VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

Džinovsko drvo monoteizma: Vladeta Janković: „Mitovi i legende: judaizam, hrišćanstvo, islam“

Šesto izdanje hit knjige plasirano je u Laguni, prethodnih pet u Srpskoj književnoj zadruzi. Pred nama je svojevrsni udžbenik iz op­šte kulture i istorije civilizacije koji popravlja ono što obrazovni sistem propušta i previđa, uporno ignoriše, koji se bavi svetim knjigama monoteističkih religija – Biblijom i Kuranom.

Ovo je knjiga koju bi trebalo da ima svaka bolja kuć­na biblioteka. Proistekla iz televizijskog serijala osamdesetih godina, u Dečjoj redakciji Televizije Beograd, koju je vodila Lola Vlatković, kasnije Donka Špiček. Na pristupa­ čan način pokazuje da su judaizam, hrišćanstvo i islam nastali u podneblju azijskog kontinenta, između Sredozemnog, Crvenog, Arapskog mora i Persijskog zaliva, iznad Indijskog okeana, kao u kakvom idiličnom gnezdu, kolevci naroda, vera, civilizacija, pesnika…

Kada se autor budućeg serijala – pritisnut uslovljavanjem bezličnih TV cenzora da može da javno govori o religiji jedino ukoliko zadrži fasadu naslova „Mitovi i legende“, koji je automatski shva­ćen kao govor o nečemu izmišljenom, izmaštanom, nerealnom i neistinitom, uzdrman ideološkom ucenom uputio na Hilandar, onde je sreo starca Nikanora. Od njega je dobio eksplicitan odgovor na svoje dileme da li uop­šte da stvara televizijsku emisiju ako njenim nazivom vre­đa osećanja vernika. Starac ga je mirno saslušao i posavetovao da nastavi putem kojim je krenuo i, doslovno izrekao: „Ono što je u posudi važnije je od onoga što na njoj piše“. Sadržaj je važniji od etikete. U ateističko vreme, pričati o religiji, bogu, svetim mestima, bilo je prilično avangardno. I potrebno.

Tolika dela inspirisana su motivima iz svetih knjiga. Saramago, Tomas Man, Dostojevski, Dante, Mikelanđelo, Leonardo, Rafaelo, Ticijan, Hijeronimus Boš, Direr, veliki književnici, slikari, te kompozitori klasične muzike – njihove simfonije, pasije, oratorijumi, koncerti i rekvijemi – ali i režiseri, crtači stripova, koreografi, multimedijalni umetnici nadahnjivali su se nepresušnim temama svetih spisa.

„Mitovi i legende“ pokazaće vam razliku između Starog i Novog zaveta, između Biblije i Kurana, mitove o stvaranju sveta, drevne i moderne kosmogonije, izgnanstvo iz raja, kako je Kain ubio Avelja, šta znači obeležje Kainovim znakom… Koliko je starozavetni Noje živeo godina, ko je Metuzalem… Šta je Vavilonska kula i ima li ona sličnosti sa sedmospratnim ziguratima. Kakvi su mitovi o Potopu drevnih naroda. Kako se zvao sumerski Noje iz „Epa o Gilgamešu“. Koje je ime jevrejskog boga.

Priču o praocu Avramu, koji je ugostio trojicu neznanaca, putnika namernika, oslikao je proslavljeni ikonopisac Andrej Rubljov kao „Gostoljublje Avramovo“. Potom su opisani žrtvovanje Isakovo, Jakovljeve lestve i borba s bogom. Značenje reči Izrailj. Josifovo tumačenje faraonovog sna o sedam debelih i sedam mršavih krava, legenda o Samsonu i Dalili. Naučnici misle da je Samson, sudeći po etimologiji njegovog imena, zaostatak mitološkog bića iz Sunčevog kulta.

Apokrifne priče o Juditi, Toviji i Suzani možda će vas inspirisati u bezizlaznim situacijama i predstojećim životnim burama. Psalmi cara Davida i mudrosti Solomonove tu su da vam pruže nadu, utehu i pouku.

