Duelovanje: „Leptirica“

Za ovo duelovanje Marijana Đurić i Marija Trajković, članice Fejsbuk grupe Delfi Kutak, izabrale su da pišu o knjizi „Leptirica“ Aleksandre Veljović Ćeklić, misleći da je slična filmu. Ali su zaključile da je još i bolja!

Zašto smo izabrale baš ovu knjigu za Duelovanje?

Marija: Moram da priznam da sam ovu knjigu izabrala sasvim slučajno, mislila sam da ima neke veze sa filmom „Leptirica“. Eto, imala sam puno sreće pri izboru.

Marijana: Zbog naslova, iskreno, koji me je asocirao na film „Leptirica“.

Kako bi alternativni naslov ili podnaslov knjige mogao da glasi?

Marija: Mislim da je ovo savršen naslov. Ako bih morala da biram, možda bih ga nazvala „Sestre“.

Marijana: Ne bih menjala naslov. Ali ako bih morala, možda „Lusika – ona što me je volela“.

Koji su naši najjači utisci o radnji?

Marija: Što se tiče radnje, osvojila me još pri prvim stranicama. Oduševljenje je samo raslo i kulminiralo na kraju knjige. Najsnažniji utisak mi je ostavio opis života sestara, podseća me na vremena kada sam odrastala. Čini mi se da je sve bilo jednostavnije.

Marijana: Da ljubav, ipak, na kraju pobeđuje. Da istina oslobađa. A praštanje pročišćuje.

Na koji način je čitanje knjige uticalo na nas?

Marija: Svaka knjiga utiče na mene, na jedan ili drugi način. Ova me je duboko potresla. Strašna tajna koju krije me je razbila na komade.

Marijana: Emotivno, jer čitajući ovu knjigu, u mislima sam se vratila u detinjstvo i na svoju otuđenu sestru.

Šta nas je najviše iznenadilo?

Marija: Rekla bih da me nije ništa iznenadilo. Nažalost, ljudsko zlo me sve manje i manje iznenađuje. Iskreno bih volela da nije tako.

Marijana: Neočekivani obrt. Iskreno, nisam to očekivala, a još manje da je u pitanju to što jeste.

Šta nam se nije dopalo?

Marija: Nikako nisam ukapirala kako se sestra snašla u inostranstvu. Piše kako je tražila posao, razgovarala sa ženom gde se zaposlila, ali bila je loš đak u školi i nigde ne piše da li je znala neki drugi jezik kako bi se sporazumela. Nekako se stiče utisak kao kada Amerikanci pišu knjige – gde god da junak ode, svi pričaju njihovim jezikom i svi ih razumeju. Eto, možda mi je to falilo. Samo jedna rečenica objašnjenja.

Marijana: Iskreno, nemam nikakvu zamerku. Ili, možda malecku, da je lik SISTER samo malčice razrađeniji kad je otišla.

Koji citat nas je podstakao na razmišljanje?

Marija: „Mogla je biti sretna djevojčica. Pjevušeći u školu ići. Mogla je biti dobra učenica, djeliti užinu sa drugaricama. Mogli su biti obična porodica...“

Marijana: „Svaki se insan drugačiji rodi. Nije sudba u silama i zvijezdama, u njemu je, nosi je u grudima.“

Kog junaka iz knjige bismo najradije pozvale na večeru?

Marija: Na večeru? Ne znam. Možda sestru iz Kanade. Možda i obe sestre.

Marijana: Sister, a možda i obe.

Koje tri reči najbolje opisuju knjigu?

Marija: Tuga, nostalgija i sestrinska ljubav.

Marijana: Više reči opisuju ovaj roman, ali ako moram tri da izdvojim, to su: laži, istina, praštanje.

Koja tri pitanja bismo postavili autoru knjige?

Marija: Eto, prvo pitanje neka bude razjašnjenje oko tog engleskog jezika. Drugo bi bilo: da li je bilo teško pisati o ovako mučnoj temi? Računam da je teže piscu da napiše nego meni koja čitam. I treće: koja joj je draža sestra?

Marijana: Zašto baš ovaj naslov knjige? Zašto baš ova tema? I kad možemo očekivati nešto novo?

Da li bismo pročitale i druge knjige ovog autora? Koja bi knjiga onda bila izbor?

Marija: Čitala bih sve. Sviđa mi se njen stil pisanja. Sledeća knjiga za čitanje bi možda mogla biti „Karamela“.

Marijana: Da, pročitala bih sve knjige.

Da li bi ova knjiga mogla da postane film?

Marija: Ova knjiga je kao stvorena za film. Ima sve elemente jedne dobre drame. Sjajan zaplet, zanimljive likove, dobru radnju.

Marijana: Knjiga stvorena da bude ekranizovana uz odličnu glumačku ekipu.

Kratak zaključak o knjizi:

Marija: Jako emotivna porodična priča. Nisam slutila zlo. Mislila sam da je o ljubavi, porodici, ratu i teškim vremenima. Ali ne... ova knjiga je mnogo više od toga. Uz sjajne opise odrastanja u jednom industrijskom gradiću, vodi nas kroz živote jedno porodice, kroz palanački život gde se sve o svakome zna, ali neke tajne su toliko jezive da ostaju duboko sakrivene...

Marijana: Čitajući ovu knjigu, stekla sam utisak da nam je spisateljica opisala pravo stanje društva u kojem živimo... Korupcija, beznađe i, ono najstrašnije, zlostavljanje u svakom obliku.

Knjigu bismo preporučile svima koji vole…

Marija: Svima koji vole porodične drame. Ali i onima koji imaju snage da čitaju o teškim životima.

Marijana: Svima onima koji vole priče o životu.
 
Autori: Marija Trajković i Marijana Đuric
Izvor: Delfi Kutak