Gorostasna priča o jednom narodu, borbi i žrtvi za pravdu i očuvanje čistog obraza: Predstavljena knjiga „Gorolom“ Aleksandra Tešića

Promocija knjige „Gorolom“ Aleksandra Tešića održana je u četvrtak 18. septembra u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC.


 
Pored autora, o romanu su govorili vrlo nadahnuto i Marko Aleksić, istoričar i arheolog, i Dubravka Dragović Šehović, urednica u Laguni.
 
Aleksandar Tešić, autor kultnog serijala „Kosingas“ i istorijskog romana „Sveti rat za Carigrad“, predstavio je mnogobrojnoj publici „Goroloma“, čija radnja se odvija u mračnoj i surovoj srednjovekovnoj Srbiji, gde vladaju ratovi, zloupotrebe moći i stalna borba za opstanak.
 
Roman prati put i unutrašnju borbu glavnog junaka Goroja, zvanog Gorolom, od tragičnog detinjstva i odvođenja u ropstvo, sve do njegovog povratka u postojbinu i izgradnje reputacije nenadmašnog megdandžije-zatočnika u službi cara Dušana.
 
Gorolom je odan viteškom idealu pravde i posvećen zaštiti potlačenih. Uprkos svim iskušenjima i nevoljama kojima ga sudbina neumorno zasipa, ostaje plemenit i pravičan na svom putu za osvetu.
 
Urednica Dubravka Dragović Šehović je izrazila veliko zadovoljstvo što se Tešić opredelio za Lagunu da objavljuje svoja dela, a „Gorolom“ je ocenila kao izuzetan roman u kojem je autor pokazao koliko je vičan pisanju istorijskog dela, pored uspešnog serijala epske fantastike „Kosingas“.
 
„Srećna sam što je ’Gorolom’ objavljen i kod nas. Kada dođe do reizdanja, ponovo iščitavamo roman i on dobija novi život. Autor se svom delu vraća na nov način. Međutim, i na prvo čitanje jasno je koliko je od početka uloženo truda, pažnje i duše“, kazala je ona.
 
Ovo je jedan od najmračnijih romana Aleksandra Tešića, dodala je, u kojem je prikazao prošlost onako kako je zaista izgledala, a ona nije bila ni romantična, ni ljupka za mnoge.
 
„Pogotovu za decu koja su poput Goroloma i njegove sestre odvođena u roblje i zlostavljana. Zato je i Gorolomova želja za osvetom razumna. O ovom delu istorije nakon Dušanove vladavine znamo dosta, ali je važno da sagledamo iz svih aspekata jer su mnogi događaji i sudbine vrlo malo zastupljeni u našoj literaturi.“
 
Aleksandar Tešić je besprekorno talentovan da prepozna duh epohe, da osmisli priču koja diše sve vreme i drži vas prikovane za stranice, ocenio je Marko Aleksić.
 
„U ovom romanu Tešić donosi priču o zatočnicima i viteškim turnirima. Znamo iz dubrovačkog i mletačkog arhiva o vitezovima megdandžijama, o opremi koju su koristili, o njihovim načelima i Dušanovom zakoniku koji se poštovao. Ali ovaj roman je i lična drama ratnika. Priča prati stvaranje izuzetnog ratnika, ali i nedaće i iskušenja kroz koje je morao proći. Dakle, lična oluja u istorijskoj“, istakao je Aleksić.
 
Istoričar podseća da je ta epoha bila izuzetno dramatična i burna na ovim prostorima:
 
„Nakon Dušanove smrti dešavaju se lomovi, društvo se s jedne strane trudilo da u boju bude uspešno, ali postoji i naličje. Jedna je politička istorija, a druga sudbina tih ljudi koji se u svemu tome trude da prežive i opstanu. Shvatamo motivaciju glavnog junaka da se vrati na podneblje gde je pretrpeo najstrašniju sudbinu. Tražio je osvetu, ali i porodicu. Tešić nas je uvukao u gorolomnu priču o jednoj epohi i ličnom lomu junaka, a koja se otvara stranicu po stranicu pred našim očima.“
 
Aleksandar Tešić je priznao da je bilo veoma uzbudljivo i dirljivo vratiti se „Gorolomu“ jer je to njegov omiljeni roman.
 
„Sama ideja javila mi se dok sam pisao roman o Milošu Obiliću. Gorolom se pojavljuje kao važna epizodna uloga. Dopalo mi se kako se razvija kao lik i želeo sam jednog dana da napišem roman samo o njemu“, kazao je autor.
 
U jednom trenutku naišao je u nekoj knjizi na pojam „gromovnik“, koji predstavlja poseban način proricanja budućnosti na osnovu gromova.
 