U kakvom su srodstvu car David i car Solomon, ko su ljubavnici iz „Pesme nad pesmama“, šta sadrži „Knjiga propovednikova“ i kakav poredak stvari i odnos boga i čoveka nagoveštava „Knjiga o Jovu“. Remek-delo Starog zaveta u kojem se čovekova sudbina poredi sa zrnom peska u moru podjednako je mračna strašna i divna.

Kako autor ove knjige navodi, „povest o ljubavi Zala i Rudabe jedna je od najlepših persijskih legendi“, koju natkriljuje i štiti čudesna ptica Simurg. Sudba junaka Rustema i Suhraba, njihov megdan sličan borbi slonova i sukobu titana, u stvari je tragična povest o susretu oca i sina. U pogrešno vreme na pogrešnom mestu.

Muhamedanske bajke iz „Hiljadu i jedne noći“, koje caru Šahrijaru priča mudra i hrabra Šeherezada odlažu­ći umešnim i napetim pripovedanjem svoje pogubljenje. Misteriozna sudbina miljenika Haruna el Rašida, Džafara, njegovog najboljeg prijatelja, i Abasah, njegove prelepe, omiljene sestre, te avanture Sinbada Moreplovca, njih sedam na broju…

Jedno je sigurno, tri velike svetske religije potiču iz istog korena, one su grane jednog drveta, mada me­đu njima postoje razlike. Znate li koje su parabole Hristove i kakva je bila beseda na gori? Šta je Muhamed ispričao svojim sledbenicima na planini Arafatu? I ko je on? Čovek, an­đeo, prorok, bog? Razlika između hrišćanstva i islama je u verovanju muslimana da je bog jedan, dok hrišćani veruju u Svetu trojicu.

Da li znate da je najkrupnija razlika između judaizma i hrišćanstva baš u ličnosti mesije? Po hrišćanima mesija je Isus iz Nazareta, dok Jevreji još uvek očekuju cara na zemlji.

Stari zavet ima mnoštvo autora, Novi zavet nekolicinu, a Kuran jednog – Muhameda, kome se bog direktno obra­ćao, kao i Mojsiju.

Autor: Silvana Hadži Đokić
Izvor: ekspres.net


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
istorija je učiteljica života laguna knjige Istorija je učiteljica života
12.11.2019.
Od kad se piše i čita, piše se i čita o važnim događajima iz prošlosti kako bi nove generacije mogle da iskoriste ovo iskustvo u budućnosti. Knjige sa istorijskom tematikom – bilo da pripadaju žanru i...
više
 trka za spasenje romanova zbog čega niko nije spasao nikolaja ii i njegovu porodicu  laguna knjige „Trka za spasenje Romanova“: Zbog čega niko nije spasao Nikolaja II i njegovu porodicu?
12.11.2019.
Kada je u martu 1917. abdicirao, car Nikolaj II je već bio odbačen od svih. Njegov boravak na ruskom tronu obeležili su katastrofalni rat sa Japanom 1904, „Krvava nedelja“ 1905. kada je carska vojska ...
više
priče o rečima reči u pričama laguna knjige Priče o rečima – reči u pričama
12.11.2019.
Iako prvi put objavljen daleke 1818. godine, „Srpski rječnik“ Vuka Stefanovića Karadžića ostao je do danas nepresušna riznica u kojoj svaka generacija može iznova otkrivati dragocena značenja koja se ...
više
prikaz romana istorija nasilja zatočenici nemoći i nasilja laguna knjige Prikaz romana „Istorija nasilja“ – Zatočenici nemoći i nasilja
12.11.2019.
Luj Eduar (rođen 1992) francuski je pisac koji je svoj roman pisao kad mu je bilo dvadesetak godina, te je bilo šokantno otkriti da piše o francuskoj provinciji s početka 20. veka: neobrijani, smrdlji...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.