Grafička novela koja osvaja srca: „Hilda i Trol“

Kako je ovo jedna predivna knjiga! Pirson nam je podario jedan opipljiv, Hildin svet, sazdan od ciglastih toplih tonova, zelenkasto-plavih boja i nijansi morske pene, izražajnih facijalnih ekspresija i raznolikih kompozicija koje tekst gotovo da čine suvišnim, i fantastičnim krajolicima u kojima se prirodno stapaju planine Skandinavije i čudovišta skandinavskog folklora sa modernim načinom izražavanja („U čemu je njegov problem“, „I dalje mislim da je nevaspitan, i čudan je...“), uz blage primese video-igricâ i japanske kulture (krznene Vufovi srešćemo se ponovo u „Hildi i ponoćnom džinu“). Ovo je sjajan primer dobre grafičke novele. A priča je britka, razigrana i zabavna.

Hilda sebe smatra avanturistom. Živi u malešnoj kolibi prepunoj knjiga sa svojom mamom (arhitektom?), provodi dane istražujući čudovišta, crtajući i švrćkajući se po okolnim poljima i fjordovima. Tokom jednog popodneva provedenog u crtanju pejzaža, Hilda nabasa na stenu u obliku trola. Bolje reći, na zaobljenu stenu sa izbočinom koja izgleda kao Pinokijev nos. Ubeđena je da se stena „noću pretvara u strašnog i snažnog trola!“, kako je njena knjiga prostog naslova – „Trolovi“ – upozorava. (Scene u kojima Hilda crta stenu iz različitih uglova odraz su Pirsonovog suptilnog humora, što izaziva veseli kikot.) Kada Hilda zaveže zvonce za ono što misli da je trolov nos da bi mogla da prati njegovo kretanje, zaista ne očekuje da čuje zvonjavu usred noći... CIN CIN CIN. Čudovišni kraj je zabavan i sladak. Pa čak i pomalo tužan. Ipak je najviše magičan i topao. I savršen. Da li ste se oduševili? Ne? Dozvolite mi da nastavim:

Serijal o Hildi poseduje zaokruženu priču. Scene su predivno nacrtane, skoro svaki „prozorčić“ je umetničko delo po sebi koje bih rado okačila na zid (ali i dalje funkcionišu skupa, formirajući odlične komične scene i doprinoseći narativu) i ceo koncept je... ma, Pirson je stvarno pokidao. Ovaj strip je savršen uvod u upoznavanje junakinje i njenog sveta, zato što ostavlja utisak jedinstvene mitologije.

Jedna od najzanimljivijih stvari su prekrasni, sitni elementi fantastike koji su svuda raspršeni , a na koje Pirson ne skreće previše pažnje, poput morskih duhova i izgubljenog džina, i uz još veću suptilnost – tananih štrkljastih figura sa kapicama koje povremeno tu i tamo krase pejzaže, kao i one predivne i čudnovate krznene loptice koje imaju glave kao plišani medvedići dok lete nebom, uz pratnju dugačkih dlakavih repova. Pojavljuju se samo u jednom „prozorčiću“ i uopšte ih niko ne pominje, ali su odista upečatljivi na inače veoma „normalnom“ nebu i krajoliku. Čitajući drugi deo i saznavši više o ovim stvorenjima, savršeno dokazuje da Pirson pažljivo planira šta će umetnuti u svaku od ovih knjiga. Divim se njegovoj umerenosti, kao i njegovom oku za detalje.

Nije mi prvi put da kažem da je retko naleteti na strip stvaraoca čiji su crtački i spisateljski talenti podjednako dobri. A Pirsonovi to jesu. Premda strip nema mnogo stranica i njegov se šaljivi kraj može postići još kraćom strip formom, ovo je ipak jedna šarmantna avantura. I zaista je zabavno uroniti u čudnovati i slikovit svet.

Ne bih rekla da je ovaj strip prekratak, zato što je savršen i zadovoljavajuć, ali bih zaista mogla da ga pročitam još jedno sto puta. Bez pô muke.

Ovo je savršeno štivo za decu i odrasle, ljubitelje stripova, avantura i bajki. Kao neka mešavina „Mumina“ Tuve Janson i Gejmenove „Koraline“ uz primesu Krisa Vera.

Izvor: Goodreads
Prevod: Aleksandra Branković