Glenon Dojl: Veliki broj žena oseća se sputano polom, seksualnošću, religijom

Memoari Glenon Dojl su inspirisali i pevačicu Adel – ali da li baš svi moramo da budemo „neukroćeni“?

Brak nije bio nepodnošljiv, ali se više nije osećala dobro u njemu. Lampica joj se upalila onoga trenutka kada je shvatila da treba da razmisli o tome šta uistinu želi, a ne o tome šta ju je društvo naučilo da misli da želi. Isto tako, postala je svesna da bi ostanak u nesrećnom braku značio da nije onakav roditelj kakav je želela da bude – a ukoliko bi pratila vlastito srce zbog višeg cilja, to bi slomilo srce svima u njenoj porodici. Danas njen bivši muž živi u blizini i dele starateljstvo nad decom. Izašla je iz vlastitih okova i želi da saopšti svetu kako je to promenilo njen život.

Ko je ova žena? To bi mogla da bude i Adel, čiji novi album otkriva zašto je odlučila da napusti svog supruga i šta to znači za njihovog devetogodišnjeg sina. Međutim, ovo je životna priča Glenon Dojl, spisateljice koja se transformisala iz majke blogerke i hrišćanke u feminističkog mentora, koju je Adel navela kao svog emocionalnog gurua. Opra i Ris Viderspun takođe je hvale; Dojlova je vodila kampanju za davanje glasa belkinja Džou Bajdenu (koji je takođe njen obožavalac). Njena bliska prijateljica Elizabet Gilbert (koja je stekla slavu knjigom „Jedi, moli, voli“) predvidela je da će autorka još dugo biti u usponu i nazvala je „sledećom Glorijom Stejnem“.

„Naučili su me da verujem da dobra majka nikada ne bi povredila svoju decu i da nikada ne bi rasturila vlastitu porodicu“, napisala je Glenon Dojl u svojoj novoj knjizi Get Untamed (Kako postići neukroćenost). „Odlučila sam da prestanem da pokazujem svojoj deci kako živ čovek može lagano da odumire i umesto toga im primerom pokažem kako hrabro da žive. Postala sam njihov uzor, a ne njihova mučenica.“

Kada je knjiga Glenon Dojl objavljena u martu 2020. godine i odmah postala bestseler Njujork tajmsa, Adel je na Instagramu podelila svoja razmišljanja o njoj. Bila su, moglo bi se reći, veoma pozitivna. „Ako ste spremni – ova knjiga će vam prodrmati sive ćelije i podstaći vas da kriknete iz dubine duše“, napisala je. „Nakon ove knjige spremna sam da se bavim sobom! Kao da sam prvi put uplovila u vlastito telo.“

Prvo pitanje koje sam postavila Glenon Dojl u našem razgovoru preko Zuma moralo je da bude: da li ona zaista poznaje svoju superobožavateljku Adel? „O Bože, nikad ne znam kako da odgovorim na ovo pitanje“, kaže mirnim i odlučnim glasom. „Ne bih zalazila dublje u tu temu, ali ću vam samo reći da volim Adel! Mnogo sam uzbuđena zbog njenog albuma i predviđam joj svetlu budućnost. Ona može da posluži kao uzor zbog donetih odluka i vlastite neukrotivosti, i mislim da njen novi album prikazuje baš koliko je snažna.“

Ipak sam stekla utisak da se poznaju; zaista, bilo bi čudno da se ove dve žene nisu povezale, s obzirom na to da obe žive u Los Anđelesu i da jedna drugu obožavaju. Glenon Dojl, sitna plavuša savršenog izgleda, obučena u majicu krem boje, relativno je nova pridošlica u Los Anđelesu; ispričala mi je da se nedavno doselila sa Floride, nakon što je tamo dugo živela. Zašto li je napravila ovakvu promenu? „Živeli smo u području koje je veoma naklonjeno Trampu“, rekla je ona. „U početku je sve bilo u redu, ali se onda sve promenilo. Ljudi na Floridi nisu verovali ni da kovid stvarno postoji. U knjizi „Neukroćena“ postoji jedna rečenica o mom braku koja kaže: 'Zašto ostajem ovde ako vrata nisu ni zaključana?' I to isto sam pomislila i o Floridi: zašto smo još uvek tamo?“

Bivši muž Kreg se takođe preselio i sada „živi pet blokova dalje; i deca trčkaraju iz jedne kuće u drugu“. To umnogome liči na Adelin život nakon razvoda: i njen bivši živi preko puta nje i sina.

Glenon Dojl veruje da su žene svuda sputane lancima, ali da mogu da ih se oslobode kada shvate da mogu da razmišljaju van njihovih okvira – da razmišljaju mimo stvari koje ih sputavaju – i da same odlučuju o tome kako žive, sa kim žive i kako se ponašaju. Baš kao Adel – ili je možda Adel takva upravo zbog primera koji je Dojlova pružila – ona je prestala da donosi odluke koje se očekuju od nje. A kada jednom otkrijete da u vašem životu možete da donosite odluke koja neće svima biti po volji, kaže autorka, shvatićete da je jako malo stvari koje su krojene po meri većine, pa i po vašem ukusu. „Moja seksualnost, moja vera, moj posao, moji pogledi na rod, moje majčinstvo, moja uloga ćerke... Morala sam da izađem iz tradicionalnih okvira stavova i uloga“, rekla je ona. „Prestala sam da se uklapam u tuđe ideje vezane za ove stvari, kako bih pronašla ono što meni odgovara.“



Knjiga je privukla Adel verovatno zato što može da se poistoveti sa svim tim, objašnjava Dojlova. „Mislim da su Adel i mnoge druge žene [u 'Neukroćenoj'] pronašle… same sebe. Toliko žena se oseća potpuno isto – sputane polom, seksualnošću, religijom. A onda dođeš do one tačke u svom životu kada kažeš – dosta je bilo. Ne mogu svima da ugodim, tako da ću pokušati da živim životom koji odgovara meni.“

To zvuči razumno, ali neki čitaoci „Neukroćene“ kritikuju ovu knjigu zbog toga što privilegiju postavlja kao nešto uobičajeno. Dojlova objašnjava kako je njeno zajedničko roditeljstvo sa Kregom „i smešno i lepo u isti mah“, a Adelin porodični život deluje podjednako idilično: međutim, koliko razvedenih žena može sebi da priušti uključivanje bivših muževa u vlastita pokretna domaćinstva onako kako to dobrostojeće Dojlova i Adel očigledno rade?

