VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

Hilda Urošević o romanu "Šnit" Igora Marojevića

Hilda Urošević o romanu Šnit Igora Marojevića

Nakon romana Obmana boga, 24, zida i Žega, nedavno je objavljen i četvrti po redu roman Igora Marojevića pod nazivom Šnit. Delo predstavlja prvi roman o Zemunu u NDH, odnosno, govori o periodu tokom Drugog svetskog rata kada je Zemun bio u posedu Hrvatske i pod upravom nemačkog vojnog poslanstva u Zagrebu. Šnit se zasniva na parodijskoj strukturi i može se okarakterisati kao paraistorijski roman što, na jednoj strani, podrazumeva postojanje horizonta prošlosti, a na drugoj, dijalog prošlosti i sadašnjosti, koje se jedna u drugoj neprestano reflektuju. Tako, ovaj roman preispituje istorijsku, odnosno političku i kulturnu paradigmu koja  je postojala u Jugoslaviji, za vreme Drugog svetskog rata. Posebna pažnja usmerena je na stanje u medijima, koji se javljaju kao produžena ruka ideologije i društvene represije, kako u doba nemačke okupacije, kada većina domaćih novinara biva svedena na nivo tehničkog osoblja nemačkih kancelarija i poslanstava – kao i raznih srpskih i hrvatskih vojnih ureda i tzv. civilnih organizacija i agnecija koje su delovale tokom II sv rata -  tako i u vreme kada se rat završava i kada se dalje sprovodi  nacionalnooslobodilački projekat pod vodjstvom komunista. Radnja se odvija u Zemunu, Zagrebu, na Ravnoj gori, u Beogradu, posredno u Štutgartu, kao i u drugim mestima. Najbitniji likovi u romanu, koji stupaju u ljubavni trougao su intelektualci i novinari: Novak Maričić, novinar radio Zemuna, nemačka novinarka, urednica tajnog nemačkog lista „Der Objective Beobachter“ i koordinatorka ratnog Radio Zemuna, Karen Frost i Monika Vranić, dopisnica zagrebačke „Spremnosti“. Parodiji su podvrgnuti fašistički ali i četnički i partizanski pokret, kao i sam jezik pomenutih grupacija: nemačkih oficira i agenata, četničkih komandira ili komunističke „elite“.

Na jednom mestu u romanu Šnit rečeno je: „Možda je istorija i nešto naučila, no ljudi sigurno nisu“. Sa, može se reći, povećanim stepenom umetničke svesti o sudbini domaće proze u njenom stalnom previranju sa tradicijom i istoriografijom, Igor Marojević Istražuje nove pripovedačke puteve koji njegovoj prozi omogućuju estetsku delotvornost. U ovom romanu,  traganje za istinom sprovodi se kroz formalno traganje: sklop dela sačinjen je iz novinskih tekstova, članaka, vesti i drugih priloga na nemačkom, hrvatskom i srpskom, objavljivanih u raznim glasilima tokom Drugog svetskog rata,  koji su potom uklopljeni u romanesknu formu, odnosno komponovani tako da se saobraze sa pričom kao unutrašnjim jezgrom dela. Ta priča je razuđena i javlja se u naponu između različitih novinskih napisa – kao minulih rukopisa, odnosno dokumenata prošlosti i  narativne perspektive „u nastajanju“. O događajima se ne doznaje sukcesivno, već se priča uvek iznova prelama: biva zadržan njen glavni pravac da bi se ono što preostaje stalno prelivalo u nove pripovedne tokove, i bivalo saopšteno iz novih perspektiva. Tako se već na početku romana iz novinskog teksta  saznaje kako je srpski novinar Novak Maričić likvidirao dvoje nemačkih kolega, Zigfrida Frosta i Elzu Šiler, da bi se taj događaj više rasvetlio tek pri kraju romana, u poglavlju „Ljubavne novele“, gde se u jednoj od priča javljaju ključni detalji o ubistvu nemačkih oficira i novinara koji su zapravo bili roditelji Novakove devojke Karen Frost.

Raslojavanje priče predstavlja formalnu podlogu za preplitanje različitih sudbina kao i za ukrštanje značenjskih polova: kao što novinski list predstavlja ukrštaj različitih matrica:  politike, ideologije ili kulture, tako i spoj ljudskih sudbina oslikanih u ovom delu postaje znak/odjek nečeg većeg od njih samih. U romanu je potcrtana veza između estetike, erotike i ideologije smrti. Posredstvom ironijski preosmišljenog „iščitavanja tradicije“ i parodijski stilizovane slike prošlosti, pomalja se duh minulog pa i današnjeg  vremena koji se manifestuje kao odumiranje čovečnosti.

Roman se posebno bavi fenomenom estetizacije načina umiranja koji, kako u prošlosti, tako i u sadašnjosti, stalno postoji negde u prostoru između produkcije, transmisje i recepcije medijskih sadržaja. Dok je u jednom od novinskih izveštaja prikazano  kako Elza Šiler umire sa malom rupom od metka posred čela, izgledajući kao da je zaspala, dvostruko blažena, podsećajući u trenutku smrti na istočnjačko božanstvo, u poslednjem segmentu, u „Vestima“, javljeno je kako Novak Maričić umire u polusnu, nakon što je spaljen nemački list u kome je sarađivao, a presudio mu je kratkim rafalom upravo njegov brat Neven Maričić.

