Duelovanje: „Utopia Avenue“

Malena linija koja preseca tragove ploče, one tragove pomoću kojih je ploča davala ritam životu, darivala je prekid, darivala je preskakanje, darivala je odsustvo muzike, i to baš na onom mestu kada muzika u ekstazi daje najbolje od sebe. Svakodnevna muzička meditacija dok se ploča uz blago umirujuće pucketanje okreće na gramofonu uz ritmove omiljenih bendova. Ime benda u toj navici nije bitna, bitna je navika, imati ploču, imati tu kvadratnu futrolu sa fotografijama i tekstovima u njoj i oko nje nije bio čin posedovanja, to nije ni sada, već jedan deo muzičke religije, deo odrastanja i način života. Duge kose, rok, hevi metal, neki neustaljeni način života, to je bio ideal, a muzičari – oni su bili istinski idoli, oni na koje su se mase ugledale i zbog kojih su menjale svoje životne navike. Idoli su bili i među nama, oni idoli koji su u svom vlasništvu imali ploču popularnog benda ili muzičara, novu, dugoočekivanu i sa radošću slušanu. Svako slušanje bilo je praznik, mladi bi se poređali oko gramofona poput nekog totema i slušali muziku koja je zavodila, muziku koja je stvarana grebanjem igle po vinilu, muziku koja je stvarala legende, muziku koja je bila legenda. Muzika je stvorila način života, a muzika je sloboda, muzika je ritam koji oslobađa i koji daje poverenje čoveku da je sve moguće ako je čovek otvorenog uma. Objasniti mladim ljudima fenomen tadašnje muzike rizik je osuđen na propast i zato se ideja Dejvida Mičela da napiše knjigu posvećenu jednoj vinil kulturi može podvesti pod namerno grebanje nožem po ploči. Na sreću trenutak, tračak ili, bolje rečeno, zrnce sjaja nekadašnje buktinje, dotaklo je i nas dvoje koji smo odrasli na delićima vinil kulture i poželeli smo da još jednom, bar putem knjige, osetimo život koji je vladao u srcima naših roditelja, naših ujaka, stričeva, tetaka ili braće, nekih super i voljenih rođaka ili komšija koji su nekada bili moderni, sa iscepanim farmericama, šarenim majicama i sa nekom lepom muzikom u svojoj kolekciji. Muzikom koju su rado slušali, pločama koje nisu pozajmljivali i tugom u očima kada bi se neka malena linija pojavljivala na tragovima drage imovine zvane ploča. Ova knjiga je pokušaj da se bar za trenutak daruje značaj jednoj zanimljivoj generaciji, jednom pokušaju života, jednoj zabludi generacije otvorenog i iskrenog uma, jednom zloupotrebljenom umu koji je verovao, koji je želeo da veruje i koji i dalje veruje, dok pažljivo, poput nekog blaga, spušta na voljenu ploču dijamantsku iglu koja dariva i ljubav i bol, koja miluje i grebe.

Za koga je ova knjiga?

Miroslav: U knjizi je obrađena biografija fiktivnog benda zvučnog naziva Utopia Avenue, istorija nastanka benda, razvoja i konačne ostvarenosti samog benda, ali i članova benda. Kontekst koji prati priču, iako je bend izmišljen, nije fiktivan i nosi svoje korene u realnim istorijskim događanjima, posebno deo gde se opisuje Leto ljubavi, sama borba hipi pokreta protiv rata usmerena ka socijalno ideološkim promenama i razvoj čitave te generacije. Knjiga će stoga biti zanimljiva svima koji uživaju u pomenutom istorijskom trenutku, samoj ideji koju nose pojmovi Leto ljubavi i hipi pokret, ali će isto tako biti zanimljiva i ljubiteljima biografija bendova koji su svoje ime stvarali u doba fenomena zvanog vinil. Ipak, pored svih ovih elemenata, lik Jaspera i njegova priča sa sobom nosi dimenziju koja će biti zanimljiva i ljubiteljima mistike i psihoanalize, dok se sa ostalim članovima benda uključujemo i u magiju života, sa svim onim lepim, ali često i ružnim elementima.

