Laguna - Bukmarker - Grejem Henkok i ljudsko iskustvo - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Grejem Henkok i ljudsko iskustvo

Grejem Henkok je autor poznatih svetskih bestselera „Znak i pečat“, „Tragovi bogova“ i „Ogledalo neba“. Njegove knjige su prodate u više od 5 miliona primeraka širom sveta i prevedene su na više od 27 jezika. Zahvaljujući javnim predavanjima, radijskim i televizijskim pojavljivanjima, uključujući dve velike televizijske serije za „Kanal 4“ u Velikoj Britaniji i za „Naučni kanal“ u Sjedinjenim Državama – „Potraga za izgubljenim civilizacijama“ („Quest For The Lost Civilisation“) i „Poplavljena kraljevstva ledenog doba“ („Flooded Kingdoms of the Ice Age“) – njegove ideje su predstavljene i široj publici od približno 10 miliona gledalaca. Postao je poznat kao nekonvencionalan mislilac koji se bavi kontroverznim pitanjima o prošlosti čovečanstva.
 
Henkokov prodor u društvo autora bestselera dogodio se 1992. godine nakon objavljivanja dela „Znak i pečat“, koji predstavlja epsko istraživanje mistične pozadine i današnje pozicije izgubljenog Kovčega Saveza. „Henkok je ustanovio potpuno nov žanr“, navodi se u „Gardijanu“, „intelektualni detektivski roman u 'uradi sam' maniru“. Knjiga „Tragovi Bogova“, objavljena 1995. godine samo je doprinela Henkokovom sve većem ugledu. „Književni pregled“ („Literary Review“) delo je oceno kao „jedno od intelektualnih obeležja decenije“, a knjiga je do danas prodata u više od 3 miliona primeraka, i potražnja za njom ne jenjava. Kasnija dela među kojima je naslov „Čuvari čovečanstva“ (u SAD objavljen pod nazivom „The Message of the Sphinx“) napisan u saradnji sa Robertom Bovalom i „Ogledalo neba“, delo rađeno u saradnji sa fotografkinjom Santom Fajijom, takođe su ga doveli na prvo mesto na listama bestselera, što je kasnije propraćeno trodelnim serijalom „Potraga za izgubljenom civilizacijom“.
 
Mađioničari bogova
 
Henkokov bestseler, prodat u više miliona primeraka „Tragovi bogova“ predstavlja zadivljujuće, izuzetno kontroverzno, opširno istraživanje o misterijama naše prošlosti i dokazima o postojanju izgubljenih civilizacija na Zemlji. Dvadeset godina kasnije, Henkok se vratio sa nastavkom svog prvobitnog dela, „Povratak bogova“, u kojem pruža pregršt potpuno novih, naučnih i arheoloških dokaza, koji su tek od nedavno ugledali svetlost dana...
 
Negde krajem poslednjeg Ledenog doba, pre oko 12.800 godina, džinovska kometa koja je iz dalekog svemira ušla u Sunčev sistem hiljadama godina ranije, rasprsla se u mnoštvo delova. Neki od tih delova su pogodili Zemlju prouzrokujući globalnu kataklizmu neviđenih razmera, kakva se može porediti sa kataklizmom koja je dovela do izumiranja dinosaurusa. Bar devet fragmenata pogodilo je severnoameričku ledenu kapu, dok su ostali fragmenti pogodili i ledenu kapu na severu Evrope.
 
Udar koji je proizvela kometa široka više od jednog kilometra, koja se kretala brzinom od 100.000 km na sat, proizveo je ogromnu količinu toplote koja je momentalno istopila milione kvadratnih kilometara leda, destabilišući Zemljinu koru i uzrokujući globalni potop zabeležen u mitovima širom sveta.

Druga serija udara, jednako razorna, koja je pruzrokovala kasnije kataklizmične poplave, dogodila se pre oko 11.600 godina, što je upravo vreme koje je Platon označio kao trenutak uništenja i potonuća Atlantide.
 
Dokazi otkriveni u ovoj knjizi, pokazuju van svake sumnje da je napredna civilizacija koja je bila na vrhuncu za vreme Ledenog doba uništena u globalnim kataklizmama koje su se dogodile između 12.800 i 11.600 godina pre našeg vremena.
 
Ali bilo je onih koji su preživeli – koji su u kasnijim kulturama bili poznati pod imenima „Mudraci“, „Čarobnjaci“, „Prosvetljeni“ i „Učitelji nebeskih misterija“. Oni su putovali svetom u svojim ogromnim brodovima, čineći sve što je bilo u njihovoj moći da održe iskru civilizacije. Nastanili su se na ključnim lokacijama – oblast Gobekli Tepe u Turskoj, Baalbek u Libanu, Giza u Egiptu, antički Sumer, Meksiko, Peru i širom Pacifika, gde je nedavno u oblasti Indonezije otkrivena ogromna piramida. Gde god da su ovi „Mađioničari bogova“ išli, širili su sećanja na vreme kada je čovečanstvo isključeno iz harmonije univerzuma i zbog čega je platilo visoku cenu.
 
Sećanje i zapis za budućnost... Jer kometa koja je prouzrokovala toliko razaranje u dalekoj prošlosti (pre oko 12.800 i 11.600 godina) možda još nije završila sa nama. Astronomi veruju da jedan, preko 30 km širok, „mračan“ fragment prvobitne gigantske komete ostaje sakriven u gomili preostalog otpada i nastavlja da preti Zemlji. Astronomska poruka dešifrovana na lokalitetu Gobekli Tepe, u Sfingama i egipatskim piramidama, upozorava da će se „Veliki povratak“ dogoditi u našem vremenu...
 
 
Izvor: sacredgeometryinternational.com
Prevod: Maja Horvat


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
kada je mesec nisko laguna knjige Kada je mesec nisko
23.11.2020.
Nadija Hašimi je izuzetno talentovana autorka čiji su romani savršeni za one koji iščekuju novog Hoseinija. Pošto još uvek nemamo informaciju da li i kada će napisati novi roman, u međuvremenu vam pre...
više
kako da vam dete postane pisac laguna knjige Kako da vam dete postane pisac
23.11.2020.
Jedan od najvažnijih elemenata dečjeg razvoja je svakako učenje da se ispriča priča. Zato smo pitali nekoliko poznatih pisaca na koji način roditelji mogu da pomognu deci da te priče zapišu. St...
više
jela krečič potrošačka sloboda nam nudi da partnera biramo kao šal laguna knjige Jela Krečič : Potrošačka sloboda nam nudi da partnera biramo kao šal
23.11.2020.
Verovatno vam je nepoznato da je spisateljica Jela Krečič vrlo popularna osoba u Sloveniji, a njene knjige pravi hitovi. Već svojim debijem iz 2015. godine „Nema druge“ oduševila je čitao...
više
odlika najvećih srpskih pisaca dert karasevdah nema toga kod krleže ili dostojevskog intervju roberta hodela laguna knjige Odlika najvećih srpskih pisaca: „Dert. Karasevdah. Nema toga kod Krleže ili Dostojevskog…“ intervju Roberta Hodela
23.11.2020.
Čiji je zapravo Ivo Andrić i ko ga se odriče nakon što ga je decenijama prisvajao? Zašto Dragoslav Mihailović oduvek nije bio ničiji? I kako je Jugoslavija bila svačija pa postala ničija? Za Nedeljnik...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.