„Fizika elementarnih čestica“ Frenka Klouza – sažeti prikaz sažetog priručnika

Frenk Klouz je napakovao dosta informacija u ovaj „sažeti“ priručnik (primetićete da nema pomena o težini štiva!). To mu je ujedno i najbolja strana ali i potencijalna mana. Čitalac koji se dohvati ove knjige očekujući lagano, munjevito upijanje fizike elementarnih čestica, grdno će se prevariti. Ukoliko istrajete u čitanju, vaši napori će biti u potpunosti nagrađeni. U deset konciznih poglavlja, iako gusto nafilovanih, Klouz pokriva sve – od osnovne podele elementarnih čestica i tri tipa materije do kvantne hromodinamike, porekla mase i još pride nerazumljivih pojmova poput tamne materije.

Prva četirii poglavlja pružaju poseban ugođaj. Jedna od prednosti koje autor poseduje je njegovo umeće da učini dovoljno toga razumljivim i pristupačnim koristeći se analogijama i podrobno objašnjavajući termine i jedinice kojima se fizičari koriste, kao što su, na primer, elektornvolti. Njegovo pisanje je dosledno, skromno i zabavno na uvrnut način, ali nikada nećete imati utisak da zaglupljuje glavnu temu ili da se koristi prečicama koje samo mogu dovesti do nerazumevanja štiva. Ova poglavlja, sama za sebe, služe kao zavidan mini-uvod.

Iako vredni truda, moram priznati da su mi u par navrata peto i šesto poglavlje kušali strpljenje: tu je fokus na istoriji i razvoju akceleratora i detektora elementarnih čestica. Iako se slažem da je posvećivanje pažnje eksperimentalnom delu fizike elementarnih čestica neophodno za razumevanje trenutnog stanja u ovoj nauci, autorovi opisi ciklotrona, sinhrotona, linearnih akceleratora, emulzija, komora sa mehurićima i iskrama, detektora neutrina i drugi, bi više poslužili svrsi da su sadržali manje istorijskih detalja, jer to jesu zanimljiva ali ne i previše nužna saznanja.

Razmišljajući o poslednja četiri poglavlja knjige, potrebno je naglasiti da su napisana pre nego što je Higsov bozon otkriven na Velikom hadronskom sudaraču (LHC) u julu 2012, tako da postoje neke spekulacije vezane za LHC koja bi u dopunjenom izdanju bila ili ažurirana ili izbačena. Isto tako, ne možemo a da se ne zapitamo, na osnovu onoga što sada znamo, da li spekulativnim idejama poput supersimetrije, koju tek treba eksperimentalno dokazati, nije posvećeno dovoljno pažnje. Ali ovakva cepidlačenja nimalo ne umanjuju značaj zavodljivoj i žustroj raspravi o standardnim modelima, antimateriji i pitanjima koja i dalje ostaju otvorena. Klouzov jasan, ujednačen pristup treba zdušno pozdraviti. Takođe treba naglasiti da knjiga sadrži mnoštvo korisnih dijagrama i tabela, čak i nekoliko jednačina i formula.

S obzirom na tematiku ove knjige, fer je priznati da bi ocenjivanje zvezdicama delovalo previše standardno i uobičajeno. Tako da ću ovu ocenu prevesti na jezik i rečnik fizike elementarnih čestica: na pentakvarkovoj skali ocenjivanja knjiga (pentakvark još uvek nije eksperimentalno dokazan, postoji samo hipotetički) ovoj knjizi dodeljujem dva pozitivno naelektrisana K mezona. Ukoliko vas moja ocena tera na razmišljanje i golica vam maštu, savetujem vas da se latite ovog fenomenalnog uvodnika.

Autor: Alvaro Zinos-Amaro
Izvor: popsciencebooks.blogspot.com
Prevod: Aleksandra Branković