Ekskluzivni intervju sa Piterom V. Bretom: Najbolje pišem kad sam u vozu

Piter V. Bret je jedan od najpopularnijih savremenih pisaca epske fantastike. Čitaoci u Srbiji imaju priliku da se upoznaju sa njegovim delima posredstvom izdavačke kuće Laguna, koja je prevela prve četiri knjige serijala „Demonski ciklus“. Ove godine nas očekuje izlazak i poslednje knjige iz tog serijala pod nazivom „The Core“, pa nam je to dalo povod da nakratko porazgovaramo sa njim.
 
Kao prvo, kad možemo da očekujemo „The Core“?

„The Core“ će biti objavljena u avgustu 2017. u Americi i Velikoj Britaniji. Nisam siguran kad će izaći u Srbiji, zbog prevoda i ostalog.
 
Kao što ste i sami rekli, ovo će biti poslednja knjiga iz „Demonskog ciklusa“. Da li će to biti i kraj univerzuma koji ste kreirali ili možemo očekivati još romana smeštenih u ovaj svet?

Definitivno će biti još knjiga smeštenih u svet „Demonskog ciklusa“, ali ću verovatno raditi i na nečemu novom.
 
Očigledno, Krazijici predstavlju kulturu Bliskog istoka, ali recite nam malo više o Tezancima. Da li ste imali na umu neku konkretnu državu ili države prilikom kreiranja tezanskih gradova?

Mislim da nije fer reći da Krazijici predstavljaju bliskoistočnu kulturu. Oni su ipak izmišljen narod i nije mi bila namera da upirem prstom na bilo koga konkretno. Veći deo njihove kulture inspirisan je srednjevekovnim Japanom, kao i antičkom Grčkom, začinjen ukusom Bliskog istoka.

Kada sam počeo priču u Tibetovom potočetu, ugledao sam se najviše na američki srednji zapad iz XIX veka. Kako je serijal rastao i kako sam počeo da dodajem i gradove, okruženje je počelo da podseća na srednjevekovnu Evropu, ali se nisam posebno bavio narodima. Svaki grad u serijalu ima svoje specifičnosti, kako kulturološke, tako i jezičke, potekle iz mog uma.
 
Arlen i Džardir, jedan od najboljih i najkomplikovanijih odnosa između likova u nekoj knjizi. Gde ste našli inspiraciju za njih dvojicu i njihov „uvrnut“ odnos?

Cilj mi je bio da prikažem dva čoveka potpuno različith sistema verovanja, koji dele zajednički cilj, ali ih kulturološke razlike sprečavaju u sprovođenje istog. Obojica su iskreni, hrabri, žele ono što je najbolje za njihov narod, ali sa skroz suportnim idejama kako to i da ostvare. Ovo je nešto što srećemo i u stvarnom svetu i to je ono što želim da istražim u svojim likovima.
 
U poslednjoj knjizi smo svedočili pogibiji nekoliko, recimo, glavnih likova. Da li je bilo ljutitih pisamama fanova?

Niste ni svesni. Bilo je psovanja, plakanja i priča o tome kako su knjige letele sa jednog kraja sobe na drugi, ali na kraju krajeva, bilo je i dosta pozitivnih kritika. Čitaoci su bili uznemireni zato što su se vezali za likove, a to znači da sam dobro odradio svoj posao.
 
Možete li nam reći da li će na kraju ipak biti hepiend?

Sve zavisi šta smatrate hepiendom.
 
Šta se dešava sa filmom? Imate li nekih novih vesti?

Agent i producent predstavljaju ideju holivduskim filmskim studijima, ali za sad nemamo ništa konkretno. Čim bude nešto novo, svi ćete čuti.
 
Ako bi ste mogli da birate glumce koji bi igrali glavne likove, ko bi to bio?

Uvek su to različiti glumci. Kako vreme protiče, oni koje sam inicijalno zamislio, prerastu uloge čekajući da se nešto desi. Glavni glumci treba da budu dovoljno mladi kako bi glumili likove u rasponu od 17 do 28 godina starosti. Želeo sam da npr. Kris Pajn glumi Arlena, ali sve mi je teže i teže zamisliti njega kao sedamnaestogodišnjeg glasnika Arlena. Imali smo takmičenje na mom blogu pre nekoliko godina, gde su čitaoci predlagali glumce, a ja birao favorite. (Link ka stranici: http://www.petervbrett.com/2009/09/13/casting-contest-winners/)

Šta ili ko vas je inspirisao da pišete fantastiku?

Od malena sam želeo da pišem fantastiku. „Hobit“ je bila prva knjiga koju sam sa užitkom pročitao i ona je odredila ostatak mog života. Takođe, mnogo sam igrao „Dungeons & Dragons“ i ta igra me je naučila kako se kreiraju likovi i svetovi, ali i kako držati pažnju publike. Počeo sam da pišem u srednjoj školi, kada sam imao 16 godina, i već sam imao napisana četiri romana kada mi, u 35-oj godini, objavljen prvi.

