Laguna - Bukmarker - Igor Marojević – Osuđuju te ako nisi po propisanoj normi! - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Igor Marojević – Osuđuju te ako nisi po propisanoj normi!

Novim romanom "Tuđine" Igor Marojević završava petoknjižje i, kako kaže, baca novo svetlo na ostala njegova dela. U intervjuu govori o tuđinama u svima nama, zašto se oseća kao stranac i da li smo se otuđili kao ljudi.


 
Šta su za vas tuđine? Da li su one određene geografski ili emotivno?

Kada se Ratomir Jauković u rodnoj Boki oseća kao stranac, iza toga ne stoji geografska odrednica. Njen značaj nastaje i učvršćuje selidbom u Beograd. Za mene je taj Jauković jedan od ljudi koji bi se osećali pre svega kao tuđini, ne samo u Beogradu nego bilo u kom mestu, ali i u ma kojem kolektivu. Glavni junak je kod kuće jedino dok je u potrazi za sopstvenim identitetom i vitalizmom u trenucima opšteg stradanja. Potraga za sobom uvek znači potragu za drugim. U tom smislu, Ratomir nije tuđin jedino u trenucima kad nađe ljubav.
 
Jesmo li se otuđili kao ljudi?

Otuđenje je pojam koji se, naravno, odavno vezuje za život u gradu, pre svega u metropoli. Ona je, globalno, pospešena i razvojem interneta koji u komunikaciji nosi ogromnu meru impersonalnosti. Na kraju, treba imati na umu, a što se mene tiče i poštovati, činjenicu da su neki ljudi odabrali da se svuda osećaju kao stranci.
 
Da li se i vi tako osećate?

Da, često, verovatno zbog toga što sam se rodio u mestu u kojem nisam proveo dovoljno vremena da bih se do kraja srodio s njim i što sam potom živeo u još pet gradova u tri različite države. Istina je, međutim, da se u Zemunu osećam najmanje daleko od imaginarne kuće.
 
Da li se i danas tretiraju došljaci toliko loše kao vaš junak u knjizi?

U knjizi, Zaliv je prikazan kao oblast u kojem se ne samo došljaci nego i najbliži srodnici koji su se udaljili od lokalno propisanih normi na neki način osuđuju. Beograd je prikazan kao mnogo inkluzivniji, što na kraju krajeva i mora biti samim brojem stanovnika. Pretpostavljam da je u manjim mestima tretman došljaka još uvek srazmerno oštar, a mislim da se s vremenom pripadnici raznih drugosti u Beogradu tretiraju znatno blaže nego što je to, zahvaljujući uticaju politike na gluplje, a agresivnije, bilo devedesetih. Ovo bi bila prava metropola tek kad bi se u nju zastalno doselio nemerljivo veći broj stranaca sa daljih područja i raznih nijansi tena.
 
Nedavno je izašao i vaš muzički album koji nosi ime "Da se ne zameri". Kome, šta?

Album je dobrim delom društveno angažovan i u tome otvoren, pa samim tim, verovatno i drzak. Naslov albuma moja neznatnost tumači kao ironičan.
 
Izvor: kurir.rs


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
bukstagram sve popularniji književni klub na društvenim mrežama laguna knjige Bukstagram: sve popularniji književni klub na društvenim mrežama
11.08.2020.
Neki književni formalisti kažu da je ovaj trend površan, ali ljubitelji knjiga na Instagramu veruju da na ovaj način podstiču komunikaciju između čitalaca i ohrabruju ljude da što više čitaju. ...
više
vrhunac basarinog opusa o demontiranju srpskih mitova kontraendorfin u prodaji od 17 avgusta laguna knjige Vrhunac Basarinog opusa o demontiranju srpskih mitova – „Kontraendorfin“ u prodaji od 17. avgusta
11.08.2020.
Jedan od najvažnijih savremenih srpskih pisaca, Svetislav Basara u svom novom romanu „Kontraendorfin“ duhovito i britko se obračunava sa srpskom mitomanijom. Demistifikacija nacionalnih veličina i ...
više
intervju sa filipom gregori poslednja kraljica henrija viii stupa na scenu laguna knjige Intervju sa Filipom Gregori: Poslednja kraljica Henrija VIII stupa na scenu
11.08.2020.
Britanska autorka Filipa Gregori nam gotovo punih 15 godina daruje priče o najozloglašenijem engleskom kralju i jednako poznatom skupu njegovih žena. U „Ukroćenoj kraljici“ nam stiže priča o poslednjo...
više
autor knjige ubistva pod cvetnim mesecom dejvid gren odgovora na pitanja čitalaca laguna knjige Autor knjige „Ubistva pod cvetnim mesecom“ Dejvid Gren odgovora na pitanja čitalaca
11.08.2020.
Tokom 19. veka, Indijanci plemena Osejdž proterivani su sa svoje zemlje u više navrata. Do početka 20. veka, živeli su u delu Oklahome u kom niko drugi nije želeo, međutim, tu, ispod površine zemlje, ...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.