Euforija

Današnji novi ulov je posvećen Silviji Plat. Švedska autorka Elin Kalhed se hrabro upustila u istraživanje njenog života i napisala roman „Euforija“, koji će se zasigurno dopasti svim ljubiteljima ove velike pesnikinje. Autorka zamišlja poslednje godine života Silvije Plat u ovoj fantastičnoj knjizi koja istražuje mračnu putanju njenog života, koja ju je dovela do samoubistva. Iako je njen kraj bio tragičan, ovo nije roman o njenoj smrti, već o njenom životu. Bićete u njenoj koži, zaljubljeni u pisanu reč i zarobljeni u tuđoj senci.

Na samom početku romana Silvija Plat sastavlja spisak razloga da se ne ubije. Zatim nas autorka vraća godinu dana unazad kada je Silvija bila srećna i na pragu boljeg života u novoj zemlji sa svojom porodicom. Pita se da li će moći da usreći svog muža i decu i da li će konačno iz njene glave nestati crne misli. Ted joj je bio partner u svemu; bili su par intelektualaca koji je grabio kroz život i imao sve što je želeo. Ali sada Ted lagano bledi u svom ateljeu za pisanje, dok se Silvija oseća kao životinja opsednuta svojim mladuncima. Ona toliko želi da piše, voli, živi, da ostavi trag u svetu. Ona se pita u čemu leži njena besmrtnost, u deci koju podiže ili u rečima koje u ukradenim trenucima zapiše na papiru.

Silvija često razmišlja o tome kako društvo ima određena očekivanja od žena poput nje. Oseća da mora da prihvati tu paradigmu, da priređuje večernje zabave za komšije, da se smeška dok sve u njoj gori da bude više od majke, supruge i domaćice. Želi da istraži svoju kreativnost i da bude intelektualka, poput njenog muža, na kojeg je ljubomorna jer može da razvija svoj talenat. Majci i drugim ljudima govori da je srećna, ali to je daleko od istine.

Kad Ted počne da se zanima za spisateljsku karijeru komšijine ćerke, Silvija postaje sve ljubomornija. Svaki dan je bitka da pokaže svetu za šta je zaista sposobna. Voli pisanje, reči, misli i pesme, ali joj nije dozvoljeno da razvija svoj talenat. Nesrećna i neshvaćena, sve više tone u depresiju.

Ted mrzi život na selu i žali što je napustio London, iako je to bila njegova ideja. Silvija je napustila sve kako bi mu pomogla da ostvari svoje snove i postaje svesna da je ta žrtva bila uzaludna. Nalazi se u zatvoru koji joj je on stvorio, a on je ostavlja i odlazi sa ljubavnicom u novi život. Silvija tada odlučuje da se spakuje i vrati u London sa decom, gde će konačno početi da radi na svojoj karijeri. Postaje manična u svojoj upornosti i odlučnosti da zablista, radi i stvara velika dela. Iako znamo da se njena priča završava tragično, ovaj roman joj daje glas i osvetljava njen život, a ne njenu smrt.

Čak i ako ne znate ništa o Silviji Plat, ovaj roman će vas zaintrigirati. Priča o jednoj ženi, njenom braku, usponima i padovima i njenim unutrašnjim borbama. Ovo je živopisan portret jednog blistavog uma koji se bori sa svetom, sa onima koje voli i sa samom sobom.

Silvija Plat je rođena u Bostonu 1932. godine. Veći deo života se borila sa kliničkom depresijom. Bila je udata za Teda Hjuza, koji je u to vreme bio mnogo poznatiji od nje. On je pisao, a ona je prekucavala njegovu poeziju. Dobili su dvoje dece, i život im je ličio na bajku, ali idila nije dugo potrajala. Silvija je ostavila dubok trag u književnosti. Njena prva zbirka pesama „Kolos“ objavljena je 1960. godine, a zbirka „Arijel“, u kojoj je većina pesama napisana u nedelji kada je izvršila samoubistvo, posthumno je objavljena. Osim ove dve zbirke, napisala je mnoštvo drugih dela, ali posebno se ističe njen roman „Stakleno zvono“.

Autor teksta: Dunja Lozuk