Autorka nam prenosi najskrivenije tajne Svetog pisma – izuzetno dirljivo.
Dete će vas voditi
Za „Iskupljenje ljubavi“, jedan od najbolje prodavanih romana o hrišćanstvu svih vremena (prodat u preko milion primeraka), i karijeru jedne od najtalentovanijih autorki među hrišćanskim piscima, zaslužan je jedan osmogodišnjak i njegov jednostavan poziv. Jednog dana, pokucao je na vrata Fransin Rivers i rekao: „Imam crkvu za vas!“ On nikako nije mogao da zna da je ona pred razvodom, a njen život u rasulu. Nevoljno je prihvatila njegov ljubazan poziv, a ostatak priče je istorija, od koje je čitav svet imao koristi.
Nikad ne možete znati ko će prihvatiti vaš odvažan poziv da čujete reči Gospodnje. Nakon toga, ona i njen suprug Rik su otvorili svoj dom za proučavanje Biblije, čemu se Fransin potpuno posvetila. Iako je odrasla u hrišćanskoj porodici, shvatila je da svako mora svojim srcem da dođe do vere. U to vreme, Fransin je širokom auditorijumu bila dobro poznata kao autorka istorijskih ljubavnih romana. Nakon duhovnog preobražaja, osetila je da je Bog podstiče da ponovo piše – ovog puta u drugom pravcu – o Bogu i njegovoj beskonačnoj ljubavi za svakog od nas. Nakon izuzetno napetog stvaralačkog perioda nastao je roman „Iskupljenje ljubavi“.
Lažan početak njene književne karijere
Fransin je diplomirala engleski jezik i žurnalistiku. Prvi roman je napisala 1979. kao odgovor na izazov njenog supruga, Rika. Čim je objavljen njen prvi rukopis, nije bilo povratka – napisala je još deset romana. Ovaj deo svog opusa naziva svojim P.H. (Pre Hrista) delima. Zbog svojih jakih ubeđenja i vere, Fransin se pobrinula da ova dela nikad ne dožive reizdanja – to je za pisce izuzetno retko. Zbog čega? U svom novom životu, jedino što želi je da sledi i slavi svog Spasitelja. Fransin predstavlja odličan primer da pokajanje ne podrazumeva samo grižu savesti, već i delanje... a možda i poneki dolar.
Prioriteti i novi pravac
Fransin otvoreno priznaje da je njeno pisanje iz ranog perioda postalo njen „identitet“. Nakon što je život posvetila Isusu, imala je autorsku blokadu koja je trajala tri godine. Bog joj je otvorio oči i pomogao da vidi da je pisanje za nju bilo neka vrsta idola. Nakon što je preispitala svoje prioritete i postavila Boga na prvo, porodicu na drugo, a pisanje na treće mesto, razvila je strast prema proučavanju Božje reči. Proučavanje proroka Osije, konačno je srušilo sve zidove koje je podigla oko svog srca i pružilo joj uvid u to koliko je duboka, strastvena i strpljiva ljubav koju Bog pruža svakom od nas. Tada je osetila da je Bog poziva da ponovo piše.
Ovaj poredak prioriteta se do danas nije promenio. Fransin i Rik veruju da način na koji se odnosite prema novcu otkriva šta vam je u srcu i šta je primarno u vašem životu. Iz zahvalnosti prema Bogu, koji ih je sa ljubavlju prigrlio i spasao, prihod od njene prve hrišćanske knjige „Iskupljenje ljubavi“ vratila je Bogu. A on je njima poslao blagoslov koji se novcem ne može kupiti: brak obnovljen u ljubavi prema Bogu, koji traje 43 godine, sa troje divne dece i petoro gotovo savršenih unuka, i posvećeno služenje Bogu koje je dirnulo srca miliona ljudi zahvaljujući njenim izuzetno dubokim i potresnim romanima.