Ana: Put ka uspehu popločan je glatkim mermerom koji sija bleštavim sjajem nebeskih zvezda, i o koji je, na tom putu, vrlo lako okliznuti se i strovaliti u mrak zaborava. Iz takvog mraka Mičel izvlači bend i njegove članove-junake o kojima će svako želeti da čita, jer oni su tama i svetlo, uspeh i pad, junaci i antijunaci. Za sve čitaoce koji vole knjige odiseje, koje se čitaju dugo i sa čijim se junacima povezuje osetno i jako, za sve rokere (ali i one koji to nisu), za sve ljubitelje biografija i, najprostije i najuopštenije rečeno, za sve ljubitelje dinamične i zanimljive literature „Utopia avenue“ je pravi izbor.

Moj utisak o radnji?

Miroslav: Nakon nešto sporijeg i neubedljivog početka, koji nije obećavao (delovao je kao još jedna od knjiga napisanih bez jasne ideje o toku radnje), knjiga lagano prema koncu sve više raste, do konačnog efektnog i emotivnog kraja. Socijalni element priče u kome se opisuju porodični i psihološki odnosi članova benda, kao i njihova borba sa ličnim demonima predstavlja deo koji je, uz muzičku pratnju, izneo knjigu do iznenađujuće veoma pozitivnog utiska.

Ana: Mičelova knjiga prati stvaranje benda o kom se malo zna, kroz šezdesete godine prošlog veka koje su same po sebi turbulentne. Na taj način Mičel je ukrstio istorijsko/sociološku pozadinu sa sudbinom benda, i ličnim sudbinama njegovih članova, u književnu teksturu užih i širih perspektiva. Kovanice „američki san“ i „seks, droga i rokenrol“ ukrstile su svoj put kroz stranice Mičelove knjige, u kojima on piše o snu i viziji stvaranja savršenog benda, o uspesima i potonućima, o blistavosti i propasti, alkoholu, drogi, napadima besa i mentalnim bolestima, ali i o ljubavi, istrajnosti, veri i inspiraciji.

Moj utisak o završetku knjige?

Miroslav: Sam završetak knjige je odrađen efektno, za moj ukus možda malkice melodramatično, ali sama priprema kraja predstavlja ono najbolje što nudi ova knjiga. Osvajanje Britanije i Italije imaju svoju draž, ali osvajanje američke muzičke scene i Jasperova borba sa vlastitim demonima i preplitanje žica u svom intelektu takođe predstavlja najbolji deo knjige.

Ana: Uz lagani početak, Mičel kroz priču o porocima i načinu života, uz lepu muziku, lagano ubrzava dešavanja do konačne kulminacije koja nam pruža sve veće uzbuđenje kako se bližimo kraju knjige. Savršeno komponovana i vešto ispletena priča daruje završetak pun tempa i opčinjavajućih ritmova muzike jednog prošlog vremena. Knjiga koja biva sve bolja i sve zavodljivija što se bližimo kraju.

Šta mi se dopalo?

Miroslav: Kuc-kuc, kuc-kuc, kuc-kuc – kuckanje po mozgu Jaspera de Zuta, kao i sam njegov lik, opisi njegovih demona, njegove borbe sa njima i samo građenje njegovog lika, ideje o psihoanalizi izraženi kroz njega, ideja duše koja prelazi sa osobe na osobu i vlada, unosi razdor u intelekt i živi svojim načinom života. Pored Jaspera, opisi odnosa koji vladaju na muzičkoj sceni, ta borba u svetu bez interneta, kako se sa centralne pozornice oko koje se može okupiti tridesetak ljudi osvaja najpre lokal, zatim grad, pa država, inostranstvo i na kraju svet, kako se stvara ime dobrim tekstovima i muzikom i na koji način se uopšte nekada dolazilo do mogućnosti da se izda album na muzičkoj sceni na kojoj vladaju vinili, naprosto zavodi i nosi duh jednog vremena sa sobom.

