Holi Born: Verujem da knjiga može nekome da spasi život

S vremena na vreme, u popularnoj fikciji pojavi se roman koji govori o onome o čemu ljudi zaista misle. Veliki je uspeh ako uspete da napišete takav roman.



Roman „Dnevnik Bridžet Džouns“ iz 1996. godine, autorke Helen Filding, intiman i veoma smešan dnevnik tridesetogodišnjakine koja traži ljubav, bio je prvi roman čiklit žanra, tj. roman sa ženskim glavnim likom, koji je namenjen ženskoj publici. Knjige tog žanra prodale su se u velikom broju primeraka, jer su žene želele da čitaju o drugim ženama koje žive slične živote. Roman iz 2002. godine pod nazivom „Ne znam kako joj polazi za rukom: komedija o neuspehu, tragedija o uspehu“ autorke Alison Pirson, koji govori o ženi koja se muči da izbalansira posao i majčinstvo, postao je veliki hit se veliki broj žena poistovetio sa glavnom junakinjom.

Prvi roman za odrasle, autorke Holi Born, pod nazivom „Šta ćemo sad?“ dobio je pozitivne kritike, a neki od komentara bili su: „Obožavam ovu knjigu“, „Nisam očekivala da neko tako razume moj život“, „Imala sam utisak da Holi može da mi čita misli“, „Holi me je razumela u potpunosti“. Kada čitate mišljenja čitalaca, osećate da su iskrena.

Kada smo se u izdavačkoj kući sastali sa Bornovom, priznala nam je da je iskrenost veoma važna stavka njenog pisanja. „Trudim da pišem istinito o stvarima o kojima ljudi često nisu iskreni. Pokušavam to da promenim i to je, čini mi se, postao moj zaštitni znak. Možda će ovo zvučati ludo, ali kao piscu fikcije najvažnije mi je da govorim istinu kako bih pomogla drugima, iako pišem o izmišljenom svetu. Zaista verujem u moć fikcije i u to da prava knjiga pročitana u pravo vreme može da promeni ili spasi nečiji život. Meni se to desilo nekoliko puta.“

Bornova je već uveliko poznata kao autorka romana za mlade, uključujući i „Spinster Club“ serijal. Kada je upoznate, odmah shvatite zašto je postala veliki hit među tinejdžerima – ljubazna je i puna entuzijazma, sa strašću radi ono što voli. Bornova je prvi roman za odrasle napisala kada je nakon tridesete godine postala svesna pritiska na žene da se udaju, osnuju porodicu itd. „Imala sam utisak da niko do sada iskreno nije pisao o ovoj temi, pa sam odlučila da budem prva.“

Roman „Šta ćemo sad?“ govori o životu Tori Bejli, devojci koja treba da napuni trideset, koja ide na turneje na kojima priča o svojim popularnim knjigama za samopomoć koje je napisala u svojim dvadesetim. Jedna knjiga joj je obezbedila titulu „kraljice krize dvadesetih godina“ i inspirisala njene čitaoce da žive život kakav oni žele, a ne kakav im drugi nametnu.

Međutim, uprkos tome što je ljudi vole, Tori se više ne oseća uspešnom. Tačnije, oseća se kao prevarant. Pod pritiskom je izdavačke kuće, ali nema ideju za novu knjigu, njeni prijatelji se venčavaju i dobijaju decu. „Tridesete su poput igre ʼmuzičkih stolica’. Kada muzika stane, svako se venča sa onim ko mu je pri ruci u tom trenutku“, napisala je Bornova. Tori može da se nosi sa tim dokle god pored sebe ima svoju najbolju prijateljicu Di, ali na jednom dosadnom venčanju Di upoznaje nekoga, i vrlo brzo ostaje u drugom stanju. Zbog toga Tori ima utisak kao da zaostaje za svojim vršnjacima. Momak sa kojim živi već šest godina uopšte ne želi da priča o ženidbi i porodici. Radnja romana traje devet meseci, koliko i trudnoća najbolje drugarice Di, a za to vreme Torin život počinje polako da se raspada, što pokušava da prikrije savršenom maskom kojom se predstavlja na društvenim mrežama.

Otvorena knjiga

Roman je veoma duhovit, ali sve vreme se brinete za Tori i njenu vezu sa dečkom Tomom. „Knjiga govori o tome kako izaći iz nasilničke veze, mada sam se trudila da prepustim čitaocima da sami ocene da li je Torina i Tomova veza obična veza koja više ne funkcioniše ili je stvar dosta ozbiljnija“, kazala je autorka. Interesantno je da su neki od prvih komentara bili „Takve su sve veze kada prođe dosta vremena“, ili „Takvi su muškarci, zar ne?“, dok su neki bili svesniji situacije pa su komentarisali da je „Tom emotivni zlostavljač i manipulator, zbog čega se Torino mentalno zdravlje drastično pogoršalo.“

Bornova je veliki obožavalac autorke Marijane Kiz, a inspiracija joj je bio roman „Taj šarmantni gospodin“, koji govori o porodičnom nasilju. „Marijan Kiz je sjajna autorka jer na jednostavan način piše o strašnim iskustvima ljudi. Mislim da u knjigama treba da se piše o strašnim stvarima, ali dobro je ako ponekad ubacite i poneku šalu...“ Prva verzija romana „Šta ćemo sad?“ napisana je za neverovatne tri i po nedelje.

„Svaki dan, u periodu od trideset dana morala sam da napišem tri i po hiljade reči, pa sam morala da proveravam da ne idem u pogrešnom smeru.“

„Urednica i ja smo provele mnogo vremena osmišljavajući lik Tori. Mnogi misle da se novi svetovi smišljaju samo u romanima fantazije i fantasike, ali u ovom slučaju morala sam da smislim naziv Torinih knjiga, način na koji komunicira sa svojim čitaocima, kako oni odgovaraju, morala sam da osmislim čitavu njenu karijeru.“

Bornova planira da nastavi da piše romane i za mlade i za odrasle. „Definitivno želim da nastavim da pišem romane za mlade, ali postoje stvari o kojima ne možete da pišete u tom žanru. Kada pišete romane za odrasle, možete da imate glavnog lika koji ne mora svima da se dopadne. Kod tinejdžera je drugačije, oni nemaju strpljenja za tako nešto, ženski likovi u romanima za mlade obično imaju želje i ciljeve ka kojima teže.“

Osvrćući se na svoj prvi roman za odrasle, Bornova kaže: „Ovo je jako iskren, ali i duhovit prikaz ludila ranih tridesetih godina koje može da vas natera donesete loše odluke zbog pogrešnih razloga.“ Autorka se nada da će ova knjiga „pomoći ljudima da shvate da nije važno kako izgledaju na društvenim mrežama, dokle god se u sebi dobro osećaju. Međutim, izgleda da živimo u svetu u kome se tako ne misli.“

Autor: Alis O’Kif
Izvor: thebookseller.com
Prevod: Lidija Janjić