Zasnovano na Božjoj reči
Fransin je ljubav prema Bogu motivisala da tokom čitave godine iščitava Bibliju, i to Tindejlovu „One Year Bible“ i „One Year Chronological Bible“. „Neverovatna je mudrost koju primite“, kaže Fransin, „kada istovremeno čitate Novi i Stari zavet i povremeno čitate Bibliju po hronološkom redosledu.“ Fransin i Rik su posvećeni učenici Božijeg slova i već 27 godina organizuju proučavanje Biblije u svom domu. Fransin je osam godina sa uživanjem izučavala Bibliju u okviru programa „Bible Study Fellowship“, koji svima toplo preporučuje. „Nikada ne može biti previše Božje reči i njegovih uputstava za život“, izjavila je. „To je ono što je svetu očajnički potrebno.“
Most između dva sveta
„Iskupljenje ljubavi“ je prvi roman koji je Fransin napisala nakon duhovnog preobražaja i njen omiljeni roman. Napisala je priču za sve one čitaoce koji su voleli njene knjige dok je pisala uzbudljive istorijske ljubavne romane za široki auditorijum. „Očajnički sam želela da im pokažem“, rekla je, „razliku između erotske ljubavi i prave ljubavi prema Hristu.“ To je njena objava vere u Isusa i njegovu sveopštu ljubav. „Iskupljenje ljubavi“ je ponovo ispričana priča o Gomeri i Osiji. Fransin je vrlo mudro smestila priču u Kaliforniju u doba Zlatne groznice. Karen Kingsberi, jedna od autorki iz Njujorka čiji su romani najprodavaniji, tvrdi da ova knjiga „na vrlo poseban način prenosi ogromnu i neopisivu ljubav boga pravo u srce čitaoca“. Liz Kurtis Higs, druga autorka bestselera iz Njujorka, ocenila je roman kao „remek-delo koje prevazilazi alegoriju dotičući čitaoca u dubinu duše u kojoj se rađa vera“.
Priča u pozadini romana „Iskupljenje ljubavi“
Glavni lik, Anđela, od muškaraca ne očekuje ništa osim izdaje. Nakon što je kao dete prodata i primorana na prostituisanje, mržnja je za nju postala način preživljavanja. Sve se menja kada upozna Majkla Osiju, čoveka koji svim srcem veruje u Boga, i koji oseća da ga Bog poziva da je oženi i voli bezuslovno. Iako led u njenom srcu, ispunjenom mržnjom, polako počinje da se otapa, ona se ipak povlači u tamu. Ali Majkl Osija je neće pustiti i uprkos ogromnom bolu koji oseća, on je i dalje voli bezuslovno. Njeno isceljenje konačno dolazi od Onoga ko je voli više od Majkla Osije. Jedino sam Bog joj donosi konačno izlečenje.
Priča koja se neprekidno prodaje
Budući da je reč o književnom remek-delu koje prikazuje beskompromisnu ljubav prema Bogu, mnogi smatraju da zaslužuje filmsku verziju. Fransin je već dobijala ponude, ali čeka da dobije pravu ponudu koja će joj omogućiti punu kontrolu nad kreativnim procesom i doneti slavu Bogu. Njena knjiga „The Last Sin Eater“ ekranizovana je 2007. Film su režirali i producirali Majkl Lendon Mlađi i Brajan Bird i dostupan je na DVD-u.
Tajna njenog uspeha
Nakon romana „Iskupljenje ljubavi“, Fransin je objavila preko dvadeset hrišćanskih romana, od kojih svaki počinje pitanjem, na koje se borila da odgovori. I svaki od njih napisan je sa ciljem da dotakne one koji možda ne čitaju Bibliju i potakne ih da osete glad i žeđ za pravim stvarima.
