Duelovanje: roman Nadije Teranove „Zbogom, aveti“

Započeli smo novi ciklus Duelovanja. Izdvojili smo najaktivnije članove na Fejsbuk grupi Delfi Kutak i dali im zadatke – da pročitaju knjigu i odgovore na zadata pitanja. Onda smo odgovore ukrstili i dobili vrlo detaljnu sliku o romanu.

U trećoj epizodi Duelovanja, ukrstili smo mišljenja Radmile Marković i Olje Žerađanin. Upoznajte ih, najpre:

Radmila Marković: Po struci sam master učiteljica čime se i bavim. Pored toga uživam u čitanju knjiga i dugim šetnjama pored Dunava. Obožavam proleće i uvek sa sobom nosim osmeh. U Kutku sam od samog osnivanja pa tako mogu da kažem da sam starosedelac.

Olja Žerađanin: Radim u rukovodstvu jedne konfekcije i veoma volim svoj posao. Svestrana, doživotni zaljubljenik u prirodu i vedro zvezdano nebo. Sanjalica, pesnik za svoju dušu u večitoj potrazi za sobom. Veliki ljubitelj filozofije, psihologije, popularne nauke i slovenske mitologije. A pre svega mama tri divne devojke Kristine, Anastasije i Magdalene.

Za koga je ova knjiga?

Radmila: Ova knjiga je za sve one koji porodične drame, za sve one koji vole da tragaju za značenjem i vole da se „hvataju“ za sitnice i u njima pronalaze duboko značenje.

Olja: Ova knjiga je sve one koji su izgubili nekog dragog, a nisu uspeli da se oproste, za sve one koji se bore sa sopstvenim demonima prošlosti, kao i za sve ostale koji vole da čitaju realne priče koje samo život ume da napiše.

Moj utisak o završetku knjige?

Radmila: Ovakav završetak nisam zamišljala tako da je za mene bio pravo iznenađenje s obzirom na to da glavna junakinja nigde nije nagoveštavala takav ishod.

Olja: Neočekivani događaj na kraju knjige koji nas snažno prodrma i budi iz jednolične svakodnevnice i tavorenja, govori nam da se okrenemo malo oko sebe i osmotrimo ljude koji nas okružuju. Možda nekada možemo učiniti nešto više.

Šta mi se dopalo?

Radmila: Dopalo mi se to što sam u ovoj knjizi mogla da čitam ispisane redove, a zapravo sam čitala ono između njih. Mešanje jave i sna, prošlosti i sadašnjosti. Knjiga je izuzetno slojevita sa mnogo motiva i simbola. Krov, buđ, loš brak, broj 13, prodaja porodične kuće. Kada se podvuče i sumira sve malo toga ostaje na onoj drugoj strani koja mi se nije dopala.

Olja: Dopala mi se kompletna ideja pisca da kroz naizgled običan život ukaže i edukuje nas o tome šta je depresija i dokle može dovesti. Šta nam mogu učiniti sopstveni demoni ako ne nađemo način da se suočimo sa njima. Dopao mi se opis odnosa glavne junakinje i njenog supružnika, koji nam na neki senzualni način govori šta znači podrška u životu. I da ne mora uvek sve otići u ambis u ovom surovom svetu.

Šta mi se nije dopalo?

Radmila: Sporije odvijanje radnje, mada ni za to ne mogu u potpunosti reći da mi se nije dopalo je ima svoju draž.

Olja: U suštini ne postoji ništa što bih mogla bas posebno da izdvojim. Priča je kompletna. Možda to što nismo otkrili šta se zaista desilo sa ocem glavne junakinje, ali to je sporedna stvar u celoj priči. I nemili događaj na kraju priče, meni kao idealisti pao je teško, ali šta je tu je, sve je to život.

Moj utisak o glavnoj junakinji?

Radmila: Glavna junakinja Ida je osoba koja se jako teško nosi sa životnim okolnostima koje su joj se desile i nikako ne pronalazi način da premosti sve ono što je muči. Ona pati i sa tim se bori kroz ceo život da bi na kraju, rekla bih, ipak pobedila sebe. Sa druge strane ima majku sa kojom nema dobro izgrađen odnos što joj umnogome otežava život. Zapravo, obe beže od problema koji ih godinama prati.

Olja: Ida je zrela žena koja se bori sa uspomenama iz prošlosti, pa mi je i bilo lako poistovetiti se sa njom. Ona traži način da tu borbu dovede do finiša i konačno okrene novi list u knjizi gde stoji kao trinaestogodišnjakinja zamrznuta u vremenu jednog jutra kada je budilnik stao u 6.16.

Koja je vaša omiljena rečenica?

Radmila: Pošto volim citate bilo je teško odlučiti se samo za jedan.

„Stvari nikad ne funkcionišu kada se prebace iz jednog vremena u drugo, dobro im je tamo gde su i uvek postoji razlog zbog kojeg sećanja treba da ostanu u sećanju i ne treba da remete sadašnjost.“

„Neočekivana bezbrižnost je uvek protivteža najcrnjem strahu.“

„Rituali, samo rituali: omogućavaju da se prebrodi opasno i mračno vreme tako što obećavaju spas posle upornog ponavljanja.“

„Život se ne živi sa ostacima, sa onim što zadržavaš kao škart.“

„Sreća ne postoji, ali postoje srećni trenuci.“

„Ne dozvoljavamo da rana zaraste, jer su u njoj naše nevolje, naši strahovi, pazimo da bude dovoljno duboka kako bi u nju stao naš bol.“

Olja: „Ein Augenblick, ceo život trepćemo, a onda jedan treptaj oka, jedan od mnogih promeni smer kojim idemo i potpuno nas pomete.“

Moram da dodam i ovaj:  „Znao je to o meni iako me nikada nije pitao, na jedini način na koji treba znati činjenice o onome koga volimo: zato što ih znamo i tačka.“

Pročitajte ovu knjigu ako vam se svideo roman:

Radmila: Ako uzmemo u obzir činjenicu da se ova knjiga bavi porodičnim odnosima na relaciji otac-ćerka tom tematikom se bavi i knjiga „Stvarni život“, a nešto sličnom tematikom bavi se i knjiga „Pertle“. Sve nekako sa sobom imaju tu crtu porodice koja nije kompletna.

Olja: Pročitajte ovu knjigu ako vam se dopao roman „Biblija otrovne masline“.

Presuda

Radmila: Ovo je knjiga o kojoj sam dugo razmišljala po završetku čitanja. Zapravo, pruža toliko slobode i širine svojom slojevitošću i činjenicom da sve možete da tumačite kako želite. U centru priče je glavna junakinja koja se bori između prošlosti i sadašnjosti, između jave i sna. Osoba koja duboko u sebi pati. Knjiga koja nas tera da se zapitamo da li u sebi imamo neku avet koja nas muči i progoni i koliko smo zapravo jaki (ili slabi?) da se sa njom suočimo…

Olja: Priča koju nam u prvom licu pripoveda glavna junakinja tako realno miriše na život. Bez suvišnih detalja, tera nas da se lako uživimo u misli i osećanja glavne junakinje koja je sticajem okolnosti došla u rodni kraj, koji ce je sudbinski naterati da se suoči sa samom sobom i krene u novu fazu života. Istom igrom slučaja meni je ova knjiga dopala u ruke. Ne bih bila svesna šta sam propustila. Pa zato nemojte ni vi. Vredna je svake pažnje.