Ana: Dopao mi se put kojim Mičel vodi, od jedinice do plus beskonačno. Ovo je knjiga koja svakom novom stranicom dobija na tempu i na emociji, da nacrtam krivulju kojom je opisujem bio bi to jedan eksponencijalni rast utiska i simbioze sa glavnim junacima.

Šta mi se nije dopalo?

Miroslav: Definitivno dužina teksta i razvučenost radnje, a posebno ta prva trećina knjige ili predugačak uvod. Nekako mi se čini da je efektnost koja dolazi tek kasnije i koja dariva svu pozitivnost ovog dela mogla da obuhvati čitavo delo, samo da je ono napisano sažetije i sa konkretnijim pričama. Ta sažetost predstavlja problem i mnogim drugim delima i nosi sa sobom razdvajanje od odlične knjige do vanvremenske knjige. Ovo je, zbog sažetosti, samo odlična knjiga.

Ana: Ako se mora istaći deo u kome je Mičel omanuo i koji definitivno odbija čitaoce od knjige onda je to preopširno ulaženje u delove teksta. Možda bi sažetije predstavljanje muzičke kulture s kraja šezdesetih bilo učinkovitije i zavodljivije za današnje generacije.

Moj utisak o glavnim junacima?

Miroslav: Utisak o Jasperu već je detaljno opisan, i on, kao što sam već pomenuo, predstavlja najpozitivniji deo knjige. Ipak i priča o odrastanju i životu Dina i njegovoj borbi sa ljubavlju i mržnjom prema ocu, ali i borbi sa popularnošću i problemima koje popularnost nosi, uz neizbežnu kantautorku i njenu nesigurnost, nose sa sobom draž i sklapaju se u jedno jedinstvo poput Utopia Avenue.

Ana: Svaki junak Mičelove knjige i benda kome pripada i junak je i antijunak – i nervira i zavoli se. Najupečatljiviji lik je svakako Jasper de Zut, sama knjiga se odvija tako da poželite da po sklapanju korica autoru napišete mejl u kome ga preklinjete da o Zutu nastavi da piše. Nasuprot njemu, izdvojiću Dina Mosa, jer on je za mene bio Oliver Tvist koji je konačno našao pokrovitelja, jedini koji iza sebe nije imao ništa i kog je uspeh pogodio i promenio najviše. Poput naivca u prljavom svetu, on pravi najviše grešaka, ali sam zato njegove greške najlakše praštala.

Da li bi ova knjiga mogla da postane film?

Miroslav: Priča je veoma filmična i, uz prilagođavanje filmskim potrebama uz već prisutne dijaloge, moguće je zamisliti razvoj benda Utopia Avenue na filmskom platnu. Naprosto, sav taj kontekst koji ide uz ovaj fiktivni bend predstavlja nepresušan izvor inspiracije za sve sfere umetnosti i samim tim je moguće zamisliti i film sa Jasperom i Dinom dok šetaju ulicama Londona.

Ana: Pored Formanove „Kose“, bilo koja priča na ovu tematiku predstavljala bi samo uzaludno trošenje vremena. Knjiga je prepuna elemenata koji mogu biti pretočeni u film, ali je postavljanje pitanja svrhe i prijema u današnje vreme potpuno razumljivo.

Koja je vaša omiljena rečenica?

Miroslav: „Svaka treća ili četvrta generacija je generacija radikala, generacija revolucionara. Mi smo, prijatelji moji, oni koji su razbili bocu. Mi smo oslobodili duhove. Mi demonstriramo, na nas pucaju, među nas se infiltriraju, nas potkupljuju. Mi umiremo, mi bankrotiramo, mi se prodajemo moćnicima. To je jasno kao dan. Ali duhovi koje smo pustili ostaju na slobodi. U ušima mladih duhovi šapuću ono neizrecivo. Hej, deco, nije strašno ako ste gej. Ili: Šta ako rat nije ispit iz patriotizma, nego stvarno teška glupost? Ili: Zašto je tolika manjina toliko bogata? Kratkoročno se ne menja mnogo toga. Ti klinci nisu ni blizu polugama moći. Još ne. Ali na duge staze? Ti šapati su projekti budućnosti.“