Sa ovim aspektom dela stoji u vezi i naslovna metafora romana – šnit:  uvedena je posredstvom lika H. Bosa, poznatog modnog kreatora, dizajnera SS uniformi, koji dolazi u Zemun sa zadatkom da osmisli novi kroj ustaških uniformi i za koga je sa ironijom rečeno da je „često menjajući modele iz dveju nacija (misli se na srpsku i hrvatsku) nacionalno pomirio Zemun“. Uniforma koju je dizajnirao Bos, najpre predstavlja crnu SS uniformu – „algemajnovku“, koja je kao jedina odeća dostupna masama, ubrzo postala simbol masovnog stradanja i smrti;  taj simbol se reprodukuje, kao što se i početni dizajn SS uniforme modifikuje u ustašku „bosovku“ i dobija novi vid, ne menjajući svoje suštinsko značenje – perpetuirajući nasilje kroz prostor i vreme  i kroz svest pojedinaca i masa. Metafora šnita koja označava naličje estetike („za H. Bosa i za mnoge poklonike fašističke ideologije ona je vrhunsko modno iskustvo“), nosi i politički i erotski značaj. Takodje, ona uključuje i asocijativni spektar vezan za ženu. Veoma efektno u romanu se sprovodi ironijska inverzija: kao početna inspiracija za „novu algemajnovku“ – poslužila je žena. U romanu je to nemačka novinarka, koordinatorka radio Zemuna,  Karen Frost, bivša devojka H. Bosa, za koju je rečeno da je „još u Štutgartu imala vezu sa čuvenim kreatorom“. Tako se pokazuje širenje ideologije iz centra prema rubnim područjima koja u još grotesknijem vidu reflektuju sliku zla koja dolazi iz srca nacizma. U Šnitu je taj princip vrlo efektno prikazan i u grotesknim prizorima pripadnika ustaških formacija koji nose popularne bosovke u „vreme kada one već blede po nemačkim skladištima i muzejima“. 

Šnit se takođe javlja kao metafora korjenja granica, metafora hrane - šnicli i kolača – svega onoga što u ratnim vremenima nosi granično značenje. Konačno, šnit se može posmatrati kao metafora samog ljudskog tela svedenog na uniformu, kroj. Takodje, on označava i mrtve,  ali i skrojeni ili prekrojeni tekst i uopšte novinski tisak koji u ratnom vihoru doživljava svoj veliki bum: u ratnim vremenima, kada, kako to izražava jedan od likova, „pisanje postaje najjeftiniji oblik stvaranja“, kada se novine listaju sa zebnjom, pre svega da bi se na vreme doznalo o novim zastrašujućim događajima, u vremenima kada najčitanija rubrika postaje In memoriam.

Kroz poglavlje „Ljubavne novele“, u kompoziciju romana autor vešto utkiva refleksiju koja tretira i često samoprotivrečni svet književnosti. Narativne činjenice upućuju na druge naracije, tj. druge diskurse, ne saopštavajući do kraja sve ono što čini surovu stvarnost i ne otkrivajući pouzdano prave motive dogadjaja. U «Ljubavnim novelama» pokazuje se da je pravi motiv zločina koji se odigrava u ljubavnoj vezi Novaka Maričića i Karen Frost i koji čini okosnicu ovog romana, nešto duboko lično što ostaje izvan našeg domašaja: ni strah ni koristoljublje, ni politička ubeđenja ni sam rat ne mogu do kraja obrazložiti pucanj u drugog čoveka. Dramaturški vešto vođena linija ljubavnog zapleta i tragičnog raspleta konačno pokazuje  da je ovaj svet pre svega ljudski svet, svet emocija. Porodični motiv koji predstavlja važan deo  unutrašnjeg jezgra ovog romana tretiran je iz raznih perspektiva  i u brojnim varijacijama a upravo polivalentana, otvorena kompozicija Šnita čini ga posebnim: živim i nesvodivim, sugerišući stalnu potrebu za otvorenim dijalogom sa prošlošću, koji se odvija u svetlosti sadašnjosti. 

 

 

                                                                                               

 

 

 


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
odlični naslovi po sjajnoj ceni da, moguće je, uz laguninu akciju 3 za 999  laguna knjige Odlični naslovi po sjajnoj ceni? Da, moguće je, uz Laguninu akciju „3 za 999“!
15.11.2019.
Spremite se! Omiljena akcija ponovo važi.   U svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca i na sajtu www.laguna.rs počinje akcija koja vam omogućava da kupite 3 sjajna naslova po ce...
više
posetite štand lagune na interliberu u zagrebu  laguna knjige Posetite štand Lagune na Interliberu u Zagrebu!
15.11.2019.
Izdavačka kuća Laguna ove godine drugi put učestvuje na zagrebačkom sajmu knjiga Interliber na zadovoljstvo čitalaca koji rado biraju Lagunina izdanja.   Najtraženije su knjige domaćih auto...
više
15 saveta za započinjanje dugoročnih razgovora o knjigama laguna knjige 15 saveta za započinjanje dugoročnih razgovora o knjigama
15.11.2019.
I, šta misliš o knjizi? Dobra je. Da li ti se dopala? Aha. Šta ti se dopalo u njoj? Bila je dobra. Za mnoge roditelje ovo je uobičajen razgovor sa decom o knjigama. Sve što roditelji žele jeste...
više
prikaz romana tetovažer iz aušvica heder moris laguna knjige Prikaz romana „Tetovažer iz Aušvica“ Heder Moris
15.11.2019.
Čuveni britanski lanac knjižara Vi Ejč Smit (WHSmith) ima svoj dvojac kritičara koji redovno predstavljaju nove naslove. Ričard i Džudi prijemčivim jezikom pišu o knjigama i komentarišu ih na neposred...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.