Sam Bog daje kraj i odgovor. Njeni romani se bave stvarnim problemima motivišući čitaoce da preispitaju sopstvena uverenja, istovremeno ih hipnotišući svojim majstorskim pripovedanjem. Romani ove autorke dobili su mnoge nagrade uključujući „RITA“ nagradu (nagrada za najbolji ljubavni roman), izuzetno cenjenu „Kristi“ nagradu, Zlatnu medalju Evangelističkog udruženja izdavača, kao i Počasno priznanje za izuzetne književne talente. Osim toga, 1997. primljena je u Američku kuću slavnih pisaca ljubavnih romana. Njena dela su prevedena na preko dvadeset jezika.
Za Fransin, pisanje predstavlja jedan vid obožavanja Boga, i kroz nju Sveti Duh dopire do srca mnogih probližavajući ih veri. Ona izaziva svoje čitaoce da se promene iz korena.
U nastavku pročitajte intervju sa autorkom u kom govori o svojoj karijeri i o životnim proritetima.
Koju knjigu je bilo najteže napisati?
Najteže mi je bilo da napišem „The Atonement Child“ jer sam morala da se suočim sa abortusom koji sam imala u prošlosti. Gospod me je dugo podsticao da radim na toj priči, ali ja nisam želela da se vraćam i ponovo proživljavam prošlost. Kada sam se konačno predala i počela da radim na tome, u potrazi za informacijama obratila sam se savetovalištu za trudnice „Santa Rosa“i završila sam u grupi za izučavanje Biblije nakon abortusa. Tokom čitavog rada na ovoj knjizi u trajanju od godinu dana, ljudi su se molili za mene. Svaki lik u knjizi je na neki način doživeo trauma zbog abortusa. Bila je to veoma teška godina, ali je meni lično donela najviše isceljenja. Gospod je dovršio taj proces mog unutrašnjeg isceljenja, i zahvaljujući tome, sada mogu otvoreno da govorim o tom iskustvu i zbog čega sam bezrezervno protiv abortusa.
Kao hrišćanski pisac, šta je to što želite za svoje čitaoce?
Molim se i nadam da će svaka priča podstaći čitaoce da ozbiljno preispitaju svoju veru i koji je njen smisao u našem pluralističkom društvu. Želim da budu gladni i žedni Isusa, i molim se da se svako od njih potpuno preda Bogu i iskusi slobodu koju sam ja iskusila. Želim da ohrabrim i izazovem i utešim. Pre svega, želim da kroz svoje pisanje ispoljim svoje obožavanje prema Isusu.
Koji savet biste dali mladom piscu?
Posvetite svoj rad Gospodu. Pišite ono što biste želeli da čitate. Pišite sa strašću koja dolazi iz vašeg srca i duše. Pišite za publiku koju čini samo Jedan - Isus.
Možete li da objasnite razliku između „hrišćanskog pisca“ i hrišćanina koji piše?
Ima mnogo dobrih i uspešnih pisaca koji su hrišćani. Oni pišu o čemu god požele i to je ponekad prožeto hrišćanskim pogledom na svet. Ovi pisci su upućeni u tržište, u to šta se prodaje, a šta ne. Vera i Hrist se ne predstavljaju otvoreno. Hrišćani pišu u svim žanrovima.
Za hršćanskog pisca, Isus je u središtu svake priče. Osnovni razlog za pisanje mora imati veze sa verom i Hristom i s tim šta znači živeti kao njegov sledbenik. Ja sam hrišćanski pisac. Bez Isusa, ja nemam priču koju bih ispričala. On je u središtu svake faze mog rada.
Šta je vaš sledeći projekat ili knjiga?
Završavam istorijski roman koji se događa u malom gradu u severnoj Kaliforniji i bavi se napuštenom devojčicom, pastorom i njegovim sinom. Radni naslov je „The Bridge to Haven“(„Most do utočišta“). To je na neki način alegorija o duhovnoj borbi za svakog vernika i koliko god da je duboka i dugotrajna patnja, Božja ljubav je uvek dostupna. Poglavlje 16. proroka Jezekilja, bilo je inspiracija za priču koja se odvija između 1937. i 1959, što je izuzetno buran period naše istorije i dobra pozadina za ljubavnu priču.
