Dženis Džoplin se smatra jednim od legendarnih glasova rokenrola koji su se pojavili u kasnim šezdesetim. Njen sirov glas inspirisan bluzom stvarao je jedinstven zvuk koji je očaravao publiku i kupce ploča kada je silovito pevala prepoznatljive pesme kao što su „Piece of My Heart“ i „Me and Bobby McGee“.
Međutim, tokom svog kratkog dvadesetsedmogodišnjeg života, Dženis je provela većinu tog vremena ne samo pokušavajući da izgradi muzičku karijeru, već i pokušavajući da bude prihvaćena u svom svetu (naročito u mestu gde je odrasla, u svom rodnom Port Arturu u Teksasu), koji ju je konstantno odbacivao, jer je želela da bude različita u mestu gde su konzervativnost i konformizam bili norma. Bila je to uzaludna borba okončana njenom tragičnom smrću od predoziranja heroinom u oktobru 1970.
Dženisina borba da bude prihvaćena i stekne slavu u rok muzici glavna je tema odlične biografije autorke
Holi Džordž-Voren, „
Dženis: Njen život i muzika“.
Dženis Džoplin je bila talentovana, ali buntovna osoba u vreme kada se takvo ponašanje u najboljem slučaju jedva tolerisalo. Međutim, njeno utočište je bila muzika, naročito bluz, i redovno je obilazila klubove između svog rodnog mesta i Luizijane kako bi slušala najbolje bluz muzičare. Zbog toga je mlada Dženis bila crna ovca u porodici (naročito u očima svoje majke) kao i u školi.
Tek kada se preselila u San Francisko, Dženis je postala popularan izvođač na rok sceni toga grada. Ipak, to nije bilo dovoljno da je prihvate roditelji i prijatelji iz rodnog grada, što ju je nateralo da se strmoglavi u vrtlog droge, alkohola i divljeg seksa.
Džordž-Voren veruje da je jedina stvar koja je Dženis Džoplin terala da živi tako tragičnim, brzim životom bila „prevara subotnje večeri“, prilično mračan, fatalistički koncept koji je razvio njen otac, Set Džoplin. Po njemu, piše Džordž-Voren, prevara je tome što ljudi „pogrešno veruju da će ako naporno rade cele nedelje moći da se zabave za vikend – da će im se isplatiti rintanje i mučenje u svakodnevnom životu. Ali ono što se zapravo događa je da nikada ne dobiju nagradu; životne peripetije će vas izigrati... što vodi u život pun razočaranja i nesreće.“
A izgleda kao da se „prevara subotnje večeri“ kao oblak nadvijala nad Dženis tokom njenog kratkog života. Čak i kada je potpisala svoj prvi ugovor sa Kolumbija rekordsom 1967. kao
Big Brother and the Holding Company, Džoplin i šef Kolumbija rekordsa, Klajv Dejvis, shvatili su da je suviše talentovana da bi ostala tamo, što je dovelo do teškog i bolnog napuštanja benda krajem 1968.
Zahvaljujući tome što je Džordž-Voren imala pristup svim arhivama vezanim za Džoplinovu i davno izgubljenim intervjuima, kao i dotad neobjavljenim intervjuima sa mnogim članovima njenog benda, prijateljima i živim članovima porodice (uključujući njenu mlađu sestru Loru), imamo celovit portret jedne od možda najpoštovanijih, a ipak neshvaćenih, umetnica rok muzike svih vremena. Od njenih buntovničkih dana u San Francisku, do sudbonosnog nastupa na Monterej pop festivalu, preko užasnog iskustva na desetogodišnjici mature 1970, do rada na poslednjem albumu „Pearl“, knjiga „Dženis: Njen život i muzika“ upoznaje čitaoce sa osobom i umetnicom iza legende; legendom koja je želela da ostavi traga u svetu rok muzike na svoj način, pod svojim uslovima, bez obzira na to da li se ostatak sveta slagao sa njom ili ne. Kao što je Dženis izjavila u jednom od svojih poslednjih intervjua: „Odustajete od svake konstante u životu osim muzike. To je jedino na svetu što imate.“
Autor: Stjuart Nulman
Izvor: totimes.ca
Prevod: Borivoje Dožudić