VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Ekskluzivni intervju: Adam Nevil, britanski književnik

Jedan od najpoznatijih horor i SF pisaca današnjice, britanski književnik Adam Nevil već skoro deceniju i po prisutan je na svetskoj književnoj sceni. Autor kultnog romana „Banket prokletih“ stekao je veliki broj književnih poklonika i u Srbiji romanima „Apartman 16“ i „Kult“ oba objavljena u izdanju Lagune. U ekskluzivnom intervjuu za „Ilustrovanu politiku“, prvom koji daje za neki srpski medij, Adam Nevil govori o svom književnom stvaralaštvu, horor žanru danas, čitaocima i uzorima, i objašnjava zašto, i pored mnogih mišljenja o tome da je on naslednik velikog Stivena Kinga, on sebe ipak ne vidi tako.

Vaš poslednji roman „Kult“ objavljen prošle godine na srpskom jeziku stekao je za vrlo kratko vreme kultni status. Šta nam možete reći o tom delu?

Kao i sve moje knjige i „Kult“ je sastavljen od nekoliko literarnih delova spojenih u kompaktnu celinu. To je priča o filmskoj ekipi koja snima dokumentarac kao omaž horor filmovima i njihovim stvaraocima ali je ujedno i priča o stvaranju kulta i to raznih kultova tokom protekla četiri veka. Kultovi su uvek bili i ostali deo ljudske istorije i kolektivnog iskustva.

Koliko se „Kult“ razlikuje od vaših prethodnih romana, kao što je na primer „Apartman 16“ takođe dobro poznat srpskim čitaocima?

Ove dve knjige verovatno imaju više sličnosti nego razlika. „Apartman 16“ je priča o dva beskompromisna umetnika dok je „Kult“ storija o takođe jednom umetniku koji ne zna za kompromis ali koji je zapravo jedan gerilski režiser. Svaka moja knjiga je priča o tome kako su događaji u sadašnjosti povezani sa događajima odigranim u dalekoj prošlosti. Zapravo, to je pokazatelj da nema sadašnjosti bez prošlosti a samim tim nema ni budućnosti. Sve je negde nekada zapisano. Ova dva romana su priča i o tome kako se umetnici snalaze u raznim vremenima i okolnostima a ona nikada za umetnike nisu bila laka i povoljna.

Koliko je roman „Banket prokletih“ doprineo vašoj globalnoj popularnosti u svetu horor SF književnosti?

„Banket“ je prvi put objavljen 2004. i za ovih 12 godina doživeo je nekoliko izdanja a interesantno je da svaki put dobija novu armiju čitalaca. U svakom izdanju su novi čitaoci pronašli nešto čega nije bilo u prethodnom pa i nešto što ja u prvi mah tokom pisanja nisam video a čitaoci jesu. To je i nešto najlepše na relaciji pisac-čitaoci, ta neka interakcija, neka povezanost koja mnogo znači i meni i njima.

Može se zapravo reći da vam je kultni status horor pisca doneo „Banket prokletih“?

Verovatno bi se kritika i čitaoci složili sa ovom vašom konstatacijom ali ja lično „Banket prokletih“ nikada nisam doživljavao kao neko veliko delo već kao bestseler koji mi je otvorio mnoge puteve. Ne volim ni taj izraz „kultni pisac“, barem ne u mom slučaju. Ipak, moram priznati da „Banket“ ima posebno mesto u mom srcu jer je to bio na neki način moj književni početak.

Bavili ste se u životu raznim poslovima, nekoliko godina ste bili noćni čuvar u ekskluzivnim londonskim objektima. Da li ste i na takvim mestima pronalazili inspiraciju za vaše romane?

Mnogo mi je značio taj posao noćnog čuvara jer sam tako na najbolji način shvatio da je moguće i raditi i stvarati književno delo. Najviše sam voleo da pišem noću, dok oko mene nema nikoga osim tog nekog glamura tih mesta koji ja nisam primećivao. Dosta od iskustva noćnog čuvara sam pretočio i u roman „Apartman 16“ a nedavno sam završio zbirku priča „Oni neće zaspati“ gde takođe ima nekih elemenata iz mog bivšeg posla. Bio sam tada sasvim solidno plaćen kao noćni čuvar ali čim mi se pružila prilika da objavim prvi roman dao sam otkaz. Mnogi su mi tada govorili da sam lud i da se igram sa svojom budućnošću jer mi pisanje nikad neće doneti stabilne i dobre prihode ali sam kao i obično u životu bio tvrdoglav, barem kad slušam sebe.

I očigledno niste pogrešili?

Nisam pogrešio u smislu da sam verovao u sebe kao pisca a o novcu ni tada a ni sada ne razmišljam kao o primarnoj životnoj stvari. Naravno, bitno mi je da porodici obezbedim lep život ali meni lično ne predstavlja ništa. Na primer radost kad sam video prvi odštampan primerak „Banketa prokletih“ ne može se porediti ni sa kakvim novčanim uspesima.

