Adolf Hitler je ponovo među nama u pseudoistorijskom romanu „Opet On“ koji je danas predstavljen medijima i čitaocima u Delfi Caféu u SKC-u.
O knjizi koja je 2012. ozbiljno uzburkala nemačku javnost, zatim trijumfalno krenula u svet da bi dosad doživela preko 40 prevoda, a u pripremi je i njena ekranizacija, govorio je, pored urednika Nebojše Baraća, Lagunun bestseler pisac Dejan Stojiljković. On je za svoj višestruko nagrađeni roman „Konstantinovo raskršće“ morao dobro da istraži vreme Drugog svetskog rata i prisustvo nacizma na svetskoj političkoj sceni, kao jedne od dominantnih ideologija sredine 20 veka.
Prema rečima Nebojše Baraća pisac je odabrao da Hitlera „vaskrsne“ 2011. godine usred Nemačke u kojoj je kancelarka Angela Merkel, u Berlinu, svetskoj metropoli preplavljenoj turistima iz celoga sveta. Tako počinje drugi boravak Hitlera među zemljacima i u svetu koji se za proteklih 66 godina poprilično promenio. Međutim, HItler je onaj „stari“, spreman da iznova krene u osvajanje vlasti jer je uveren u svoju moć da zavede mase.
Autoru je pošlo za rukom da čitaoca uvuče u Hitlerovu glavu i da prateći njegove monologe i komentare na račun novog sveta stekne sliku jednog uspešno karikiranog diktatora koji može da se uporedi sa onim kako ga je prikazao Čarli Čaplin u „Velikom diktatoru“.
„Vermes se izuzetno dobro pripremio da se kao narator pretvori u Hitlera tako da se stiče utisak kao da je knjigu zaista pisao Hitler, jer je to jedini put ka mogućim odgovorima na još uvek nerešenu misteriju njegovog vrtoglavog uspeha i to, i među intelektualcima u Nemačkoj, ali i u mnogim drugim zemljama Zapada“, istakao je Barać.
On smatra da je knjiga veoma korisna jer na duhovit, humoristički način pokazuje koliko je nacizam prijemčiv i da nikada nije sasvim nestao pa se nove generacije mogu lako „inficirati“ što se povremeno i dešava.
Za Stojiljkovića je i dalje velika tajna kako je u biti komičnoj figuri, kakva je bila Hitler, pošlo za rukom da u tako kratkom periodu postane kancelar Nemačke. On ne može da razume jednog Čarlsa Lindberga, premijera Velike Britanije Čemberlena, koji su otvoreno pokazivali simpatije prema Hitleru ili pisca Knuta Hamsuna...
„Autor vešto približava Hitlera čitaocima i počinju da ga doživljavaju kao čoveka od krvi i mesa, i to je najbolji način da se uputi upozorenje kako se čudovišta mogu pojaviti u ’jagnjećoj koži’, a kada ispolje svoj pravi karakter može da bude već kasno“, smatra Stojiljković.
On zaključuje da knjiga u suštini daje sliku autentičnog zla, a napisana je veoma pitko, tako se bolje shvata njena poruka.
Da bi promocija dobila pravo autentično finale „pojavio“ se Adolf Hitler (glumi ga Milan Ilić) da sa govornice održi jedan od njegovih vatrenih govora koji i nisu morali da imaju smisla, ali su bili tako „zapaljujući“ da su slušaoci spontano reagovali ovacijama, naravno ne i publika u kafeu.