Koosnivača „Najkija“, Fila Najta, nazivaju najmoćnijim čovekom sporta zato što je zbog njega svet počeo drugačije da se bavi sportom, a sportisti počeli da veruju da mogu postati šampioni. Ali mnogo pre nego što je slogan „Just do it“ postao standardna fraza, a znak „Najkija“ svima prepoznatljiv, Fil je bio samo dečak iz Portlanda koji je sanjao da će igrati u glavnoj ligi.
„Sve do 14 godine sam bio siguran da ću biti igrač bejzbola u velikoj ligi. Ali usledilo je ružno buđenje kada sam izbačen iz srednjoškolskog tima“, kaže Najt. Umesto da postane dijamant bejzbola, Fil je počeo da trči i 1955. godine je upisao fakultet u Oregonu gde ga je na stazi čekao renomirani trener Bil Boverman.
Najt naziva Bila „najboljim trenerom koji je ikada postojao“, ali osim ljubavi prema trčanju, njih dvojica su bili ubeđeni da su patike za trčanje, koje su se tada koristile, usporavale trkače. I tako je Fil počeo da uvozi kvalitetnije patike iz Japana, a 1964. godine, uz rukovanje i sa po 500 dolara, Fil i Bil su pokrenuli
Blu Ribon (
Blue Ribbon Sports).
Tokom prvih godina, Fil je prodavao patike direktno iz svog automobila. Zatim su 1972. godine počeli proizvodnju sopstvenih patika tako što je Bil koristio aparat za vafle svoje supruge da napravi patiku sa vučnom snagom većom od one koja je postojala na tržištu. „Ideja je bila da napravimo patike kakve trkači žele“, rekao je Fil.
Novi dizajn je doveo do revolucije u trčanju i inspirisao je Fila i Bila da promene ime svoje kompanije. Fil kaže da je jedan od tadašnjih 45 zaposlenih predložio „Najki“ od imena grčke boginje pobede Nike. „Predlog je bio i ’missile’ (raketa) za šta smo smatrali da naglašava brzinu, ali je sa marketinške strane zvučalo grubo“, rekao je Najt. Nikada nije u potpunosti zavoleo novo ime, ali kaže da mu je vremenom priraslo srcu. „Poprilično mi se dopada sada.“
I do čuvenog simbola (logoa) su došli na sličan način. „Sada kada smo imali ime, bio nam je potreban znak da ga stavimo na patiku. Bila je to 1971. godina i ’Ford’ je potrošio 2 miliona dolara da dobije zaštitni znak. Nismo imali 2 miliona, pa sam otišao u portlandski grafički centar gde sam sreo ženu koja nije imala dovoljno novca da kupi haljinu za maturu“, priča Najt. „Ponudio sam joj posao. Platio sam je 2 dolara po satu i provela je 17,5 sati radeći. Znači 35 dolara i smislila je ono što je sada poznato kao ’swoosh’.“
Kada je 1980. godine „Najki“ posto javna kompanija, Fil je autorki znaka dao nekoliko stotina akcija kompanije koje ona poseduje i danas kada vrede zaista mnogo. „Dobro joj ide“, kaže Najt.
Bil je preminuo 1999. godine, ali Fil kaže da je uticaj koji je njegov legendarni trener imao na njega neizbrisiv: „Bio je sjajan lider i veliki čovek, a to što sam uspeo da sarađujem sa njim je bilo ostvarenje velikog sna“, kaže Najt. „Učio nas je kako da se u takmičarskom duhu nosimo sa teškim izazovima. Naravno, reč je bila o trčanju i o tome kako se pripremiti za takmičenje, kako se takmičiti bolje nego što mislimo da možemo i kako da prihvatimo pobedu i poraz.“
Još jedan veliki gubitak Najt je doživeo 2004. kada je njegov sin Metju preminuo tokom nezgode prilikom ronjenja. Ovakva vrsta tragedije je nešto što nijedan roditelj ne bi smeo da doživi. „Ostario sam mnogo brže“, rekao je. „Met ima dva sina od kojih je jedan slika i prilika svog oca. Sjajna su deca i od velike pomoći.“
Danas „Najki“ sarađuje sa mnogim sportskim veličinama poput Serene Vilijams, Mije Ham, Rafaela Nadala i Tajger Vuds. U Bivertonu u Oregonu se nalazi „Najkijeva“ istraživačka laboratorija gde mnogi elitni sportisti dolaze da probaju nove proizvode. „Veoma su zahtevni. Žele lakše, bolje i brže patike, kao i lakšu, bržu i bolju odeću“, kaže Fil. „I dalje sam veoma uzbuđen kad upoznajem najbolje svetske sportiste. To se nikada neće promeniti. Takav sam bio i sa 12 godina, takav sam i danas.“
Najt kaže da postoje dani kada razmišlja o tome šta je „Najki“ postao. „Znali smo da će se industrija proširiti. Ali nismo znali da ćemo ovako uspešno učestvovati u tome. Od prvih dana je to bio rad iz ljubavi i tako je i danas. Ovo je divna industrija i ljudi koji u njoj rade vole svoj posao.“
Jedno od najčuvenijih partnerstava koje je „Najki“ sklopio je sa globalnom zvezdom i sportskom ikonom Majklom Džordanom. Ugovor je sklopljen još 1984. godine, pre nego što je Džordan i kročio na teren „Čikago bulsa“. „Bio je sjajan igrač, zgodan, jasno je govorio i bio obrazovan, ma bio je savršen“, kaže Fil.
Tokom godina, Majkl Džordan je postao brend unutar brenda. „Najki“ prodaje gotovo duplo više džordanki danas nego u vreme kada je on bio na vrhuncu karijere: „Postalo je veće od samog čoveka. To je sada nešto što postoji samo za sebe.“
Još jedan „Najkijev“ sportista je mega zvezda golfa Tajger Vuds. Mnoge kompanije su odbacile Vudsa nakon što je skandal o prevari dospeo u sve tabloide i nacionalne vesti, ali „Najki“ je odlučio da ostane uz njega. „Mislimo da su sportisti ljudska bića koja imaju mane kao i svi drugi. Tajgera znamo 18 godina, sarađivali smo sa njim 15, i mislimo da je u suštini veoma, veoma dobar čovek, i da će ljudi to shvatiti.“
Sedmostruki osvajač „Tur de Fransa“ Lens Armstrong kaže da su Fil i „Najki“ bili uz njega kroz sve uspone i padove njegove karijere – poput optužbi za doping. „Kada osvojite tur, mnogi ljudi vas pitaju svašta, pitaju kako, mnogi imaju ozbiljna pitanja, a ovi ljudi nikada nisu ustuknuli. Veoma to cenim i ovo je oduvek bilo sjajno partnerstvo“, kaže Armstrong.
Lensovo partnerstvo sa „Najkijem“ takođe pokreće i ideju žutih narukvica „Livestrong“. Zarada od njihove prodaje ide u fondaciju „Lens Armstrong“ koja pomaže ljudima obolelim od raka. Prodato je više od 80 miliona ovih narukvica. „Kroz ovo partnerstvo, Fil i ’Najki’ su pomogli da se sakupi preko 93 miliona dolara za borbu protiv raka“, kaže Lens. „To je skoro četvrtina onoga što smo skupili tokom celog postojanja.“
Izvor: oprah.com
Prevod: Dragan Matković