Ana: „Stari žale za svojim vremenom koje je prošlo, a mladi žude za novim vremenima koja će doći. Sva vremena su tako različita, i tako slična.“

Pročitajte ovu knjigu ako vam se svideo roman:

Miroslav: Na sreću, čitav koncept kojim odiše knjiga bio je prisutan i na muzičkoj sceni naše zajedničke domovine. Promene na muzičkoj sceni, dah Leta ljubavi, pokušaji socijalnih promena i borba za emancipaciju i slobodu mladih i političke promene koje nažalost prate i umetnost, bile su prisutne i na našoj sceni. Zato bih uz ovu knjigu preporučio knjigu koja govori o razvoju umetnosti, ali i razvoju mnogo drugih socijalnih elemenata u jednom društvu, u bivšoj nam domovini, naslova „Kako smo propevali – Jugoslavija i njena muzika“ autora Ivana Ivačkovića.

Ana: Ukoliko ste uživali u knjizi o Brusu Sprinsgtinu „Born to Run“ i ukoliko volite priče o muzici i sa muzikom, knjiga Dejvida Mičela će vas definitivno oduševiti i naterati vas da dok čitate i slušate muziku iz tog doba.

Presuda:

Miroslav: Poput blagog pucketanja koji donosi muzika reprodukovana na vinil pločama i ova knjiga nosi duh jednog vremena uokvirenom ličnim pričama jednog fiktivnog benda i kontekstualnim hronotopom opisanog društvenog trenutka. Muzika obojena ljubavlju, senkama ulica Londona, mladošću, dahom hipi pokreta i antiratnih demonstracija, socijalnim odnosima i psihozama previše učestalim kod savremenog čoveka, ali i porocima i svim onim elementima koji na savršen način opisuju Leto ljubavi. Spori početak, uz dozu straha da je izabrano delo pogrešno, ubrzo je zamenio užitak i uz efektan i emotivan kraj darivao pogled pun radosti I blaženstva na upravo pročitanu knjigu, kakav može da dariva jedino njeno veličanstvo – knjiga. Ovo je knjiga koja nam govori da je umetnost nosilac promena, da se uz muziku navek slavilo, menjalo, tugovalo i išlo ukorak sa tehnologijom. Jasper, Din i Elf uz Grifove ritmove ispričali su zanimljivu priču o muzici, političkim promenama s kraja šezdesetih, borbi za socijalne slobode i emancipaciju društva, ali uz poroke koji su ispratili čitav fenomen Leta ljubavi, i sve to uz odličnu muziku Brajana Džonsa, Lenarda Koena, „Kotrljajuće kamenje“, „Bube iz Liverpula“ i druge fantastične muzičare.

Ana: „Utopia Avenue“ sa sobom nosi duh vremena o kome smo slušali, koji nam deluje poput utopije u vremenu civilizacijskih nesuglasica. Ova knjiga predstavlja sve ljude i svu muziku koji su bili u stanju da pruže otpor i daju svoj glas protiv svih ratova i za sve ljude ovog sveta. Knjiga napisana poput tema koje obrađuje, sa puno energije, sa puno volje i iskrenosti, sa verom u neko novo sutra, sa ljubavlju prema čovečanstvu. Jasper nam daruje život odbačenog deteta, koje je podvojeno u porodici svoju stvarnost prenelo i na um. Din nam poručuje da se i linije na pločama uz mnogo vere mogu popraviti i da će život pre ili kasnije biti bolji. Elf nam daje rajske tekstove i veru da smo svi jednaki u ljubavi i životu, dok nam Grif daruje ritmove gde je u redu biti tužan i ako to nužnost života zahteva. Dejvid Mičel, iako sam na trenutak posumnjala, dariva, i ovoga puta, sjajnu knjigu.

Autori: Miroslav Maričić i Ana Lazarević
Izvor: Delfi Kutak