Laguna - Bukmarker - Duelovanje: „Knjiga izgubljenih prijatelja“ - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Duelovanje: „Knjiga izgubljenih prijatelja“

Anđela i Milena, članice Fejsbuk grupe Delfi Kutak, dobile su priliku da daju svoj sud o „Knjizi izgubljenih prijatelja“. Suštinski nisu imale drugačija viđenja, već samo različit doživljaj u vezi sa pojedinim delovima. Uostalom, pročitajte.

Za koga je ova knjiga?

Milena: Sem što je ova knjiga baš za mene, ljubitelja istorije i romana iz žanra istorijske fikcije, ovo je roman za sve koji žele da poniknu u svet koji nam je sada već dalek i stran. To je svet u kome čovek poseduje drugog čoveka, odlučuje o njegovoj sudbini, bogati se na račun njegovog rada. Takođe, ovo je roman za one spremne na borbu, uporne i snažne, ali i za one kojima je potreban „vetar u leđa“ za tako nešto.

Anđela: Knjiga je namenjena svima onima koji tragaju za drugim ljudima. Za prijateljima koje smo imali u detinjstvu, a sada ih više ne čujemo. I rodbinom za koju znamo, ali ih nikada nismo sreli.

Moj opšti utisak o radnji?

Milena: Ovo je još jedan od romana koji prati dve radnje, jednu iz prošlosti i jednu iz sadašnjosti (takoreći, jer je reč o osamdesetim godinama prošlog veka). Sa te strane – već viđeno, ali sa druge – dobra tema, nova a stara, uvek zanimljiva. Veliki plus je činjenica da je roman inspirisan stvarnim događajima, tj. postojanjem oglasa u kome su članovi porodica pokušavali da nađu svoje najmilije.

Anđela: Savršeno uklopljeno preplitanje prošlosti i budućnosti. Dve priče koje prate živote devojčice Hane, Lavinije i njene polusestre Džuno Džejn, kao i devojke Benedete Silve, obavijene su velom tajni o knjizi izgubljenih prijatelja.

Moj utisak o završetku knjige?

Milena: Ovo je teško pitanje. Sam rasplet je pomalo mlak, nema fanfara koje najavljuju neku dobro skrivenu tajnu. Kraj u stvari potvrđuje ono što smo na osnovu priče mogli da pretpostavimo. Opet, možda je takav kraj i bio logičan potez.

Anđela: Iznenadila sam se samim završetkom knjige, ali na pozitivan način. Toliko sličnosti moralo je dovesti na kraju do spajanja ove dve priče.

Šta mi se dopalo?

Milena: Dopali su mi se motivi preplitanja života „gospodara“ i robova, stvaranje rodbinskih veza među njima, znanih, ali opet tajnih. Prikazane kroz Haninu priču, jasne su niti koje su ih povezivale, jer su, na kojoj god strani bili, ipak svi – ljudi.

Anđela: Dopao mi se prvo način na koji je pisana knjiga, kao i tema kojom se bavi jer postoji nemali broj ljudi koji su prodavani kao robovi u Americi, i od jednih vlasnika do drugih. Nema mnogo knjiga koje govore o ovom periodu. Sa druge strane, Benedetina priča je vredna divljenja, ali ništa manje ni put koji je mala Hani prešla u potrazi za istinom o svom poreklu.

Šta mi se nije dopalo?

Milena: Nije mi se preterano dopalo skakanje iz prošlosti u sadašnjost ustaljenim ritmom, jedna glava – prošlost, naredna – sadašnjost. Takva predvidivost mi uvek donosi i malo monotonije pri čitanju.

Anđela: Nema onoga što mi se nije dopalo. Mada mi je, priznajem, malo na početku sve bilo konfuzno, uspela sam da pohvatam niti priče.

Moj utisak o glavnom junaku/junakinji/junacima?

Milena: To su dve pažnje vredne devojke/žene. Hani, rođena kao rob, otrgnuta od porodice, sa razvijenom empatijom uprkos doživljenim nevoljama, puna nade da će naći svoje najmilije. Divan, topao lik, slika osobe koja uprkos neprestanim porazima nikada poraze ne prihvata. Osoba koja je uporna do granica ljudske izdržljivosti, jaka i slaba u isto vreme, ali pre svega prilagodljiva, snalažljiva i pametna.

Sa druge strane, Benedeta Silva, koliko god bila pandan Hani iz prošlosti, takođe uporna i jaka, a istovremeno slaba i krhka, ostavila mi je bleđi utisak od Hani. Njena drama, kojoj je posvećeno nekoliko rečenica na samom kraju, po mom mišljenju, zaslužila je više mesta u priči, što bi možda bolje oslikalo njen lik. Iako suštinski oličenje samostalne žene, obrazovane i ambiciozne, ipak mi je ostala u Haninoj senci.

