Laguna - Bukmarker - Gabrijela Garsija o debitantskom romanu „O ženama i soli“ - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Gabrijela Garsija o debitantskom romanu „O ženama i soli“

Gabrijela Garsija nije mogla ni da sanja da će njena književna karijera toliko brzo uzleteti i da će autori poput Roksane Gej govoriti o njenom romanu u superlativima.



Garsija je odrasla u Majamiju, a sada živi u Kaliforniji. Diplomirala je na univerzitetu Fordhem 2007. godine i radila za razne magazine – uključujući Njujork Tajms. Ipak, vratila se školovanju i 2015. dobila diplomu iz kreativnog pisanja na Purduu.

Tamo je, dok je radila na svojom završnom radu, upoznala buduću mentorku Roksanu Gej i rezultat svega toga je debitantski roman „O ženama i soli“ koji je već pre objavljivanja pobrao simpatije kritike.

Roman „O ženama i soli“ govori nekoliko generacija likova (i njihovim tajnama) koje žive na Kubi i u Majamiju. Priča počinje u fabrikama na ostrvu gde radnici uvijaju cigarete dok slušaju zabranjene audio knjige, a jedna od onih koja pokreće radnju romana je španski prevod „Jadnika“ Viktora Igoa. Polako dolazi do prve Kubanske revolucije.

„Bila sam na Kubi pre nekoliko godina i posetila sam izložbu u muzeju gde se nalaze pisma Viktora Igoa radnicima i borcima za kubansku nezavisnost“, rekla je autorka za Njujork Tajms. „Veoma me zainteresovao i fascinirao dijalog između pisca i jednog političkog pokreta pa sam počela da istražujem.“

Dok je istraživala književnu inspiraciju za imena cigareta – poput „Montekristo“ ili „Romeo i Julija“ – Garsija je otkrila da su poticala iz pera evropskih belih autora ili španskih doseljenika. „Počela sam da razmišljam o tome kako bi se lik poput Marije Izabel osećao u fabrici. I da li postoji način da se reči tog vremena pronađu? Kako su se priče prenosile, koliko su se menjale, ko ih je pričao? To mi je delovalo kao dobra polazna tačka i dobar deo romana se bavi upravo tim preispitivanjem priča i načinom na koji su prenošene – priče o nama koje sebi ne govorimo i one o kojima pričamo.“

Garsijina majka je Kubanka, a otac Meksikanac, pa je negde i očekivano da roman govori o rasizmu, seksizmu i klasizmu kako na Kubi tako i u Sjedinjenim Američkim Državama. Njena poetična proza živopisno govori o ovim temama i pomaže čitaocu da shvati mnoge istorijske događaje i njihov uticaj na pojedinca.

Američki deo priče nas vodi kroz svet zavisnosti od opijata. „Odrasla sam u Majamiju i mnogo volim taj grad“, kaže autorka i objašnjava zašto nije želela da stvori pročišćenu verziju priče o tom mestu. Neke od scena potiču iz njene mladosti i odlazaka u klubove, a tu je i scena koja se dogodila njenoj sestri. „Bila je u izlasku sa prijateljima i šetali su plažom kada su naleteli na telo koje je more izbacilo. Bili su maloletni i pili su pa su razmišljali da li da uopšte reaguju jer bi mogli da upadnu u nevolju. Ta scena mi je zauvek ostala u mislima.“

Roman „O ženama i soli“ je fascinatna priča koja, kako sam naslov sugeriše, govori o ženama različitih generacija i potezima koje su pravile kako bi stvorile bolju budućnost svojim ćerkama. Osvežavajuće nov glas na svetskoj književnoj sceni.

Autor: Danijel Andres Paluguaj
Izvor: miaminewtimes.com
Prevod: Dragan Matković


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
d i zoranić dizgram uvek je vreme za promenu laguna knjige D. I. Zoranić – Dizgram: Uvek je vreme za promenu
19.12.2024.
Poruke ispisane jezikom duše, praćene ilustracijama sa važnim značenjem, nalaze se u knjizi „Sebi duguješ sve“ D. I. Zoranića, poznatijeg kao Dizgram. Te poruke su tu da nas inspirišu da lakše i lepše...
više
aleksandar tešić što su koreni dublji, i stablo čvršće stoji laguna knjige Aleksandar Tešić: Što su koreni dublji, i stablo čvršće stoji
19.12.2024.
Pisac i tvorac mnogobrojnih mitoloških i istorijskih romana Aleksandar Tešić slobodno se može proglasiti zaslužnim za postavljanje temelja srpske epske fantastike. U ekskluzivnom intervjuu za Kurir Te...
više
o romanu katerinin osmeh ko je bila majka leonarda da vinčija  laguna knjige O romanu „Katerinin osmeh“: Ko je bila majka Leonarda da Vinčija?
19.12.2024.
Misterija koja intrigira i buni stručnjake vekovima jeste: ko je tačno bila majka Leonarda da Vinčija? O njoj se zna nekoliko činjenica. Zvala se Katerina, a negde oko 1451. godine je bila u ve...
više
prikaz romana dan majkla kaningema o gubitku mladosti i istrajnosti žudnje laguna knjige Prikaz romana „Dan“ Majkla Kaningema: O gubitku mladosti i istrajnosti žudnje
19.12.2024.
Jedini problem sa Majklom Kaningemom je što posle njega ne možete čitati dela običnih smrtnika. On je najelegantniji američki pisac! Elegancija, doduše, nije toliko na ceni u epohi u kojoj od „važn...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.