama u Španiji, koje nisu odlučno za zajedništvo, izbore promenu Ustava. Međutim, nizom grešaka počinjenih u okršaju sa silom koja ima saveznike i u SAD i Latinskoj Americi, i u većini država EU. Pućdemon i ekipa su na najboljem putu da, umesto da izbore katalonski suverenitet, trajno ugroze opstanak katalonskog identiteta.
 
Autor: Marina Vulićević
Izvor: Politika


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
12 činjenica o zločinu i kazni fjodora dostojevskog laguna knjige 12 činjenica o „Zločinu i kazni“ Fjodora Dostojevskog
19.11.2019.
U romanu Fjodora Dostojevskog iz 1866, bivši student Raskoljnikov planira i izvršava divljačko ubistvo da bi testirao sopstvenu teoriju o tome da je on sam izuzetan čovek. Njegova posledična propast u...
više
francuska vojska zapošljava pisce naučne fantastike kako bi predviđali scenarije za odbranu zemlje laguna knjige Francuska vojska zapošljava pisce naučne fantastike kako bi predviđali scenarije za odbranu zemlje
19.11.2019.
Francuska vojska želi da shvati sa čime bi njene oružane snage mogle da se suoče u budućnosti. U pomoć su pozvali grupu ljudi koji su se izveštili u pretpostavkama o budućnosti: pisce naučne fantastik...
više
prikaz knjige između krajnosti nazovimo stvari pravim imenom laguna knjige Prikaz knjige „Između krajnosti“ – Nazovimo stvari pravim imenom
19.11.2019.
Cilj nove knjige Ivana Ivačkovića nije da samo prepriča sadržaj ploča koje su Azra i Džoni Štulić objavili u periodu 1980–1997, već da redefiniše savremeno razumevanje koje post-jugoslovenska društva ...
više
knjiga između krajnosti promovisana u požarevcu laguna knjige Knjiga „Između krajnosti“ promovisana u Požarevcu
19.11.2019.
Knjiga Ivana Ivačkovića „Između krajnosti“, koja govori o muzici i svetu legendarne grupe Azra i njenog frontmena Džonija Štulića, promovisana je 13. novembra u Požarevcu, u kafeu radija Boom 93. ...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.