Prošle godine dobili ste najznačajniju britansku nagradu za horor i fantastičnu književnost. Koliko vam nagrade znače?

Priznanja koja vam kolege, kritika i čitaoci daju veliki su podstrek za dalji rad ali i velika odgovornost. Dobio sam i „Derlet“ nagradu za najbolji roman tri puta u protekle četiri godine i to je dokaz da ipak neke stvari na ovom polju umetnosti nisam radio uzalud.

Često putem društvenih mreža kontaktirate sa čitaocima. Koliko vam je njihovo mišljenje važno?

Poruke i sugestije čitalaca su mi neizmerno važne i trudim se da uvažim sve što mi predlažu. Za mene su čitaoci centar moje umetničke vaseljene i svako ko mi se na društvenim mrežama javi ja mu odgovorim. Na društvenim mrežama sam isključivo i samo zbog tog neposrednog kontakta sa onima koji čitaju i vole moje  knjige i srećan sam kad vidim da je neko pročitao moj roman, pohvalio ga ili kritikovao jer i loša kritika znači piscu mnogo da bi poboljšao svoj rad.

Za vas često kažu da ste novi Stiven King. Gode li vam te pohvale i poređenje sa jednim od najvećih horor pisaca svih vremena?

Mediji će svakog pisca koji napiše uspešan horor roman porediti sa Stivenom Kingom jer on jeste najveći i svakome od nas je uzor. Ipak, nikada za sebe ne bih mogao da kažem da sam „novi Stiven King“, bilo bi to preterano i nerealno. I Stiven i ja imamo veliku strast za hororom ali tu svaka sličnost prestaje. Za sada mi je sasvim dovoljno što sam Adam Nevil (smeh).

Koje autore i knjige volite da čitate u slobodno vreme?

Čitam najrazličitiju vrstu literature, gotovo sve žanrove, od klasika i fikcije pa preko trilera, horora i naučne fantastike. Književnost inače ne delim po žanrovima već samo na dobru i lošu književnost. Nedavno sam pročitao roman „Severna voda“ Ijana Mekgvira koji me je oduševio a od ostalih pisaca volim i Natana Balgruda, Ričarda Gejvina, Ninu Alan, Džonata Tomasa…

Koji su vam pisci bili direktni uzor?

Najveći uticaj na mene su ostavili najveći pisci žanra fantastike i horora poput Lavkrafta, Algernona Blekvuda, Artura Mekena a ako bih morao da izdvojim samo jedno ime onda bi to bio Kormak Mekarti koji je moj omiljeni pisac svih vremena. Takođe, ne smem nikako da zaboravim ni Džemsa Džojsa, njegov stil pisanja moj je nadam se dostižni ideal.

Šta možete da poručite čitaocima u Srbiji i kada vas možemo očekivati u našoj zemlji?

Želim da se svim mojim čitaocima u Srbiji zahvalim na tome što su pružili šansu mojim knjigama i nadam se da će još neki moji romani biti lepo prihvaćeni od strane vaše čitalačke publike. Nadam se da ću uskoro doći u Srbiji jer sam sve najlepše čuo o vašoj zemlji i narodu i jedva čekam da se u te lepe priče i lično uverim.
  
Autor: Srećko Milovanović
Izvor: Ilustrovana Politika


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
vidiš, tata ili kakav odnos imaju fantastičari prema književnosti laguna knjige Vidiš, tata!? Ili kakav odnos imaju fantastičari prema književnosti
01.06.2020.
Naučna i epska fantastika ne kvare mlade umove, one ih hrane. Čitanje fantastike može da pomogne čitaocima da shvate svet. Umesto da se čitalački kapaciteti ograniče na samu realnost, izlaganje...
više
knjiga nedelje sestra sigmunda frojda  laguna knjige Knjiga nedelje - „Sestra Sigmunda Frojda“
01.06.2020.
Za svoje članove Laguna uvek ima dobre vesti! Svake nedelje jedan od aktuelnijih naslova proglašavamo za knjigu nedelje. To znači da će naši članovi te, i samo te nedelje, moći da kupe Knjigu nedelje ...
više
jedi, moli, voli i čitaj laguna knjige Jedi, moli, voli – i čitaj
29.05.2020.
Svi znaju nešto o Elizabet Gilbert. Da li su gledali film sa Džulijom Roberts i Havijerom Bardemom, čitali njen memoar „Jedi, moli, voli“ ili čuli tračeve. Priče o tome kako je Elizabet stvorila žanr ...
više
primetite ove stvari sledeći put kada odete u biblioteku ili knjižaru laguna knjige Primetite ove stvari sledeći put kada odete u biblioteku ili knjižaru
29.05.2020.
U doba kada se na nas svakodnevno obrušava lavina najrazličitijih informacija, lako je obraćati pažnju na ono na šta svi drugi obraćaju pažnju. Čak nam postaje nevažno da obraćamo pažnju na to o čemu...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.