Laguna - Bukmarker - Džejmi Bartlet, unutar darkneta, gde kriminalci, trolovi i ekstremisti vladaju - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Džejmi Bartlet, unutar darkneta, gde kriminalci, trolovi i ekstremisti vladaju

Postoji strana interneta koju većina ljudi nikada nije posetila. Tor Hidden Services ili Tor Network, je šifrovana, skrivena mreža od oko 50.000 sajtova do kojih se ne dolazi tradicionalnim pretraživačima kao što su Firefox ili Chrome. Među korisnicima ovih sajtova nalaze se kriminalci, trolovi i ekstremisti.
 
Autor Džejmi Bartlet, koji piše o skrivenim oblastima interneta u svojoj knjizi „Darknet“, upoređuje ih sa Divljim zapadom.
 
„Imate anonimne korisnike koji posećuju sajtove koji ne mogu da se kontrolišu. Tako da svako ko ima nešto da sakrije, bilo iz dobrih, bilo iz loših razloga, tu nalazi dom za sebe“, kaže Bartlet u radio emisij Fresh Air.
 
Bartlet se sa Tor Networkom, koji neki korisnici zovu „darknetom“, prvi put sreo dok je ispitivao onlajn delovanje radikalnih društvenih i političkih pokreta. Postepeno se njegovo istraživanje proširilo na različite kanale unutar darkneta. Kao deo istraživanja za ovu knjigu, nadzirao je grupu trolova, kupovao marihuanu na internet crnom tržištu i proučavao sajtove sa dečjom pornografijom.
 
Bartlet kaže da ulazak u šifrovani svet interneta nije bio tako težak kao što je očekivao: „Uopšteno gledano, ljudi koji žive u tim mračnim delovima interneta zapravo žele da izlože svoju stranu priče, žele da ih čuju. Tako da kada jednom zadobijete njihovo poverenje, u stvari ne možete da zaustavite njihovu priču; nikako da umuknu“.
 
Najinteresantniji delovi razgovora sa Džejmijem Bartletom:
 
O korišćenju Tor pretraživača za pristup darknetu
 
Zove se Tor pretraživač i možete ga skinuti sa interneta… Izvorno ga je kreirala obaveštajna služba mornarice SAD, koja je želela veb pretraživač koji će njihovim obaveštajcima omogućiti da krstare internetom a da se sami ne odaju… U suštini to znači da kada odete na internet koristeći ovaj pretraživač, možete otići na bilo koji sajt; možete otići na CNN.com i vaš zahtev za pristup će se odbijati od nekoliko različitih računara širom sveta, šifrujući i dešifrujući vaš zahtev tako da kada dođe do sajta CNN, niko neće znati odakle je zahtev došao.
 
Ovaj pretraživač se može koristiti za bilo šta i sve više i više ljudi ga koristi, jer brinu o svojoj sigurnosti na internetu. Ali on je takođe i ključ, vaša ulaznica u onaj drugi, skriveni, šifrovani internet koji se tehnički zove Tor Hidden Services a neki ga zovu darknet.
 
O tome kako darknet tržište funkcioniše
 
Kada odete na ovaj veb-sajt, koristite šifrovani pretraživač – Tor. Koristite se bitkoinima, kriptovalutom koja omogućava transakcije; to je vid digitalnog novca uz pomoć koga vaš identitet ostaje skriven. Dakle, imate ovaj pametni sistem čije korišćenje deluje jako poznato. Odete na internet, ulogujete sa na sajt, i susretnete se sa nečim što u suštini izgleda kao Ibej za droge – na hiljade proizvoda od stotine prodavaca širom sveta, sa svim odlikama jednog komercijalnog sajta. Dobijate specijalne ponude. Dobijete opis proizvoda. Dobijete – i to je ključno – komentare korisnika o svakom proizvodu koji je u ponudi… Pretražujete kroz različite opcije koje vam se nude. Kontaktirate prodavca ako želite. Pošaljete vašu narudžbinu. Platite svojom kriptovalutom. Stavite svoju adresu i čekate da vam proizvod stigne poštom. U suštini je prosto.
 

 
O filozofiji po kojoj darknet postoji zbog individualnih sloboda i privatnosti
 
Svakako da postoje oni koji koriste rečnik libertarijanizma da bi izbegli odgovornost za sopstvene postupke. Ali pored njih, mislim da postoji značajan broj ljudi koji zaista veruje – i to ide od devedesetih godina 20. veka kad je nastupilo veliko interesovanje za tajnost, privatnost i anonimnost na internetu – da je internet na neki način velika nada za libertarijance, da je to mesto gde ljudi mogu da dođu, komuniciraju, trguju, osnuju zajednice i identitete, u potpunosti van kontrole države…
 
U stvarnosti, naravno, sa ovakvim pogledom na svet, uvek ćete dobiti neverovatnu eksploziju ispoljavanja sloboda, ideja i delatnosti koje će mnogi od nas smatrati krajnje neprihvatljivim. Ponekad su u pitanju neverovatno inovativne i interesantne stvari a ponekad veoma mračne.
 
Tako da je, pretpostavljam, priča o tehnologiji uvek ista, a to je da štiti ljudske slobode, povećava ljudsku moć i ljudi će je koristiti i za dobro i za zlo.
 