„To mi je bilo sasvim novo i vrlo zanimljivo. Došao sam do podatka da je taj gromovnik uvršten u Zborniku popa Dragolja. On postaje lik u mom romanu kao jedan od retkih autentičnih istorijskih ličnosti. Knjigu popa Dragolja zabranila je crkva zato što sadrži gatanje, vračanja, astronomiju, paganske bogove… Inače, Zbornik popa Dragolja je, posle Miroslavljevog jevanđelja, najstarija naša knjiga. A, najzanimljivije od svega je što, na osnovu tog zbornika, posle 600 godina dobijamo narodni kalendar. On upravo potiče od Zbornika popa Dragolja“, ispričao je autor.
 
Aleksandar Tešić posvećuje veliku pažnju karakterizaciji svakog lika, ocenila je Dubravka Dragović Šehović, dodajući da su u romanu prikazani složeni porodični odnosi između junaka.
 
„S jedne strane nalaze se oni koji bi prodali svoje najrođenije za opstanak na moćnoj poziciji, dok su na drugoj strani požrtvovani članovi porodice koji bi svoj život dali za brata, sestru, roditelja. Ljubav između brata i sestre budi jaku motivaciju, ne samo u ovom romanu već i u našoj tradiciji“, smatra urednica.
 
Marko Aleksić se složio da je u tadašnjem društvu porodica igrala značajniju ulogu nego danas.
 
„Pojedinac je bio deo porodične strategije. Sinovi su često bili političko oruđe svojih očeva. Istorija nam vrlo očigledno predstavlja koliko je borba za moć odvajkada tako snažna, ali i ponižavajuća za čoveka i ljudsku zajednicu. Kada je provučemo kroz epohe, vidimo koliko je besmislena, ali koliko evo i danas nažalost dominira stvarnošću. To nas može dovesti do pitanja i kolike su naše sposobnosti da učimo i idemo napred“, smatra istoričar.
 
Kao najvažniji segment ovog romana Aleksić izdvaja pitanje pravde i prava:
 
„Junak uzima pravdu u svoje ruke i mi, čitajući zajedno sa njim, shvatamo da je odluka donesena i da više nema nazad. Krenuo je u svoj konačni obračun. To jeste priča jednog društva i preispitivanja njegovih načela, pravde, ideja. A ne postoji dublja i potresnija tačka na kojoj možete da preispitujete pravo i pravdu od pitanja robova i ropstva. To je najveća nepravda koju je čovek učinio i kojom je poništio svoje postojanje. ’S kojim pravom’, pitanje je koje Gorolom svima postavlja!“
 
„Ukaljani obraz krvlju se spira“ ili „Glava za glavu, obraz ni za glavu!“, postulati su po kojima zatočnici žive, a Aleksandar Tešić kaže da dok je njima sve to bilo prirodno, mi danas obraz shvatamo mnogo drugačije:
 
„Ljudi su držali do časti i obraza po cenu smrti. Vi ne možete da odete u grob sa svojim bogatstvom, ali ćete ostati upamćeni po tome kakvi ste bili čovek. Kasnije kroz istoriju a i danas srećom postoje, iako retko, pojedinci koji su radije birali i biraju obraz. Tada je bilo važno da se čovek pamti po časti i po borbi za pravdu i svoje ime.“
 
Poseban je jezik i stil kojim Aleksandar Tešić piše svoje romane, a on priznaje da posvećuje mnogo pažnje tom segmentu.
 
„Ponekad ne mogu da pišem dok ne pronađem pravo ime ili reč koja mi je potrebna da na pravi način opišem ono što želim. Nekada dugo tragam za divnim arhaizmom, za rečju koja može zameniti ceo pasus, jer je naš jezik neverovatno bogat. Tako i imena opisuju junaka na pravi način. Otuda župan Mrkobrada, Vragoča, ili Gorolom koji označava vetar koji u planini ruši stabla. Taj nadimak je Goroje dobio jer je kosio sve neprijatelje pred sobom“, ispričao je Tešić.
 
Nadovezujući se na pitanje važnosti jezika i književnosti, Marko Aleksić je istakao da su umetnost i roman često delotvorniji od same istorije kao nauke.
 
„Nauka nam daje podatke, ali umetnik vizualizuje i uvlači nas u suštinu. Tad epoha oživi pred nama. Izvorni ljudski poriv je da pamti, čuva sećanje, priča priče. To je i bio osnovni način kako su ljudi čuvali sećanje i doživljavali svet oko sebe – kroz pričanje priče. Zato su nam potrebni pripovedači kakav je Aleksandar Tešić. On ima magiju i snagu da oživi istoriju i ne plaši se da duboko zađe u podatke kako bi nam na što bolji način ispričao priču o nama“, zaključio je Aleksić.
 

Na radost čitalaca, Aleksandar Tešić je najavio novi roman, koji će uskoro biti gotov. U pitanju je nekoliko vekova udaljena priča o čoveku ispred svog vremena, pripovest o putovanju jedne istorijske ličnosti na Istok, u Rusiju... Dakle, pričanje priče se nastavlja neumorno…