Autorka hita „
Orion i Mrak“
Ema Jarlet otkriva svoju opsesiju mrakom, kako nastaju priče i junaci koje ilustruje i u kome je pronašla inspiraciju za svoje čarobne slikovnice koje nakon objavljivanja nestaju sa polica knjižra brzinom munje.
Jedna od Vaših prvih knjiga je o mesecu, sada je o mraku. Da li je noć Vaš „đir“ i da li se plašite mraka?
Zaista je noć moj fazon, zar ne? Moja tata voli astronomiju i sećam se kako mi je kao detetu pokazivao svu lepotu večernjeg neba, zvezde, mesec i planete, kroz razne čudne i predivne teleskope…. Čudno je koliko je to zapravo podsvesno uticalo na mene. Svaki put kad se zagledam u nebo noću, bez zadrške pogledom tražim i prepoznajem što više sazvežđa, a Orion je uvek prvi, razume se!
Nikada se nisam zaista plašila mraka, više me je plašilo kako lepe stvari mogu da postanu užasavajuće kada padne noć. Kada sam bila mala, iz meni neznanog razloga su moji roditelji u gostinjskoj sobi držali na kauču dva džinovska plišana medveda (bizarno!). U toku dana mi nisu toliko smetali, ali noću, kada bih prolazila pored njih na putu do kupatila, bili su zastrašajući!
Kako ste na kraju došli do toga kako treba da izgleda Mrak, a kad bolje razmislim, odakle je potekla ideja?
Znate šta, baš kao i u priči, Mrak se iznenada pojavio u mojoj svesci za skiciranje. Uopšte nemam predstavu odakle se stvorio – pojavio se u mojoj mašti i preko olovke se preneo na papir. Naravno da je bilo potrebno malo dorade do konačnog izgleda kakav ima danas, ali sve u svemu je to isti taj Mrak koji je oduvek i bio.
Odakle crpite inspiraciju za svoje priče i da li krećete u proces od reči ili ilustracija?
Obožavam da čitam predivna ostvaranja velikana poput Roalda Dala,
K. S. Luisa i Džulije Donaldson, koja me inspirišu. Ali ona prava inspiracija za moje priče proističe iz prostog posmatranja i upijanja sveta oko sebe. Volim da upotrebim nešto što svi znamo ili što smo svi iskusili u ovom ili onom obliku (kao što su strah od mraka, ili meseca), i osmislim osnovni koncept koji će mi pomoći da o tome pripovedam… Na primer, ako se plašite mraka, šta bi se dogodilo kada bismo ga sreli? Kada nabasam na ideju koja mi se mnogo sviđa, oko nje gradim priču. Vizuelni sam tip, pa tako čim imam ideju za priču, odmah razmišljam u slikama i pripovedam je tako u mislima. Ponekad mi se ideja mesecima krčka u glavi, a onda jednog dana sednem za svoj radni sto i priča prosto u celosti izleti iz mene. To se desilo sa „Orionom i Mrakom“.
Ko Vas je inspirisao dok ste studirali?
Tokom studija su me veoma inspirisali moji tutori, ali i moje kolege, studenti. Pohađala sam Univerzitet Falmut, i studenti tamo su sjajni. Sećam se da bih u studiju posmatrala i pomišljala kako nema šanse da uspem kao ilustrator zbog toga koliko su ostali radovi bili bolji od mojih. Bez takve inspiracije i takmičarskog duha sumnjam da bih danas bila tu gde jesam.
Tokom studija sam zaista volela ilustracije nekadašnjih studenata mog univerziteta, poput Liv Bargman, Ovena Dejvija i Toma Frosta. Izvan te hemisfere, tada sam cenila i radove Dejvida Robertsa, Kventina Blejka, Olivera Džefersa, Aleksa T. Smita, Emili Gravet, Džeka Hadsona, Lore Karlin, i mnogih drugih.
Ovu knjigu krasi i Vaš sjajan rukopis. Da li ste izučavali tipografiju tokom studija?
Nisam! Pre univerziteta sam maturirala na grafičkom dizajnu, tako da verujem da sam tu svašta pokupila… i zaista u tome uživam. Volim da eksperimentišem oblicima slova i stvaram nešto potpuno unikatno i specifično za prostor na papiru koji će ta slova ispuniti. Volim digitalne fontove, ali mi je srce naklonjeno slovima ispisanim rukom… Ne umem rečima da objasnim koliko me pisanje rukom ispunjava… Znam samo da je to tako!
Šta Vas je navelo da se opredelite za formu slikovnica da biste kanalisali svoju strast za ilustracijom?
Sviđa mi se to – strast za ilustracijom. Još od kenjkavog deteta pa sve do odraslog doba, slikovnice su mi oduvek ispunjavale srce i dušu. Sećam se, kad sam imala 4 godine, kako sam pokušavala da ubedim roditelje da mi dopuste da obojim celu knjigu Beatriks Poter, a kad sam imala 6 godina, kako sam prectravala ilustracije iz raznih slikovnica. Kada sa osvrnem na svoj život, slikovnice su oduvek bile deo njega, pa mi je bilo očigledno da ću nekako tim putem i nastaviti.
Autor: Sara Juman
Izvor: picturebooksblogger.wordpress.com
Prevod: Aleksandra Branković
Foto: Emma Bennett