Duelovanje: „Na kraju sveta s pingvinima“

U Fejsbuk grupi Delfi Kutak povodom romana „Na kraju sveta s pingvinima“ autorke Hejzel Prajor mišljenja su ukrstile još dve članice – Sara i Jelena. A evo i njihovih utisaka.

Alternativni naslov ili podnaslov knjige mogao bi da glasi:

Sara: Možda bi alternativni naziv bio u originalu bolji – „Daleko sa pingvinima“ (Away With the Penguins). Možda i „Druga šansa sa pingvinima“. Ali ni ovom prevedenom naslovu ništa ne fali.

Jelena: „Kako sagledati stvari iz drugog ugla“.

Knjigu bismo preporučile svima koji vole?

Sara: Ovu knjigu bih preporučila svima koji vole dobru avanturu i zabavu, a ovde konkretno uz džangrizavu bakicu koja će vam otopiti srce.

Jelena: Avanturu, onima koji imaju bilo kog razloga za borbu sa životom... I onima koji vole životinje!

Naši utisci o radnji:

Sara: Naša glavna junakinja Veronika je na prvi pogled jedna džangrizava, matora i sebična bakica. Nadžak-baba. Šta god joj život priredi, ona će prkositi očekivanjima. Ali kako radnja knjige odmiče i kako se budemo vraćali u prošlost, otkrićemo kakva je Veronika zaista.

Jelena: Radnja romana započinje u Škotskoj u sadašnjosti, starica Veronika je veoma imućna, ali sama na ovom svetu, nema familiju. Međutim, uz pomoć svoje pomoćnice Ajilin otkriva postojanje unuka Patrika. Od tada pratimo dve priče i dva ugla posmatranja na prošlost i tok njihovih života. Veronika je pri samom kraju života i rešena je da se suoči sa svim bolima koje je preživela. To će uraditi uz pomoć adelijskih pingvina na ostrvu Lokot na Južnom polu. Tada nastaje nova priča izmeštena na ledene obronke južne hemisfere, uvode se novi likovi, prelepi ambijent i nove mogućnosti.

Na koji način je čitanje knjige uticalo na nas:

Sara: Ova knjiga me je podsetila da ne treba suditi o ljudima na osnovu njihovog izgleda ili ponašanja. Za sve postoji objašnjenje ako znate gde treba da zagrebete. Ne treba glumiti lažne prijatelje i odbaciti ih jer se ne uklapaju sa vama ili su vam zatražili pomoć. Budimo ljudi i ne podsmevajmo se, jer nikad ne znamo da li ćemo se mi naći u sličnoj situaciji.

Jelena: Dopala mi se knjiga i dopao mi se optimizam koji ona budi u čitaocu. Veronika živi po pravilima koje je u nju usadio njen otac, a to je da uvek treba da se trudi da doprinese dobro i lepo svetu u svakom momentu svog života. To je pravilo koje, kada bismo ga svi poštovali, učinilo svet lepšim mestom za život, kako ljudi, tako i svih ostalih bića.

Šta bismo posebno istakle:

Sara: Istakla bih da ovaj roman nije samo priča o jednog džangrizavoj bakici. Ovo je topla priča o ljubavi i porodici. I naravno o pingvinima, jer ovde će jedan majušni pingvin imati presudnu ulogu u Veronikinom životu.

Jelena: Upravo to sagledavanje stvari iz drugog ugla – da se Veronika i njen unuk nisu ponovo našli ostali bi sa predrasudama koje su imali jedno o drugom. I koliko smo mi ljudi spremni da otvorenog uma i srca priđemo svakom čoveku!

Šta nam se nije dopalo:

Sara: Verovali vi meni ili ne, ali prvi put u životu, ne postoji nešto što mi se nije dopalo u ovoj knjizi.

Jelena: Ovaj roman nije vrhunska književnost, ali je izuzetno lepo ukomponovan, skladan je... Međutim, možda su neke stvari predvidive i mogu nekome da zasmetaju... Možda delići gde autorka sklizne u sentimentalnost, ali sve te mane su nebitne u odnosu na poruku koju ovaj roman nosi. I donosi najpre uživanje, zaista imate osećaj da ste nešto i vi naučili kroz naučnu ekspediciju.

Junak iz knjige kog bismo najradije pozvale na večeru i zašto:

Sara: Sigurno bi to bila Veronika. Volela bih da uz njen čaj pričamo o prošlosti i da je zagrlim onako kako bih zagrlila svoju baku, jer, verujte mi, to biste i vi uradili.

Jelena: Iako je Veronika izuzetno zanimljiv lik, ipak bih pozvala Teri, jer kod mene na večeri bi bila i moja deca, a svakako bi im dobro došla priča o pingvinima iz prve ruke. Teri je član naučnog tima na ostrvu i bori se za svaki doprinos očuvanju ugroženih vrsta na planeti. Možda na večeru povede i malog Pipa!

Rečenica koja nas je podstakla na razmišljanje:

Sara: U mom slučaju, ima ih više:

„Bolje je voleti i izgubiti nego nikad ne voleti.“

„Život može da bude velikodušan. On može da vam zaleči srca i šapne da uvek može da se počne iznova, da nikad nije kasno da se nešto promeni. Potvrđuje da vredi živeti zbog mnogo, mnogo stvari.“

„Veri, na ovom svetu postoje tri vrste ljudi. Ima onih koji kvare svet, onih koji ne donose nikakvu promenu i onih koji svet ulepšavaju. Budi među onima koji ga ulepšavaju ako možeš.“

Jelena: Pre bih rekla da je ovo rečenica koja svima treba da bude pravilo : „... na ovom svetu postoje tri vrste ljudi. Ima onih koji kvare svet, onih koji ne donose nikakvu promenu i onih koji svet ulepšavaju. Budi među onima koji ga ulepšavaju ako možeš.“

Tri reči koje najbolje opisuju knjigu:

Sara: Avantura, komedija i pingvini.

Jelena: Pojedinci čine planetu!

Kratak zaključak o knjizi:

Sara: Generalno gledajući, knjiga mi se dopala i ocenila sam je čistom peticom. Koliko god na početku knjige imali drugačije mišljenje o baka Veronici, toliko ćemo na kraju knjige promeniti sve što smo ikada pomislili o njoj. Ne treba suditi prebrzo! A i naučićemo nešto o pingvinima. Zato pročitajte i vi „Na kraju sveta s pingvinima“ i pridružite nam se u pozitivnim komentarima!

Jelena: Ovo je potvrda da život može da bude velikodušan i zaleči srce novim događajima. Ono što je narušeno u životu pojedinca ili čitave planete ne može nijedno bogatstvo da promeni. Uvek moramo početi od sebe i zato nemojmo poput Veronike tražiti sklanjanje svih ogledala ili zatvaranje svakih vrata. Neka naša vrata budu otvorena i neka nam ogledalo služi da prvo sagledamo sebe.

Autori: Sara Ristović i Jelena Pavić Martinović
Izvor: Delfi Kutak