Autorka otvoreno govori o tome da je imala mnogo sreće. „Razlog zbog kog sam mogla da dignem ruke od vlastitog braka jeste što sam imala dovoljno novca u banci da krenem iz početka“, kaže ona. „Bila sam osigurana i imala sam sve stvari koje su ljudima potrebne i sve što bi svi trebalo da imaju“. Pročitala sam joj rečenicu iz njene nove knjige, interaktivnog dnevnika koji poziva čitaoce da zabeleže sopstvene ideje o tome kako da postanu neukroćeni. „Što smo hrabriji, to smo srećniji“, napisala je. Zar nije veća verovatnoća, pitam je, da će se desiti upravo suprotno: što smo srećniji, da ćemo biti hrabriji. Na moje iznenađenje, ona se odmah složila sa mnom: u stvari, kaže ona, skoro da se naježi kada vidi ljude kako čitaju njene knjige (pre „Neukroćene“ napisala je dve knjige memoara koje prikazuju njen oporavak od zavisnosti i poremećaja u ishrani). „Ponekad kada vidim nekoga kako čita neku od mojih ranijih knjiga, osećam se kao da vidim nekoga kako bulji u moju sliku iz srednje škole. Pitam se... zašto“ Njen život i njene knjige, kaže ona, neprestano se iznova menjaju. „Pišem o najdubljim, intimnim stvarima i što je ono što napišem ličnije, time deluje i univerzalnije.“

I zaista, priča koja se nalazi u samom srcu „Neukroćene“ je izuzetna i ispričana je na fantastičan način (trenutno se radi na adaptaciji ove knjige u TV seriju). Pre skoro šest godina Dojlova je stigla na književni festival u Čikagu; i ceo njen svet se promenio u trenutku kada je fudbalerka po imenu Ebi Vambah ušetala u prostoriju. „I odjednom, tamo gde je nekada bilo ništavilo sada se nalazi jedna žena… ona mirno stoji tamo… istražuje taj prostor. Gledam u nju i preispitujem vlastiti život.“ Taj trenutak, piše Dojlova, vraća je u njenu ličnu divljinu; podseća je na to da ju je društvo ukrotilo, ali da je sloboda još uvek tamo negde. Ona je sve to ispričala svojoj terapeutkinji, koja ju je savetovala da ne može da veruje svojim osećanjima: „Dobre majke ne slamaju srca svoje dece, samo da bi sledile svoja“, zapisala je ona. Ali ubrzo nakon toga shvata da je tačno upravo suprotno: „Mojoj deci nije potrebno spasavanje. Moja deca treba da vide kako spasavam samu sebe.“ Uprkos tome što nikada nije ni poljubila ženu, ona zove Ebi, koju nije videla od Čikaga, i govori joj da je voli i da je odlučila da ostavi Krega zbog nje.

Ove dve žene su u braku već četiri godine: i kakav je osećaj, pitam, ne biti više sputan? „Osećam se kao da sam ista osoba“, kaže ona. „Ali mislim da sam došla do tačke u kojoj sama sebi predstavljam najveći problem u životu. Ne zadržavam se ni u jednoj vezi, religiji, identitetu ili poslu koji mi se učine pogrešnim.“ Život u divljini je ipak još uvek težak. „Ponekad ljudi misle da živimo u priči o Juliji i Juliji, u bajci, ali mi smo u braku, i on nas tera da se stalno bavimo našim problemima i odgajanjem tinejdžera.“

„Mi možemo da uradimo i teške stvari“, svojevrsna je autorkina mantra: odnosi se na njenu borbu da se oslobodi zavisnosti, ali i na priču o tome kako je digla ruke od vlastitog braka. A šta je „teškim stvarima“ u braku sa kojima se treba izboriti kako bi taj brak opstao? U braku sam 33 godine sa istim muškarcem i ne osećam se ni kao mučenica, ni kao žrtva. Ne osećam se kao da sam u okovima, ali je svakako bilo, kako bi Dojlova to rekla, „stravično teških“ momenata. Zanimljivo je i to da je bilo i momenata kada nisam bila sigurna zašto sam ostala u braku, a sigurna sam da je i on imao istih takvih momenata – međutim, sada kad smo u kasnim 50-im godinama, srećniji smo nego ikad pre. Iako je u sopstvenom slučaju osećala da bi bila „kukavica“ ukoliko bi ostala u braku sa Kregom nakon što je otkrila da ju je prevario, Dojlova kaže: „Ponekad je hrabra stvar koju radite nešto jedinstveno, i samo vi možete to da razumete. Ponekad je najhrabrija stvar kada uradite nešto za vlastito dobro. Nema teških i lakih stvari u životu. Obično se nađete pred dilemom da morate da 'birate između dva zla'.“

Autor: Džoana Murhed
Izvor: theguardian.com
Prevod: Kristijan Vekonj
Foto: Melissa Lyttle