Igor Marojević: Izučavam građu o Jasenovcu za novi roman
Pisac i prevodilac Igor Marojević otkriva za naš list kako provodi vreme u doba pandemije virusa korona i kaže da pretpostavlja da je onim autorima, koji su ozbiljno shvatili svoj posao, lakše da sprovedu izolaciju nego ostalim slojevima stanovništva, zbog same prirode njihovog poziva.
„Otkako je vlast sprovela policijski čas, radim ono što bih i da nije: pišem novi roman i za te potrebe izučavam njegove glavne teme, kao što su Španski građanski rat, ilegalna komunistička dejstva u Kraljevini Jugoslaviji pred Drugi svetski rat, Jasenovac, Blajburg, Srebrenicu 1995. godine i NATO bombardovanje 1999. godine. I opet, Jasenovac. Za te potrebe gledam i izvesne dokumentarne filmove. Ne znam da li mi krvava građa pada lakše nego na početku pisanja romana zato što sam se u međuvremenu navikao na nju ili zbog terora virusa, koji po količini užasa čini spoljne okolnosti manje kontrastnim građi. Gledam i još ponešto: pre neki dan sam prvi put video Soderbergov film 'Contagion', koji je, devet godina pre svega ovoga, predvideo aktuelnu pandemiju. Ponovo prevodim roman Roberta Bolanja 'Daleka zvezda' za sasvim novu, a ambicioznu, ediciju Rio Magnus prevodilačke radionice Magnus“, kaže Marojević i dodaje:
„Svakodnevno obilazim majku, blizu koje živim, pa se nadam da se utoliko oseća manje izopšteno. Ja bih se na njenom, i na mestu drugih osoba starijih od šezdeset pet godina, osećao kao Jevreji na početku getoizovanja u Nemačkoj, mada nisam siguran da se tako ne osećam i uz postojeće mere. Spadam u samostalne umetnike koji dobijaju milostinju od grada i pitam se koliko će ljudi pomreti zbog korone, a koliko od gladi. Ali uvek postoji stepenovanje siromaštva pa je Srpsko književno društvo, kom pripadam, sprovelo akciju za pomoć najugroženijima među nama. Pitam se i hoće li slične inicijative drugih strukovnih organizacija uroditi plodom u zemlji čija vlada iz budžeta odvaja za Ministarstvo kulture 'ogromnih' 0,6 odsto.“
Igor Marojević kaže i da je svakodnevno sam u kontaktu sa Španijom i da veoma često razgovara sa svojim novim tamošnjim izdavačem, koji će, ako korona ne paralizuje baš sve, objaviti njegov roman „Šnit“ na kastiljanskom.
„Prevod romana je već urađen i ugovor potpisan, a pravimo planove kao da se ne događa ništa sa onoga sveta. Često sam u kontaktu i sa tamošnjim prijateljima i drugovima. Moram da kažem da me je prilično pogodila mera jednog od njih, koji i dok sa mnom, a verovatno i drugima, razgovara skajpom, možda pod uticajem opšteg bekstva od spoljašnjosti koja je sada u Španiji posebno strašna, zamračuje stan“, dodaje Marojević.
Autor: Marina Vulićević
Izvor: Politika
„Svakodnevno obilazim majku, blizu koje živim, pa se nadam da se utoliko oseća manje izopšteno. Ja bih se na njenom, i na mestu drugih osoba starijih od šezdeset pet godina, osećao kao Jevreji na početku getoizovanja u Nemačkoj, mada nisam siguran da se tako ne osećam i uz postojeće mere. Spadam u samostalne umetnike koji dobijaju milostinju od grada i pitam se koliko će ljudi pomreti zbog korone, a koliko od gladi. Ali uvek postoji stepenovanje siromaštva pa je Srpsko književno društvo, kom pripadam, sprovelo akciju za pomoć najugroženijima među nama. Pitam se i hoće li slične inicijative drugih strukovnih organizacija uroditi plodom u zemlji čija vlada iz budžeta odvaja za Ministarstvo kulture 'ogromnih' 0,6 odsto.“
Igor Marojević kaže i da je svakodnevno sam u kontaktu sa Španijom i da veoma često razgovara sa svojim novim tamošnjim izdavačem, koji će, ako korona ne paralizuje baš sve, objaviti njegov roman „Šnit“ na kastiljanskom.
„Prevod romana je već urađen i ugovor potpisan, a pravimo planove kao da se ne događa ništa sa onoga sveta. Često sam u kontaktu i sa tamošnjim prijateljima i drugovima. Moram da kažem da me je prilično pogodila mera jednog od njih, koji i dok sa mnom, a verovatno i drugima, razgovara skajpom, možda pod uticajem opšteg bekstva od spoljašnjosti koja je sada u Španiji posebno strašna, zamračuje stan“, dodaje Marojević.
Autor: Marina Vulićević
Izvor: Politika