O dečjoj pornografiji na darknetu
 
Veb-sajtove na ovoj skrivenoj mreži je jako teško zatvoriti jer se teško lociraju. Morate da locirate server veb-sajta da bi ga ugasili a zbog šifri koje ovi sajtovi imaju, to je veoma teško. Ali postoji i druga strana u kojoj se ne radi o pametnom šifrovanju. Nije stvar u načinu distribucije slika, već o tome kako te slike nastaju. Prema Internet Watch Foundation, organizaciji stacioniranoj u Velikoj Britaniji koja nadzire ove stvari, oko trećine pornografskih slika naprave sama deca, osobe ispod 18 godina koja fotografije ili video snimke sebe i svojih porodica, dele sa prijateljima ili ih postavljaju na internet. Tako da kada imate toliko mladih ljudi koji prave svoje fotografije, imate onda i pedofile koji ih vrebaju i skupljaju te slike, čuvaju ih, imate taj sistem distribucije i skladištenja slika. Tako da te dve stvari zajedno čine ovaj problem izrazito teškim za rešavanje.
 

 
O tome kako samoproklamovana Islamska država koristi društvene mreže
 
Video sam kako ISIS koristi ono što bi ste mogli smatrati veoma tradicionalnim tehnikama oglašavanja, koje bi verovatno pre povezali sa kul, mladim likovima iz marketinga u na primer Bruklinu, nego za ljude koji se bore za Islamsku republiku, ali evo u čemu je stvar: na neki način, to uopšte ne iznenađuje, jer su ljudi koji se pridružuju Islamskoj državi obično Zapadnjaci u svojim dvadesetim ili tridesetim godinama. Zato ne iznenađuje da koriste Fejsbuk, Tviter ili Jutjub da naprave jezive snimke, i da nastoje da njihov sadržaj postane masovno gledan… često postavljaju sopstvene slike sa oružjem i onda dodaju tome mačku jer su slike mačaka veoma tražene na društvenim mrežama - ljudi vole mačke.
 
O tome kako grupe hakera poput Anonimusa obaraju propagandu Isisa
 
Moje gledište je da su grupe kao što je Anonimus, upravo ona vrsta ljudi koju želimo na našoj strani u borbi protiv grupa kao što je ISIS. E sad, ponekad će Anonimus uraditi stvari sa kojima se ne slažem. Ali iskreno, kada se borite protiv nekoga kao što je ISIS, koji su tako dobri u digitalnom prostoru, da bi ste se oduprli njihovom uticaju potrebni su vam ljudi koji su isto toliko dobri. Mislim da su grupe poput Anonimusa mnogo bolje za taj posao nego vlade.
 
O trolovanju
 
Reč „Trol“… se zapravo odnosi na ribolovačku tehniku vučenja mamca preko površine vode s namerom da nešto zagrize. Odatle je došao termin, a ne od džina koji živi u pećini.
 
Mnogi ljudi smatraju da je trolovanje vid kulture, umetnička forma, to je jedan od najdugovečnijih obrazaca ponašanja na internetu. I za te ljude to je, opet, vid libertarijanizma, vid slobode izražavanja. To je stav da treba da budemo uvredljivi prema ljudima da bi oni očvrsli. Ako želimo da živimo u društvu koje ceni slobodu govora, gotovo je neophodno da budemo grubi jedni prema drugima. I oni smatraju da im je posao da vređaju druge ljude, često na veoma pametan, sofisticiran način. Njih uznemirava činjenica da reč trolovanje sad počinje da se odnosi na svakoga ko maltretira druge preko interneta. Po njima, to nije pravo trolovanje, za njih je pravo trolovanje umetnička forma.

Izvor: npr.org


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
nova izdanja knjiga domaćih autora laguna knjige Nova izdanja knjiga domaćih autora
20.12.2024.
Knjige Jelene Bačić Alimpić uvek su aktuelne i u vrhu čitanosti. U knjižarama će se uskoro naći 34. izdanje njenog romana „Pismo gospođe Vilme“, 26. izdanje „Poslednjeg proleća u Parizu“, dok će uskor...
više
robert hodel o bori stankoviću švajcarac o vranjancu laguna knjige Robert Hodel o Bori Stankoviću: Švajcarac o Vranjancu
20.12.2024.
Robert Hodel, rođeni Švajcarac, autor zapažene knjige o Bori Stankoviću „Ranjav i željan“, imao je drugu beogradsku promociju knjige, na kojoj je lično učestvovao. To je bio povod za pregršt pitanja. ...
više
đorđe bajić predstavio jedno đubre manje na novoj s laguna knjige Đorđe Bajić predstavio „Jedno đubre manje“ na Novoj S
20.12.2024.
Gost emisije „Pokreni se“ na televiziji Nova S bio je Lagunin autor Đorđe Bajić, koji je predstavio svoj novi roman „Jedno đubre manje“. Sa Bajićem je razgovarao Marko Novičić, novinar i urednik jutar...
više
prikaz knjige vizantijski svet blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva laguna knjige Prikaz knjige „Vizantijski svet“: Blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva
20.12.2024.
Ako ne računamo Kinesko carstvo u dalekoj Aziji, moćna Vizantija bila je verovatno najdugovečnija država staroga veka, opstavši u raznim oblicima na samom vrhu Balkanskog poluostrva preko hiljadu godi...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.