Duelovanje: „Kirka“

Duelovanje je dobilo novi oblik! Ana Ponjavić i Miroslav Maričić, vredni članovi Delfi Kutka, pročitali su roman Madlin Miler „Kirka“ i napisali izuzetno zanimljiv dijalog. Uživajte!

Nikako da se ratosiljamo hladnih dana u ovom prolećnom maju. Samo kiša, oblaci, hladnoća, sunce nikako da zasija punim majskim sjajem. U poduhvatu rasterivanja sivih oblaka i tmurnih dana strogi učitelj u digitalnoj formi i trgovkinja vešte ruke obratili su se sunčevoj kćeri kako bi svojim činima i žrtvom otvorila nebeske staze sunčevim zracima njenog oca. Pročitati knjigu „Kirka“ za to najbolje je rešenje, priključite se u dozivanju sunca.

„Koža mu planu belo. Belo kao srce vatre, kao najčistije, najvrelije ugljevlje. Ustao je, ali se nekako uzdizao i dalje kao da će probiti rupu u tavanici, u zemljinoj kori, kao da neće stati dok ne okrzne zvezde. A onda je usledila vrelina; prevaljala se preko mene uz zvuk nalik na bučanje talasa, izbila mi dah iz grudi.“

Sa zadovoljstvom smo pročitali „Kirku“ kako bismo umilostivili tu opaku vešticu sunčevog roda, a odgovor njenog oca, na priloženu žrtvu tek čeka odgovor. Naša molba predata je u pisanoj formi, prosudite da li je pristup trebao biti bolji:

Ko bi trebalo da pročita „Kirku“ i procesu dolaska Sunca na naše majsko nebo se pridružiti?

Ana: Svi pravi ljubitelji grčke mitologije i svi istraživači koji uz čitanje knjige vole da prošire vidike i  koriste Gugl u želji da saznaju nešto više. Ogromna preporuka i za sve devojčice koje su nesigurne u sebe, jer će kroz ovu laganu priču saznati mnogo o snazi volje i borbi za svoje ciljeve.

Miroslav: dodao bih da bi pored ljubitelja mitologije, u knjizi uživali i ljubitelji Homerove „Odiseje“, mitskih i bajkovitih priča, avantura sa primesama magije i fantastike. Svi oni preletaće preko stranica knjige i tražiti još spletkarenja, božanskih ljubomora i uživanja, susreta smrtnika i besmrtnih i njihovih ljubavi i putovanja. Kirka je veštica zla, prevejana, sklona pretvaranju nasrtljivih muškaraca u svinje, ali veštica koja u srcu gaji čežnju za ljubavlju, pripadnošću i poverenjem. Ostrvo Eja sa svojom gospodaricom, sa bezvremenim avanturama, sa Dedalom, Odisejem i drugim božanskim i mitskim bićima opčiniće i one koji u fantastici, mitu i bajci ne uživaju i naterati ih da se zakoprcaju u Kirkinim savršeno ispletenim mrežama čini i magije.

Radnja knjige opasne i slatke ostaje nepoznanica i dalje, u bacanju čini protiv nedostatka sunca trebaju i smernice, da li ćete nam ih bar malo otkriti?

Miroslav: Strah koji me je zahvatio s početka knjige da ću se uplesti u jednu sladunjavu priču, punu ljubavi i čežnje, namenjenu za mlađe adolescentkinje, brzo se pokazao kao neopravdan. Kirkina želja da bude prihvaćena dovela ju je u situacije da se ponaša poput smrtnika, a ne kao veštica. Ipak, vreme će joj pokazati na koji način treba da se bori sa jačima i moćnijima od sebe. Veštičije aktivnosti i životi božanskih bića u susretu sa smrtnicima koji će se nakon određenog dela pretvoriti u prah i pepeo, doneo je i poimanje o prolaznosti vremena i svrsi života kada svi koje poznaješ otplove rekom mrtvih. Kirka predstavlja nežnu osobu, božanskih moći i ljudskog glasa, ali i ljudskog srca punog patnje za svim onim ljudima kojih može samo da se seća, dok zvezde ne potamne.

Ana: Grčka mitologija nam je ovde predstavljena na moderan, savremen način. Moram priznati da nisam baš veliki poznavalac ove oblasti, pa sam nakon čitanja malo istraživala delove iz knjige. Stil je jako lep, rečenice su pitke i knjiga se jako brzo čita. Tema nije predstavljena na suvoparan način, već imate utisak kao da čitate neku modernu bajku. U ovoj knjizi će uživati i oni koji nisu preveliki ljubitelji mitologije. Pružiće vam zabavu i zadovoljstvo, a nešto ćete usput i naučiti.

