Dvadeset jedna istina o ljubavi

Den počinje da pravi spiskove na preporuku svog terapeuta jer mu ne leži pisanje dnevnika. Napušta posao da bi otvorio nezavisnu knjižaru – krajnje rizičan i neprofitabilan potez koji ga gurne u dugove. Sve vreme pokušava to da sakrije od svoje žene Džil, a da stvar bude gora ona ubrzo i zatrudni. Spiskovi su delom pokušaj da racionalizuje situaciju u kojoj se našao, a intimno se nada i da će jednog dana na osnovu njih uspeti da napiše roman. Čitajući stavke koje Metju Diks hronološki ređa, neverovatno je što u jednoj naizgled rudimentarnoj formi toliko dobro upoznamo likove i sasvim nam je jasna motivacija iza njihovih postupaka.



Moja prvobitna zamisao o vlasniku knjižare:

Šta zapravo danas znači biti vlasnik knjižare:

Praveći na trenutke urebesne ali i dirljivo iskrene spiskove, Den pokušava da nađe rešenje za svoje probleme kao i smisao u događajima iz prošlosti koji ne prestaju da ga tište. Razvod roditelja i nesigurnost koju vuče jer ga je otac napustio a majka se preudala, učinili su da kao odrasla osoba konstantno preispituje svaki svoj potez. Trapav i neartikulisan u intimnim trenucima, Den je jedan od onih junaka prema kojima osećate trenutni nalet empatije. Dobar tajming mu nije jača strana a stvari koje izgovori često zvuče potpuno neprimereno i pogrešno. Ne može a da ne razneži spisak razloga zbog kojih se zaljubio u Džil:
 

Ako vam se Denova metoda suočavanja sa životom učini delotvornom, možda se i sami upustite u pravljenje spiskova. I možda vas odvedu do nekih mesta u sebi gde još niste bili, ili se vratite na neka na kojima ste mislili da se više nikada nećete naći.  

Autor teksta: Ivana Veselinović