Gospodar mnogih svetova

Ukoliko otputujete u malu parohiju u blizini priobalnog grada Klonakilti, u Irskoj, i pitate meštane da vas upute na pisca koji tu živi, nepogrešivo stižete do Dejvida Mičela.

„Ja sam seoski pisac“, izjavio je Mičel. „Ja sam jedini.“

Samoća mu odgovara. „Živim u nekoj vrsti straha od toga da će me ljudi pronaći“, rekao je.

Njegova paranoja je možda i opravdana. U poslednjih desetak godina, Mičel je od kultnog pisca koji ima svoju malu, ali besnu grupu sledbenika, izrastao u jednu od najvećih literarnih figura čija dela porede sa delima Nabokova, Pinčona i Dostojevskog. Pet od šest romana koje je napisao su nominovani za Bukerovu nagradu, uključujući i „Nevidljive sate“. Njegov nadžanrovski roman iz 2004. godine „Atlas oblaka“ je rasprodat u milion primeraka u Severnoj Americi i adaptiran je i u igrani film. Njegova dela se proučavaju posvećenošću onih koji izučavaju svete knjige, a njegovi obožavaoci se okupljaju na konferencijama  gde organizuju tribine pod nazivom „Narativ i Mičelovi mogući svetovi“.

„Mogući svetovi“ (Multiverse) može zvučati kao previše složen metafizički termin da bi se pripisao romanopiscu, ali njegovi obožavaoci i učeni ljudi smatraju da vrlo precizno opisuje Mičelove knjige koje prevazilaze vreme, prostor i žanrove, često u samo jednoj knjizi.

„'Univerzum' nije dovoljno širok pojam, jer nam svaka knjiga pokazuje koliko je njegov svet veći i koliko su granice njegovih priča šire od onoga što mi mislimo“, rekao je Dejvid Eberšof, Mičelov urednik u Random Hausu. „U ovom njegovom romanu će čitaoci moći da sklapaju delove knjige.“

„Nevidljivi sati“ je Mičelov najambiciozniji roman do sada, koji daje ključ za mnogo veću pripovedačku zagonetku – neka vrsta furioznog makroromana – koji spaja sva njegova dela. Likovi iz njegovih ranijih romana se pojavljuju u glavnim ulogama što njihove ranije književne inkarnacije stavlja pod potpuno novo, drugačije svetlo. Teme i motivi koji odjekuju njegovim knjigama – preživljavanje, smrtnost, opasnosti koje nosi moć i mogućnost ponovnog rođenja – ovde su mnogo razrađeniji i prefinjeniji.

„Na isti način na koji su moji romani sačinjeni od hiperpovezanih priča, ja pokušavam da izgradim nešto što sam pompezno nazvao 'uberknjiga' i koja će nastati od hiperpovezanih romana, a to radim zato što sam megaloman, i sviđa mi se ideja da se stvari dovedu na najviši stepen“, rekao je Mičel.

Radnja knjige „Nevidljivi sati“ počinje u Engleskoj, 1984. godine, kada buntovna tinejdžerka, Holi Sajks, odlazi od kuće i ne znajući biva uvučena u okultni rat koji besni vekovima. U klasičnom Mičelovom maniru, priča prevazilazi vreme, prostor i žanr, skačući iz Engleske osamdesetih, na savremeni Irak, srednjovekovne švajcarske Alpe, australijsku pustaru 19. Veka, kuću na Menhetnu koja služi kao metafizički portal i najzad u irsko selo u 2043. godine gde već ostarela Holi pokušava da sačuva svoje unuke nakon ekološke katastrofe. Kako priča napreduje, Holi shvata da je samo pijun u borbi između dva protivnička tabora besmrtnih, Horologista, koji se reinkarniraju uzimajući nova tela i Ankornita koji su zauvek mladi zahvaljujući tome što se hrane živima.

Mičel kaže da je roman „Nevidljivi sati“ nastao iz njegove zainteresovanosti za smrtnost. „Seme priče je kriza srednjih godina koja mi visi nad glavom, i predstavlja istraživanje na temu šta bih ja bio u stanju da uradim da prevarim starenje i smrt“, rekao je Mičel, Englez koji živi u Irskoj sa ženom i dvoje dece.

Kada je počeo da piše roman, Mičel je zamislio još složeniju strukturu. Pokušao je da napiše roman u 70 kratkih priča od kojih se svaka odigrava u jednoj godini Holinog života od 1969. do 2039. godine. Nakon što je završio 13 priča, stao je.

„To je jedna od onih ideja koje dobro zvuče, ali kada počnete da ih realizujete, naletite na problem i shvatite: 'A, zato ovo niko do sad nije uradio'“, rekao je Mičel. Ali zato je, kada mu se vratio, imao skiciran veći deo romana. „Pogrešne verzije postaju skele koje koristite da izgradite roman“, rekao je.

U prvi mah, čini se da su „Nevidljivi sati“ roman koji ima linearniji tok i zaplet od drugih Mičelovih romana koji su eksperimentalniji. Knjiga se razvija hronološki, a glavni lik Holi, drži tok radnje. Ali ubrzo postaje jasno da je ova knjiga samo poslednji deo mnogo veće priče, tapiserija koja upliće končiće iz prethodnih knjiga, i verovatno postavlja potku za naredne.

Mičel je poznat po tome da voli da reciklira svoje likove i teme, ali je ova knjiga tu njegovu sklonost odvela mnogo dalje nego njegovi raniji radovi. Hugo Lemb, prgavi tinejdžer iz Mičelovog poluautobiografskog romana „Black Swan Green“ (o malom Britancu koji se bori sa mucanjem), se vraća kao mladić koji pravi faustovski pakt sa sumnjivom sektom. Ima i drugih, ali je ipak najznačajniji povratak Marinusa, doktora Holanđanina iz romana „Hiljadu jeseni Jakoba de Zuta“, koji igra ključnu ulogu u ratu opisanom u „Nevidljivim satima“.

„To je razlog zbog koga su njegova dela toliko privlačna – on stvara sopstveni univerzum“, rekla je Sara Dilon, predavač iz književnosti i filma, na Kembridž Univerzitetu.

Mičelov uspeh se nije desio preko noći. On je odrastao u britanskoj porodici, srednje klase, čitajući avanturističke romane i naučnu fantastiku. Ozbiljno je počeo da se bavi pisanjem u svojim dvadesetim, dok je živeo u Japanu gde je podučavao engleski. Nakon što su se njegove prve dve knjige skromno prodavale, Random Haus je u nameri da proširi njegovu publiku doneo odluku da treći roman „Atlas oblaka“ objavi kao džepno izdanje. Usledili su hvalospevi i porast prodaje.

Od tada Mičel sve više eksperimentiše sa književnim formama. Mičel i njegova žena, Ka Jošida, koji imaju autističnog sina, preveli su memoare autističnog tinejdžera iz Japana „The Reason I Jump“, i rade na još jednoj knjizi tog autora, Naokija Hagišida.
 
Autor: Aleksandra Alter
Izvor: nytimes.com