Strašne su te igre sa bogovima, a srce čitalaca nežno i slabo, otkrijte nam utiske po završetku knjige da bar u čitalačke pohode uđemo bezbrižno:

Miroslav: Laicima za mitologiju i ljubiteljima beletristike svakako će se, kao i meni, dopasti popis božanstava sa Olimpa, titana, smrtnika koji su u dodiru sa njima ili vode polubožansko poreklo i mitskih čudovišta, u vidu priloga ili nekakve liste likova koji se pominju ili pojavljuju u knjizi. Taj prilog nije samo lista imena već uz svaki lik stoje njegovi opisi, karakteristike, poreklo, rodbinske veze i neke zanimljivosti. Celokupnoj radnji to daje dublje značenje i razumevanje je stoga potpunije, a i zanimljivo je ukoliko neko nije baš upoznat sa svim božanstvima i likovima grčke mitologije.

Ana: Pored svega što je naveo Miroslav meni se dopalo i kako je autorka na kraju spojila sve događaje i likove i kompletirala celokupnu sliku. Nakon pročitanih poslednjih stranica još uvek sam razmišljala o pročitanom, a to je siguran znak da mi se knjiga svidela. Najviše mi se dopao razvoj Kirkinog lika. Od nesigurne devojčice koju svi ponižavaju, klone je se i izvrgavaju podsmehu, ona izrasta u snažnu i ponosnu, mudru čarobnicu koja se ne boji da iskaže svoje misli, i osećanja. U svetu muškaraca ona se bori za svoje ciljeve, od kojih ne odstupa ni po koju cenu.

Nahvaliste Kirku, u vradžbinama škrta biti neće majsko sunce uskoro će izmoliti od opasnog oca, sunčevog gospodara. Ali opet stoji strepnja nad stranicama knjige ima li nečega čega se trebamo kloniti ili se bar pripremiti da knjiga ima manu ili nešto što nije po vašem ukusu?

Ana: Miroslav reče da ga je početak uplašio a meni se baš taj početak knjige jako dopao. Kirka me je brzo uvukla u svoj svet i lagano sam prešla prvu polovinu knjige. Međutim, od polovine mi je radnja bila malo razvučena i nedostajala mi je dinamika prvog dela knjige.

Miroslav: Može se reći da se dešavalo da pisac menja dinamiku pa periode delanja smenjuju periodi promišljanja, ali meni je teško da izvdvojim elemente koji su mi zasmetali. Sve što je napisano urađeno je sa jasnim planom, tako da ja tu ništa ne bih zamerao. Jedini strah za mene je bio da se sva avantura ne pretvori u jednu romantičnu limunadu, ali kombinacija veštičijeg straha i prevejanosti sa nežnošću i potrebom za pripadanjem okrenula je ovu priču u sasvim drugom smeru, tako da su moji početni strahovi brzo razbijeni.

Pored Kirke ima li u knjizi još nekih bogova kojima se treba moliti za zrake sunca ili nekih drugih junaka koji nisu toliko moćni? Kakvi su vaši utisci o njihovim karakterima predstavljenim u knjizi?

Ana: Knjiga obiluje mnoštvom likova i svaki od njih ima bitnu ulogu u ovoj nesvakidašnjoj priči, iako mi se na momente učinilo da su bespotrebno ubačeni. Kirka, kao centralna figura, ostavlja snažan i pozitivan utisak. Od samog rođenja je neshvaćena, nesigurna i neprilagođena, željna ljubavi i pažnje, ne tako lepa kao sestra i majka, a ni moćna kao otac i brat, apsolutno drugačija od ostalih. Ne podržava njihovu okrutnost i ne prihvata autoritete. Iako prognana i odbačena, svojom snagom i istrajnošću grčevito se bori za svoje ciljeve. Prihvata samoću, koja je od nje napravila opreznu i jaku osobu, na momente surovu, a na momente nežnu i brižnu, tako da svaka žena može da se poistoveti sa njom kroz sve njene vrline i mane, strahove i nesigurnosti.

Miroslav: Ne verujte Ani dragi muškarci, samo hoće da nas zavara, Kirka nije naivna, Kirka je surova veštica koja putnike alavih očiju i utroba pretvara u svinje, a druga božanska bića svojim činima i magičnim napicima drži na odstojanju, zato pamet u glavu, nikad se ne zna ko je Kirka. Šalu na stranu, jer ipak maska zle veštice krije slojeve nimfe željne pažnje, iskrenosti i prihvaćenosti. Rođena među moćnim titanima, bogovima i drugim božanskim bićima, neprihvaćena i podsmevana, Kirka svoj spas nalazi u poštovanju koje izaziva njena veštičija priroda. Sa njom prolazimo kroz sve faze smrtnog bića, na koje ni bogovi nisu imuni, bol, patnja i želja protkane sa izletima u ljubav i poverenje. Kirka nam na dar pruža iskonsko pitanje čoveka o prolaznosti svega, svrsi besmtnog tela i patnji za smrtnim bićima koja predstavljaju samo pepeo i prah. A Kirka kao lik ne bi bila kompletna da nije sporednih likova u formi Dedala, Odiseja, drugih božanski bića, titana i mitskih čudovišta, koji sve priče kompletiraju i zaokružuju ovu mitsku priču na odgovarajući vanvremenski način.