 

Kako izgleda vaš dan na poslu? Imate li neko posebno mesto za pisanje?

Najveći deo posla obavljam u kancelariji kod kuće, ali u početku sam dosta vremena provodio u vozu, gde sam pisao koristeći mobilne uređaje. I sada, najbolji deo posla ponekad odradim u vozovima. Neverovatno kako se um fokusira dok sam u njima. Pokušavam da pišem hiljadu reči dnevno, pet dana u nedelji. Ako uspem da postignem pet hiljada do petka, onda uzimam vikend slobodno, ako ne, onda radim do kasno subotom i nedeljom.
 
Ko su vam omiljeni pisci i ko je najviše uticao na vas?

Odrastao sam na delima Terija Bruksa, Pirsa Entonija, Tolkina, Kinga, Trejsi Hikman... Skupljao sam i stripove, trenutna kolekcija sadrži preko deset hiljada naslova. Kasnije sam počeo da čitam Roberta Džordana, Fridmana, Dejvida Edingsa i Rejmonda Fajsta. Svi su oni uticali na mene, ali ako bih morao da navedem jednog autora, onda je to Džordž R. R. Martin. „Igra prestola“ je u potpunosti promenila moj pogled na to šta su romani, konkrento romani epske fantastike, u stanju da postignu.
 
Kakva je po vašem mišljenju fantastika danas? Koga biste preporučili?

Jedna od najboljih stvari kad si pisac je to što upoznaješ i družiš se sa velikim brojem tvojih omiljenih autora. Moj dobar prijatelj Majk Kol piše odličnu militari urbanu fantastiku. Takođe, uživam u delima Naomi Novik, Džoa Aberkrombija, Sabe Tahir, Brajana Meklelana, Robin Hob, Brenta Viksa, Gejl Kariger, Pata Rotfusa, Skota Linča, Marka Lorensa i Vesli Ču.
 
Šta Piter V. Bret čita u ovom trenutku?

Upravo sam završio trilogiju „Uspon crvenog“ od Pirsa Brauna. Neverovatna je. Sve preporuke.
 
Ljudi u Srbiji možda ne znaju, ali vi ste se okušali i u stripovima, konkretno serijal o Crvenoj Sonji. Možete li nam reći nešto više o tom iskustvu?

Od malena volim stripove o Crvenoj Sonji. Jedne godine, na konvenciji u Njujorku, sreo sam predsednika Dynamite Comics-a i impresionirao ga svojim znanjem o Sonji. Odmah mi je ponudio da pišem malo o njoj. Kada sam čitao strip, sredinom osamdesetih, Sonja nije nosila njen čuveni bikini oklop, već neku tuniku od plavog krzna. Oduvek me interesovalo koja to životinja ima plavo krzno. Kada sam počeo da pišem strip dodao sam i scenu gde se ona bori sa čudovištem plavog krzna. Njen oklop biva oštećen tokom borbe, tako da ona skida krzno sa čudovišta i nosi ga do kraja mog serijala. Ako vas interesuje, možete ga naći na internetu pod nazivom „Red Sonja: Unchained“.
 
Da li možemo da očekujemo još stripova sa vašim imenom?

Bilo je veoma zabavno raditi na Crvenoj Sonji, ali na kraju krajeva to nije bio moj lik i nisam imao potpunu slobodu da radim ono što sam hteo. Zbog toga više volim da radim sa likovima koje sam sam kreirao. Jednog dana ću napraviti strip o „Demonskom ciklusu“ zajedno sa Dominikom Bronikom, koji ilustruje moje romane u Poljskoj i Velikoj Britaniji.

DC ili Marvel? Omiljeni strip i superheroji?

Oduvek sam bio Marvelov fan, mada sam čitao i sakupljao i DC stripove, kao i brojne stripove manjih i nezavisnih izdavača. Najviše sam voleo „Spajdermena“ i „X-men“, mada i „Kapetan Amerika“ je tu sa njima. Filmovi o Kapetanu Americi su po mom mišljenju ono najbolje što Marvel ima da ponudi. Što se tiče modernih stripova, predlažem „Invncible“, „Fables“, „Astro City“, „Powers“ i „Criminal“. Takođe, manga klasik „Lone Wolf & Cub“ je imao veliki uticaj na mene, što se može videti i u „Prestolu od lobanja“, kada jedan od likova bude nateran da ide u borbu, noseći svoje dete.
 
Gospodine Bret, hvala vam na izdvojenom vremenu i nadamo se da ćemo vas uskoro videti u Srbiji.

Bilo mi je zadovoljstvo. Ukoliko me pozovu, naravno da ću doći.

Autor: Miloš Vulikić