Da li delite sa drugima svoje talente i iskustva držeći predavanja na konferencijama pisaca?
Do sada sam govorila na velikom broju konferencija. Držala sam i radionice, i bila počasni govornik u raznim prilikama. Vreme i energija koje sam posvećivala pripremama uticali su na moje pisanje. Dakle, morala sam da se povučem. Godinama sam govorila samo na događajima posvećenim prikupljanu sredstava za trudnička savetovališta, na kojima sam prenosila sopstvena iskustva. Poslednjih godina, osetila sam potrebu da se još više povučem, bar za sada. Za sve postoji vreme, a čini mi se da je za mene došlo vreme da se obraćam publici kroz svoje pisanje.
Imam potrebu da se posvetim pisanju i porodici. Rik je oboleo od Parkinsonove bolesti; trudimo se da što više putujemo. Ima mnogo mesta koja želimo da posetimo dok smo još uvek zdravi i sposobni za to.
Zapanjilo me je koliko ste dobro preneli psihološke aspekte posledica koje je na Anđelu i njen život ostavilo seksualno zlostavljanje, i koliko je to verodostojno prikazano. Da li ste istraživali o tome, ili ste konsultovali stručnjaka iz te oblasti pre nego što ste napisali „Iskupljenje ljubavi“?
Odgajana sam u hrišćanskoj porodici punoj ljubavi. Nismo bili savršeni, ali nikad nisam patila na način na koji je Anđela propatila. Verujem da mi je Bog pružio uvid u njena iskustva. U tom procesu srce mi je slomljeno mnogo puta, ali ovo je njegova velika priča za njegovu decu o tome kako on može da donese iscenjenje u svakoj situaciji. Pre mnogo godina, pročitala sam članak u jednom časopisu za žene o detetu koje je oteto i koje se kasnije pojavljivalo u pornografskim filmovima. Prva slika je prikazivala prelepu, nevinu devojčicu školskog uzrasta. Druga je prikazivala prestravljeno dete koje će neko upravo silovati. Na trećoj slici, devojčica je tinejdžerka zavodljivog osmeha i ugašenih očiju. Držala sam te slike zakačene na zidu ispred sebe. Roman „Iskupljenje ljubavi“ napisala sam za tu malu devojčicu. Želela sam da zna da je Isus voli. On zna njenu patnju. On je može vratiti u život i podariti joj budućnost i nadu o kakvoj ne može ni da sanja. Nažalost, mislim da sada ima na hiljade takvih devojaka. Trgovina ljudima zbog seksualne eksploatacije je jedan od vidova kriminala sa najvećom stopom rasta u Americi.
Odakle dobijate ideje za svoje zaplete?
Većina priča koje pišem počinju pitanjem, a likovi su ti koji odgovaraju na njih sa različitih stanovišta. U romanu „A Voice in the Wind“, želela sam da odgovorim na pitanje: kako da svoju veru u Isusa delim sa članovima porodice i prijateljima koji nisu spaseni, koji ne žele da čuju njegovo ime ili da čitaju Bibliju? Glavni lik Hadasa je hrišćanka koja se plaši da podeli sa nekim svoju veru. Radnja se odvija u antičkom Rimu i za vreme razaranja Jerusalima 70 g.n.e. kada je bilo mnogo opasnije širiti veru nego što je to danas (barem u Americi). U svakoj knjizi različiti likovi izražavaju sopstvena stanovišta o mogućim odgovorima na određeno pitanje. Uvek jedan od glavnih likova ne vodi hrišćanski život. Svaka knjiga je neka vrsta misije. Tragam za Božijom perspektivom.
Fransin živi u skladu sa sledećim citatom iz Svetog pisma, 3:5-6:
„Uzdaj se u Jahvu svim srcem i ne oslanjaj se na vlastiti razbor. Misli na nj na svim svojim putovima i on će ispraviti tvoje staze.“
Autor: Džini Dent Brant
Izvor: sonomachristianhome.com
Prevod: Maja Horvat