Priča o bogovima, mitske teme, polubogovi, mitska čudovišta, mitski smrtnici, da li vam sve ovo zvuči kao dobar film ili osećaj vara?

Miroslav: Knjiga apsolutno može biti adaptirana u scenario za igrani film sa božanstvima i super junacima, ali bi i animirana verzija ipak bila pun pogodak.

Ana: Apsolutno sam saglasna sa Miroslavom jer knjiga odiše napetošću, govori o ljubavi, prijateljstvu, suparništvu, kao i spletkama i osvetama. Mislim da bi bilo jako zanimljivo pogledati ekranizaciju ove knjige zbog mnoštva dinamičnih događaja.

Citate pred sunce kako bi molitva bila upotpunjena:

Ana: „Nisam imala pravo zvati ga svojim, znala sam to. Ali u usamljeničkom životu postoje retki trenuci kada se druga duša prikloni vašoj, kao što zvezde jedanput godišnje okrznu Zemlju. Takvo je sazvežđe bio on meni.“ 

Miroslav: „Svakog časka umre poneki smrtnik, u brodolomu ili od mača, zbog divljih zveri i divljih ljudi, od bolesti, zapostavljenosti i starosti. Takva im je sudbina, kao što mi je Prometej rekao, takva je priča koja im je svima zajednička. Ma koliko živopisni bili za života, ma koliko briljantni, ma kakva čuda stvarali, pretvore se u prah i dim. Za to vreme svaki sitnodušni i beskorisni bog i dalje diše slatki vazduh sve dok zvezde ne potamne.“

Sa kojom biste knjigom mogli uporediti Kirku ili onima koji su je već pročitali preporučili kao narednu zanimljivu literaturu?

Ana: Nisam čitala knjigu koja tematikom podseća na Kirku, ali me je njena hrabrost i odvažnost podsetila na jednu divnu knjigu o Jovanki Orleanki, tako da bih svima preporučila „Devicu od Orleana“.

Miroslav: Zanimljiva je ta priča o Jovanki Orleanki, isto bih je i ja preporučio. Ipak pošto „Kirka“ predstavlja zanimljiv pogled na grčku mitologiju i grčka božanstva i ko bude opčinjen njenom mitskom magijom mislim da će biti zadovoljan i novim pogledom na slovenska božanstva i slovenski mit opisan, na jedan nov i bajkovit način, u knjizi „Bajka nad bajkama“ Nenada Gajića.

I na kraju ove svesrdne molitve da sunce najzad bude milostivo prema majskim danima izložite konačan sud o knjizi koja nosi ime jedne od sunčevih kćeri:

Ana: Velika se prašina digla oko ove knjige. Svi smo jedva čekali prevod zbog opšteg oduševljenja velikog broja čitalaca. Meni je drago što sam je pročitala. Dopao mi se stil, rasplet i dinamika, kao i likovi koji su vešto predstavljeni. Na kraju sam zanemarila sitne mane i nedostatke i mogu da kažem da mi se knjiga dopala.

Miroslav: Željno čekana, ali rekao bih sve što se dugo čeka bude i slađe. Zato me je i uplašio meni usporen početak sužene perspektive, ali je na moju vliku radost ubrzo zamenjen zadivljujućom mitskom pričom o preobražaju devojčice pune želje, ljubavi, poverenja u potrazi za pažnjom u moćnu i surovu vešticu, punu zamki i nepoverenja, koja je naučila reći ne i pred jarošću Helijeve vatre i pred oštrinom pogleda ratničke Atene. U avanturama sa Zevsom, Atenom, Minotaurom, Helijem, Dedalom i Odisejem, leteo sam na krilima Jastreba (Kirke), zaštićen magijskim činima strašne veštice i uživao sam u svakom stranici starog mita gledanog iz nove Kirkine perspektive.

Sa željom da se priklonimo bogu sunca uz pomoć Kirkinih veština i moći pročitali smo ovaj divan, drugačiji i nov pogled na neke stare mitske priče uz koje smo odrastali. Priključite se avanturi na talasima nekih budućih mnogo toplijih sunčevih zraka uz dobre vibracije koje nam šalje naša sunčeva veštica Kirka.