Elizabet O’Rork: Nemojte da odugovlačite, počnite da pišete

U ekskluzivnom intervjuu sa književnicom Elizabet O’Rork razgovaramo o njenom romanu „Pakt sa đavolom“. U pitanju je pikantna ljubavna priča koja je postala pravi hit na Bukstagramu i jedva čekamo da o tome više saznamo!

Šta je tema vašeg romana „Pakt sa đavolom“?

„Pakt sa đavolom“ je priča o Hejzu, holivudskom plastičnom hirurgu koji je umoran od sveta, i Tali, njegovoj privremenoj kućnoj pomoćnici koja je uskočila kao zamena za svoju najbližu prijateljicu. Tali ne želi da ima ikakve veze sa Hejzom, koji mnogo pije i plaši se vezivanja, ali polako počinje da uviđa da on ima i sasvim drugačiju stranu, pa protiv svoje volje počinje da se u njega zaljubljuje.

Šta vam se najviše svidelo kada ste stvarali Hejza Flina?

Pisanje o Hejzu je bilo baš zabavno, naročito u prvim poglavljima, jer je užasan i daje sve od sebe da opravda to što Tali misli da je on kreten. Svidela mi se ideja da stvorim junaka koji stalno govori najgore moguće stvari.

Šta vas je inspirisalo da napišete ovaj roman?

Da budem iskrena, inspirisala me je serija „Lucifer“. Svidelo mi se to što je glavni lik bio tako grozan, a u isti mah koliko skrhan toliko i sladak. Ovo je knjiga koju sam najlakše napisala jer sam imala utisak da vrlo dobro poznajem Hejza.

Da li postoji neko poglavlje koje jedva čekate da čitaoci pročitaju?

Mnoge scene u ovoj knjizi mi se jako sviđaju, ali ako bih morala da odaberem jednu, verovatno bi to bila ona kada se Tali predstavlja kao Hejzova devojka i upoznaje njegovog groznog oca i maćehu... i tada shvata da se Hejzu verovatno odmah svidela.

Koliko vam je bilo potrebno vremena da napišete „Pakt sa đavolom“?

Prvu ruku ovog romana sam napisala baš brzo. Veći deo knjige sam završila za nekih nedelju dana, ali sam narednih godinu dana provela petljajući po tekstu, menjajući ciljeve i motivaciju likova i korigujući ga. Čak sam napravila i jednu veću pauzu tokom koje sam napisala vampirsku trilogiju, pa sam se nakon toga vratila ovoj knjizi.

Kako izgleda vaš radni dan? Da li se budite rano, a pišete popodne? Da li pravite nacrt za ono što ćete pisati?

Obično ustanem oko šest, razvlačim se po kući, a onda prosto nastavim sa pisanjem tamo gde sam stala prethodne noći, bilo da je u pitanju stvaranje ili korigovanje teksta. Ponekad napravim pauzu od sat vremena da bih vežbala ili otišla u prodavnicu, a zatim nastavljam da radim sve dok deca ne dođu kući, a sa radom nastavljam tek kada oni odu na spavanje, negde od deset sati pa sve do ponoći. Ne pravim nacrt – samo zapišem grubu verziju priče, a zatim je iznova čitam i usput označavam mesta na kojima treba nešto da se doradi. Do momenta kada je knjiga gotova, pročitala sam taj tekst toliko mnogo puta da više nikada ne želim da ga vidim.

Da li ste oduvek želeli da budete spisateljica?

Da! Oduvek. Iz tog razloga je samoobjavljivanje izuzetno. Kada sam bila na koledžu, šanse da bude objavljeno nešto što sam ja napisala bile su ravne dobitku na lutriji. To je bila moja velika želja. Samoobjavljivanje daje svakome šansu da se oproba, a isto tako vam i šansu da napredujete. Izdavačke kuće su izbirljive, a ovim putem sam dobila povratne informacije od onih koji vole ljubiće koje su mi dale dovoljno samopouzdanja da nastavim sa pisanjem.

Koji je vaš omiljeni deo procesa?

Sviđa mi se to što mi omogućava da čitam onakvu knjigu kakvu bih zaista volela da čitam. Na primer, tokom pandemije, nedostajali su mi Havaji i želela sam da pročitam ljubić čija se radnja tamo odvija, na mojim omiljenim mestima, tako da sam takvu knjigu i napisala. Žudela sam za ljubićem čija je radnja smeštena u neprijateljski nastrojeno radno okruženje, ali sam želela da junakinja bude totalni negativac, pa sam i to napisala.

Kada čitaoci mogu da očekuju vašu novu knjigu?

Uskoro će biti objavljene dve knjige (a možda i više od dve) koje se dešavaju u istom svetu o kome sam pisala u knjizi The Summer We Fell. Kejlebova priča bi trebalo da izađe u septembru, a knjiga o Beku u januaru.

Da li želite još nešto da dodate za kraj?

Ukoliko ste ambiciozan pisac, nemojte da odugovlačite sa tim dvadeset godina kao ja. Žao mi je što nisam počela da se bavim pisanjem na koledžu.

Autor: Karli-Rej
Izvor: heyitscarlyrae.com
Prevod: Kristijan Vekonj