Beskompromisno objektivni nevidljivi Norman Majler u ovom delu briše svoj ton i glas da bismo primetili kako živopisno Gilmorov lik dominira na svakoj stranici dok manipuliše svetom iz svoje zatvorske ćelije. Pre smrti u 36. godini, Gilmor je čitav svoj adolescentski i odrasli život proveo u zatvoru, izuzev četiri godine. Ovde ga pratimo od puštanja na uslovnu slobodu iz federalnog zatvora u Merionu, Ilinois, u aprilu 1976. do izvršenja smrtne kazne u državnom zatvoru u Juti, januara 1977, period od devet meseci u kom je Gilmor samo četiri proveo kao slobodan. Dobio je uslovnu kada mu je rođaka Brenda zagarantovala dom i posao. Samouk, Gilmor je imao bogati vokabular, talenat za crtanje, a umeo je dobro i da piše; redovno je vežbao i generalno je bio neustrašiv. Ali iz flešbekova saznajemo da je emotivno bio dete, neotesan, bezosećajan, i da je imao iznenadne ispade. Sada, na novootkrivenoj uslovnoj slobodi, dobrovoljno postaje oružje koje teroriše druge što mu omogućava da sve bude po njegovom. Takođe je sa sobom poneo zatvorske vrednosti: varanje, krađe ili silovanje za njega su normalni i prirodni poput disanja. Nekoliko nedelja je živeo sa Nikol Bejker, devetnaestogodišnjom majkom dvoje dece, seksi, osećajnom devojkom-ženom (Garijeva „vilenjakinja“) koja se slepo zaljubila u njega. Tukao ju je; odselila se i sakrila u obližnjem gradu. Nakon što ga je napustila, počeo je da srlja u propast; ubio je čoveka na benzinskoj pumpi i recepcionera u motelu, otkrili su ga i uhapsili. Brzo suđenje dovelo je do smrtne presude.
Odabrao je smrt streljanjem i odbio žalbu; smatrao je da je zaslužio da umre i gadio se mogućnosti doživotne zatvorske kazne – već je proveo preko 18 godina u zatvoru. Tako je počeo trud drugih da ga spasu od sopstvene želje. Čitav pravosudni sistem Jute doveden je u pitanje. I najbitnije, u Americi deset godina niko nije bio pogubljen. Da li će njegov slučaj promeniti sve i ponovo uspostaviti smrtnu kaznu i tako osuditi sve zatvorenike koji čekaju na nju? Gilmor je, u međuvremenu, prodao prava na svoju životnu priču Lariju Šileru, novinaru i filmskom stvaraocu a u Majlerovoj adaptaciji on postaje treći glavni lik u „Dželatovoj pesmi“.
Njih troje (Gari, Nikol i Lari) su veličanstveno prikazani i čine protivtežu svim onim likovima koji su bili Gilmorova priroda – a, radeći uglavnom sa Šilerovim trakama, Majler je visprenom rekonstrukcijom uspeo da sastavi odličan Gilmorov portret, neodoljivu predstavu sopstvene prirode kroz lik jednog prokletog čoveka.
Izvor: kirkusreviews.com
Prevod: Miloš Vulikić