Kada sam bio mali, majka mi je na tanjir krišom stavljala prokelj. Mrzeo sam te gorke kuglice ali je majka bila uporna. „Male su“, rekla bi kao da će ih mala veličina iznenada učiniti prihvatljivim.
Mislim da bi se Karlo Roveli lepo slagao sa mojom majkom. I on pokušava da privoli tešku publiku porcijom nečega što se teško guta: fizikom. I izabrao je sličan pristup objavivši ono što bi Selindžer nazvao „prilično žgoljavom knjigom“ od 78 strana, sa željom da svojim delikatnim pristupom izazove interesovanje za ovu temu.
Rođena iz serije članaka objavljenih u italijanskim novinama koji pokrivaju sedam tema, Rovelijeva knjiga potvrđuje jednostavnu istinu: fizika je predivna, inspirišuća i puna misterija. A zbog njenog tona bi se i Brajan Koks postideo. Elementarne čestice, piše Roveli, „ kombinuju se zajedno beskonačno kao slova kosmičke azbuke kako bi ispripovedala ogromnu istoriju galaksija, nebrojenih zvezda, sunčeve svetlosti, planina, šuma i žitnih polja, nasmejanih lica mladeži na žurkama i noćnog neba načičkanog zvezdama “.
I pored škrtog naslova, „Sedam lekcija o fizici“ nije udžbenik već knjiga namenjena ljubiteljima nauke. Obuhvata Ajnštajnovu teoriju relativiteta, kvantnu mehaniku i kosmos, ali i druge teme: od optike do kondenzovane materije i kvantne gravitacije. Roveli svaku temu razlaže i postavlja pitanja za koja naučnici još nisu našli konačne odgovore.
Ova knjižica nas poziva i na duboko razmišljanje. „ Razlika između prošlosti i budućnosti postoji samo tamo gde ima i toplote “, piše Roveli kao odgovor na pitanje kakvo običnog čoveka navodi na refleksiju mahom noću i uz flašu crvenog vina. „Šta je sadašnjost“, pita dalje on, i ukazuje da „u fizici ništa ne odgovara ideji sadašnjosti“. Protok vremena je samo pitanje statistike, kaže.
Roveli ima redak dar da vrhunske naučne teorije objasni jasno, bez ogromnih fusnota. „Planete kruže oko Sunca i stvari padaju jer svemir ima krivulju“, piše on sumirajući Ajnštajnovu teoriju.
Sve u svemu, ova spartanska knjiga pravo je osveženje za ovaj tip literature. Zainteresovati čitaoca je izazov ali ući dublje a istovremeno ostati pristupačan je nešto sasvim drugačije. Rovelijev povremeno raskošan ton ima svu slobodu. „ Usred beskrajnih arabeski obličja koja tvore stvarnost, mi smo samo mali ukras među bezbroj takvih ukrasa“, piše on.
Rovelijev pristup je osvežavajuć i zahteva čitaoca otvorenog za razmišljana kosmičkih razmera.
Izvor: theguardian.com