Anđela: Moj utisak o Hani, jednoj od glavnih protagonista ove priče, jeste da je ona devojčica vredna pažnje i divljenja. Požrtvovana, hrabra i spremna da ispuni cilj koji je sebi zadala: potragu za ocem i knjigom izgubljenih prijatelja. Nikako se ne sme zaboraviti i uloga Lavinije, razmažene naslednice plantaže, niti njene polusestre, koje su svemu ovome doprineli. Dok je Benedeta, sa druge strane, požrtvovana učiteljica koja bi sve dala da pomogne svojim učenicima kojima život nije lak. Niz iznenadnih otkrića ona unosi u svoj život.

Da li bi ova knjiga mogla da postane film i zašto da/ne?

Milena: Da, da i da! Nadam se da hoće. Ovo je univerzalna priča, za sve uzraste i sva vremena.

Anđela: Ekranizacija ove knjige u vidu filma bila bi pun pogodak. Idealna priča o temi koja se malo gde spominje, a preplitanje budućnosti i prošlosti uvek je pravi pogodak.

Koja je vaša omiljena rečenica?

Milena: Ovih nekoliko rečenica, ne po stilu, već po suštini, oslikavaju duh ovog romana:

„Nisam neko ko odustaje. Oni što odustaju nikada ne naprave nešto veliko. Oni što odustaju ne mogu da dobiju ovakav rat. Nisi poražena dok ne odustaneš od borbe, govorim sebi.“

Anđela: Teško mi je bilo da odaberem omiljenu rečenicu, ali izdvojila bih jednu koja prelepo opisuje prirodu.

„Zimzeleni hrastovi podrhtavaju, ptice pevaju, a veverice se raspravljaju u krošnjama.“

Pročitajte ovu knjigu ako vam se svideo roman:

Milena: Priče o robovlasništvu, ispričane iz ugla onih potlačenih, njihovo humanizovanje i davanje glasa onima koji ga u životu nisu mogli imati, uvek me asociraju na Toni Morison. Za one koji vole da proniknu u psihu robova u Americi, ovo je autorka koju ne biste smeli da zanemarite.

Anđela: Ja bih ovu knjigu preporučila svima onima koji su pročitali njen prvi roman „Dok još nismo bile vaše“. Mada, poređenjem ova dva romana, uvek se dobijaju oprečna mišljenja.

Presuda:

Milena: Čitanje o svetu u kome se neko rodi, živi i radi znajući da je vlasništvo drugog čoveka meni je uvek interesantno, naročito kada se ta priča ispriča iz ugla robova. Kao i ropstvo, tako i oslobađanje, ili privid oslobađanja proizvode mnoštvo emocija, želja i nadanja. Ta različitost u Haninim doživljajima, nasuprot emocijama drugih robova ili slobodnih ljudi, taj žar nemirenja sa datim, po mom mišljenju je najbolji deo romana. Sa druge strane, potraga za identitetom se nastavlja i u 20. veku i napravljena je odlična paralela između dva vremenski udaljena života. Konačno, u nekoliko reči, ovo je roman vredan pažnje!

Anđela: Knjiga mi se svidela na svoj poseban način. Neprevaziđeni spoj preplitanja prošlosti i budućnosti u priči o potrazi za izgubljenim prijateljima, ali i želji da se prijateljima pomogne. Sklopljeni su tako da će vas, koliko god se čini da je radnja na početku mlaka i spora, sigurno potpuno iznenaditi ako nastavite sa čitanjem.

Autori: Milena Blagojević i Anđela Jovčić
Izvor: Delfi Kutak


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
nova izdanja knjiga domaćih autora laguna knjige Nova izdanja knjiga domaćih autora
20.12.2024.
Knjige Jelene Bačić Alimpić uvek su aktuelne i u vrhu čitanosti. U knjižarama će se uskoro naći 34. izdanje njenog romana „Pismo gospođe Vilme“, 26. izdanje „Poslednjeg proleća u Parizu“, dok će uskor...
više
robert hodel o bori stankoviću švajcarac o vranjancu laguna knjige Robert Hodel o Bori Stankoviću: Švajcarac o Vranjancu
20.12.2024.
Robert Hodel, rođeni Švajcarac, autor zapažene knjige o Bori Stankoviću „Ranjav i željan“, imao je drugu beogradsku promociju knjige, na kojoj je lično učestvovao. To je bio povod za pregršt pitanja. ...
više
đorđe bajić predstavio jedno đubre manje na novoj s laguna knjige Đorđe Bajić predstavio „Jedno đubre manje“ na Novoj S
20.12.2024.
Gost emisije „Pokreni se“ na televiziji Nova S bio je Lagunin autor Đorđe Bajić, koji je predstavio svoj novi roman „Jedno đubre manje“. Sa Bajićem je razgovarao Marko Novičić, novinar i urednik jutar...
više
prikaz knjige vizantijski svet blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva laguna knjige Prikaz knjige „Vizantijski svet“: Blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva
20.12.2024.
Ako ne računamo Kinesko carstvo u dalekoj Aziji, moćna Vizantija bila je verovatno najdugovečnija država staroga veka, opstavši u raznim oblicima na samom vrhu Balkanskog poluostrva preko hiljadu godi...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.